(4AD)
Album koji će retko koga razočarati, a svakako će na kraju godine, a i prilikom potonjih vaganja dometa pojediničanih stavki u diskografiji ovog benda i samog Ariel Pinka figurirati kao izdanje koje je sve obećano u prvim minutima i isporučilo na planu celine, pri tom i iskreno zabavivši svakog slušaoca koji u startu pristane na ovu mešavinu pokloništva, bizarnosti, humora i promišljene ekstravagance
Stoji ocena da su stihovi (i) na ovom albumu Ariel Pinka i svite mu tek nizovi uglavnom manje-više duhovitih besmislica, da je čitav album izgrađen na silini isuviše lako prepoznatljivih referenci, pa i ne baš vešto prikrivenih pozajmica, kao i da ima samodovoljnosti u osnovnom pristupu izdanju koje ipak izlazi pred širu publiku..., ali ipak preteže drugi tas na kom postojano stoje slobodarstvo, šarm i humor koji su mahom, a neznano kuda utekli iz savremene indie muzike. U smislu traženja šire pop-kulturne analogije moglo bi se ustvrditi da ovo izdanje oslikava mikrokosmos Ariel Pinka jedanako precizno koliko, recimo, Zavet očitava sadašnji doživljaj sveta Emira Kusturice.
Na planu zvuka nema previše odstupanja u odnosu na prethodnika (album Before Today), Ariel Pink's Haunted Graffiti se i ovde oslanjaju na avangardni pop, na već potvrđeno uspešnu mešavinu skočnije psihodelije šezdesetih i synth pop osamdesetih; stoga se u tkanju ovog izdanja lako detektuju uticaji Zappe, The Cure, Elvisa Costella, The Yardbirds, The Byrds... Kao najuspelije u pesme nameću se Driftwood, Symphony of the Nympho, osujećeni disco Pink Slime, nesuđena naslovna Farewell American Primitives, nenadano nežna naslovna numera, te svakako najzaokruženija Only in My Dreams, dok je svakako najzanimljiviji slučaj završne Baby gde se od posprdne obrade u početku (Donnie i Joe Emerson u originalu) na kraju stiže do sasvim ubedljivog starostavnog soula.
Sloboda je ovde shvaćena kao dokaz zrelosti, a oličena i u, reklo bi se, namernom odsustvu himničnih trenutaka poput Round and Round, kao nezaobilaznog hita u doživljaju onih koji ponajpre ljube indie zvuk na drugu, treću... decimalu. Sa druge strane ovo je album kome bi se svakako svašta nešto dalo spočitati, ali čemu to kada Mature Themes ovoliko zabavlja i ukazuje na autore koji ne skrivaju ushićenje mogućnostima poigravanja svim i svačim?
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
evöL red (gost)
| 17.11.2012. 21.18.41
Dobra recenzija, mada sto se albuma tice meni vise legao Before Today, nekako vise pase kao celina + prisustvo par hitica. Sinoc ih odgledao uzivo. Simpatican dozivljaj, Ariel je autenticni (anti)soumen na kub, svo vreme je iza benda projektor prikazivao "live stream" sa kamere koja se motala po bini po najneverovatnijim uglovima sve pridodato nekim retro efektima koji su bas legli audio prilosku...
-
diy (gost)
| 18.11.2012. 00.08.14
Mature Themes je nesumnjivo inferiornije izdanje u odnosu na Before Today, koji stoji kao jedan od najznačajnijih albuma u poslednjih 5-6 godina. Stoga sam iznenađen prvom rečenicom ove recenzije, i prilično sam siguran da su čak i tvrdokorni APHG fanovi bili zatečeni "neozbiljnošću" ovog izdanja. Ali Mature Themes svakako krije pregršt dragulja, iako nema ubedljivu težinu svog prethodnika.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.