Generacijski dub

Mesto: Studio M, Novi Sad
Vreme: 26. oktobar 2012.

Počelo je sa nečim sasvim izvesnim i izrodilo se u zanimljivu saradnju. Koncert koji je otvorio turneju grupe Darkwood Dub potpomognute od strane predstavnika "stare škole", pevačice Bisere Veletanlić označio je početak ili bolje rečeno pik ove kolaboracije i poziv svim generacijama da, na jednom mestu, razmene muzička iskustva. Sve to trajaće do 15. decembra završnim koncertom u beogradskom Sava Centru. Dobar test za publiku, pa ko više izdrži i prihvati igru.

Kao mesto polaska turneje odabran je novosadski Studio M. Dobar odabir prostora, ne samo zbog odličnog zvuka nego i zbog sedenja! Da, upravo je taj element falio na zajedničkim nastupima Darkwooda i Bisere koje sam nekoliko puta ispratio u festivalskim gužvama. Ne radi se tu ni o godinama, ni o nemogućnosti da se uklone sedajuća mesta... Jednostavno, zanimljivo je doživeti Darkwoode iz te pozicije. Zanimljivo je sigurno bilo i publici koja je prepunila salu Studija M (oko 350 mesta + 50-ak onih "pravih" što su stajali).

Koncert je počeo sa malim zakašnjenjem od 10 minuta a bend nas je u startu ubacio u vrtlog vira. Zvuk jako dobar i  iznenađenje kod pripadnika starijeg dela publike koja se nije nadala (a nije ni znala) da će ovako radikalno sve početi. Videlo se da su očekivali neko Opatijsko otvaranje a dobili su zagrevanje uz Ženevu, Ko zna i Stvarnost. Sledi sjajan "blast from the past" tj. het-trik koji nas je podsetio na remek-delo, album U nedogled. Pesme Sudar, Treći Vavilon i Kolotečina i danas zvuče vrlo sveže i čuvaju identitet grupe. Svirka i zvuk za deset. I stariji prihvataju igru, polako se otkravljuju da bi konačno, posle nešto više od pola sata, dočekali svoju zvezdu.

Darkwoodovci nakon kolotečine istupaju sa bine, a uz klavirski uvod Vasila Hadžimanova, na istu stupa Bisera Veletanlić. Sjajan glas ali i ponašanje čine je veoma unikatnom osobom naše popularne muzike. To se odmah videlo na početku kompozicije Ne plači. E, sad je mlađi deo publike malo DUBlje zavaljen u stolicama što ovom koncertu daje simpatičan preokret. Bend je ponovo na bini i u punom sastavu izvode premijeru ove turneje, pesmu Potaman. Odličan odabir singla, a Biserin glas se idealno uklopio u ovu pesmu sa njihovog EP izdanja iz 1997. godine. Nastavlja se u sličnom retro prizvuku sa taktovima pesme Ručak za dvoje. Bisera je, u ovom slučaju, pravi frontmen. Odmah primećuje sitne nedostatke i daje instrukcije toncima šta treba popraviti, a kulminacija kontakta sa publikom ostvarena je tokom interpretacije njenog najvećeg hita, pesme Milo moje. Ona ne stoji po strani, ne sedi na predviđenoj šank stolici. Punopravni je član benda, a da joj sve to prija čujemo u komentaru "Baš je dobra ova muzika".

Velikim aplauzom publika ispraća Biseru a Darkwood Dub malo zaoštrava situaciju. Posle, prilično, dosadnjikave disko stvari Šećer (nekoliko starijih gospođa uz napad smeha reaguje na tekst pesme - "Pada mi šećeeer") bend se opet vraća na siguran teren. O pustinji i Ispod reaktora a posebno Kosmos predstavljaju njihovu kulminaciju večeri. Vrhunski zvuk i ugođaj u stolicama! Moglo bi se reći da se i publika sjedinila u ovako neobičnoj atmosferi. Ako je to i bila neka nesvesna namera, moramo reći da su muzičari uspeli u tome. Prvih sat i po se završilo. Publika, očekivano, traži i dobija BISeru a cela sala peva uz hit singl sa kojim se sve i zakuvalo: Nešto sasvim izvesno. Posle toga sledi Dorćolac - mali biser, a za kraj pesma 130. Bilo bi i bisa br. 2 samo da u sali nisu upalili radna svetla. Svi su hteli još, i juniori i seniori.

Nešto što mi je pre jedno godinu dana izgledalo rogobatno i pomalo neprirodno, potpuno se promenilo ovim koncertom. Nisam progledao niti nešto porekao. Prvo, Darkwood Dub su imali hrabrosti da se upuste u ovu "zrelu" i kvalitetnu avanturu a drugo, dobrim odabirom prostora (koji bi konačno trebalo da postavi šankove i točilice), možda su konačno rešene neke generacijske nesuglasice. Prvo poluvreme je dobro završeno, a drugom (zakazanom za 27.10. na istom mestu) želim bis više.