(PGP RTS)
Međutim, ne treba biti grub niti previše zahtevan, ovo izdanje zadovoljava, izvođačka kompetencija ove grupe je neosporna, baš kao što je teško poreći da je očito njihovo iskreno uživanje u muzici koju stvaraju i koju izvode, što je već samo po sebi dovoljan uspeh
Nije tetošenje niti glumljeno dušebrižništvo, ali kanda bi ipak bilo najpoštenije prikaz ovog albuma otpočeti rečima iskrenog razumevanja za članice ovog banda. The Frajle su postale neizostavna stavka na zabavama spokojnije klase i korporacijskim prigodama, šareni privezak ovdašnjeg džet-seta, ali ako ćemo iskreno, i kada nije kriza, mudro je koristiti svoje talente i svoje sposobnoasti u opipljive i lukrativnije svrhe. Buđelar navike menja i najprobirljivijih.
Naš prvi album sa putovanja, debitantski album ovog sastava, u dovoljnoj meri ukazuje na talenat, a donekle i autorske kompetencije ove četvorke. Ključni problem je, međutim, ovog puta na drugoj strani. Naime, ovo izdanje je lako istolerisati i otpisati mu manjkavosti na konto početničkih diskografskih koraka, ali se ne može tek tako, mirne duše kroz prste progledati producentu Vojislavu Aralici koji je ovde naprosto zakazao. Pomoć je tim pre bila potrebnija, imajući u vidu da The Frajle stupaju na već zauzetu teritoriju panonskog retro-popa, a kao dan je jasno da su u vidnom zaostatku za mogućom konkurencijom – Balašević već od davnih dana ima značajan repertoar, a i Garavi sokoak, kada deluje, to radi dosta bolje.
Preuposleni Aralica dokazano može daleko bolje; najzgodniji argumment u prilog toj tezi je njegov doprinos debitantskom izdanju Vrela pre par leta, gde je, ako mu se oprosti ponešto preteranog peglanja neravnina, obavio gotovo, pa odličan posao. Naš prvi album sa putovanja, pak, autorski je dosta upitniji i slabiji od predočenog u slučaju Vrela i stoga se od Aralice očekivao znatniji napor da producentski ojača ovu zbirku pesmica koje se daju opisati kao tu i tamo šarmantne, upotrebljive i upamtljive na prvih nekoliko lopti, ali koje su nadasve tanušne i lišene autorske samosvesti i osobenosti. Nažalost, Aralica se ovde opredelio za naglašeno diskretan producentski pristup, pa je, mimo konkretne lirike kao uvek spremne smernice, većinu pesama ovde teško razaznati. Štiklice, Ich Liebe Dich, Fina, Šunjam se..., istini za volju, tek su ne odveć suptilne varijacije na istu polaznu temu, i upravo je tu bila najneopohodnija pomoć producenta koji bi svojim iskustvom (a Aralici svakako ne manjka iskustva) mogao da zabašuri tragove ovog (auto)derivativnog autorskog pristupa.
Upravo iz tog razloga ponajbolji utisak ostavljaju Ljubav upakovana u darkokraljevićastu oblandu ili standardni onovekovni čarlston Pare vole me, te rutinska, ali zaokružena varijacija na pop-viđenje tanga u Modri od ljubavi. Sa druge strane, potpuno izlišne su Žena na sve spremna i Iz dana u dan. Obrada Žena na sve spremna iz Baletićevog filma sličnog naziva je ovde samo brzpotezni štos i, ruku na srce, i nije obrada, već dosta doslovna posveta, uz ogradu da je data pesma ipak dosta ubedljivije zvučala u izvođenju Radmile Živković, Tanje Bošković i ostatka te skupine sa velikog ekrana. Iz dana u dan je bled i panonizovan eho zvuka koji najhitrije i narađe povezujemo sa velikom Jadrankom Stojaković, a, naravno, sudeći samo po uzorku ove pesme, primetna je razlika u nekoliko klasa između The Frajli i Stojakovićeve. U ovu grupu potpada i Veštičja pesma (Ljubavni napitak), u početnom delu melodijski upadljivo slična Balaševićevoj Al' se nekad dobro jelo, opterećena je i nikada učinkovitom i mudrom autofolkorizacijom.
Pitanje je šta će sa ovim albumom u marketinško-promotivnom smislu učiniti dokazano inerntna PGP RTS, tim pre jer su i pominjano Vrelo sa hermetičnijim i zahtevnijim zvukom, ali krupnijim potencijalom za plasman put belog sveta jednostavno pustila niz vodu. Što se dometa samog ovog albuma tiče, ne treba biti grub i previše zahtevan, ovo izdanje zadovoljava, izvođačka kompetencija ove grupe je neosporna, baš kao što je teško poreći da je očito njihovo iskreno uživanje u muzici koju stvaraju i koju izvode, što je već samo po sebi dovoljan uspeh. Autorski album je bio i ostao neophodna stepenica u razvoju svakog banda, a Našim prvim albumom sa putovanja The Frajle su pokazale da se ipak izdižu iznad puke pokrivalice za hi-life/lifestyle prigode i preterivanja. A za dalje moraće da se suoče sa daleko višim očekivanjima i manje relativizacija, koje ionako na duže staze ikome malo čega dobrog i potrebnog donose.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
4443-443 (gost)
| 28.11.2012. 21.32.34
budimo iskreni, simpatije na račun vrela se crpe isključivo iz toga što su ubacili neki rif između dva dozivanja radojla.
panonski retro-pop je svakako najužasniji lokalni žanr na prostorima sfrj. šumadijska dvojka realno najbolji.
-
@4443-443 (gost)
| 28.11.2012. 21.52.53
Jeste Q šumadijska dvojka, pa makar je izvodili i Rokeri s Moravu. Makedonska devetka je najbolja.
-
@@4443-443 (gost)
| 29.11.2012. 00.17.18
ispred makedonca špikovana ovca.
šumadijska dvojka verovatno nikad neće doći na red za revalorizaciju, jer su šumadinci (i svi južnije) percipirani stokom od strane oh tako gospodskih i europskih balaševićevskih vojvođana koji pevaju o salašima, kibic-fensterima i šufnudlama.
-
Mili Vukašinović (gost)
| 29.11.2012. 01.00.53
Ni dvojka iz prašume, ni duge devetke, a posebice ne Belašević! Red je da se konačno pojavi neki ultramoderni guslarski bend, pa da potamani konQrenciju. Sa sve Frajlama.
-
4443-443 (gost)
| 29.11.2012. 06.53.31
mogu gusle na kebrinu poeziju, na to bi se otkidalo! da producira boris mladenović.
-
sonic višnjić (gost)
| 29.11.2012. 18.26.07
ajde mala op op op
uz gusle ripi velik skok
pusti salaš u bagremu
šufnudlu i taze štrudlu
jer ko se dobrom nada
ima ljabu da mu strada
ti si moja mala frajla
guslaćemo do beskraja
zato mala op op op
gusle žežu težuk rock
-
Die Freile (gost)
| 29.11.2012. 21.15.39
Guslari, jav'te se!!!!
-
Stanarevic (gost)
| 30.11.2012. 07.42.52
Info za recenzenta - album se zapravo veoma dobro prodaje (za srpske uslove, naravno), i trenutno je naprodavanije PGP izdanje (uz box-set Legendi).
Pesme ne bih da komentarisem, not my cup of...whatever, ali me cudi da niko da primeti uzasavajucu fotku na omotu - vrljavo dete, dve tetke i trandza... Sve cetiri zapravo mnogo bolje izgledaju, stvarno ne razumem zasto je ta fotka izabrana, osim ako nije u pitanju neka najnovija, eksperimentalna, "anti-sex sells" marketinska taktika.
-
Jadra (gost)
| 30.11.2012. 16.20.49
Jos kada bi poredili iste zanrove, komentari bi imali smisla. U pitanju je pop muzika i nema veze sa Vrelom, ne znam kako mozete samo porediti nesto sto nije za poredjenje. Kao drugo, ovo je nov i svez pop album i ova novina koju devojke donose, vidi se po pregledima na YouTube, kao i koncertnim salama. A da su zivele i rasle u Sumadiji, verovatno bi pisale nesto sa Sumadijskom dvojkom, al posto su rasle u ravnici, naravno da ce da kompunuju nesto ovako. Bravo devojke!
-
@sonik (gost)
| 01.12.2012. 02.11.25
prigovaram na lirikse. to zvuči kao žene kese. a žene kese niko ne sluša.
-
xyz (gost)
| 25.01.2013. 19.27.45
U svetu u kome danas zivimo, niko ne tolerise unikatnost. Iskakanje iz tog nekog klisea. Najlakse je reci, e, to ne valja, ovaj nije dobar. Onaj ko je iole upucen u rad ovih devojaka, znace sta one nose u sebi, kakvu pesmu i kakvu energiju. Ono sto one izvedu, ko god da pokusa da ponovi, ostaje upravo na- pokusaju. Neosporan talenat i originalnost, samo je osnova svega, ima tu mnogo truda i rada, koji ih vodi direktno do savrsenstva, ako uzmemo da savrsenstvo postoji. A album je samo jedan mali okvir svega toga. Sramota je da se pozitivnim kritikama ocenjuje samo sund, a da se, u onome sto je zaista kvalitetno, traze samo mane. I tu se vracam na pocetak ovog posta. Svako iskakanje iz klisea, docekano je "na noz" od strane ljudi koji su se stopili sa masom, pa se sami sa sobom bore, omalovazavajuci druge, koji su sacuvali sebe. Pa ko razume...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.