(4AD)
Šta bi bilo kada bi svi mogli da vide šta radiš kad si sam kod kuće?
Ariel Marcus Rosenberg je na prethodnim izdanjima pokazao da je prilično naslušan, i uz mnoge uticaje, od avangarde do Michaela Jacksona, najviše naklonjen pop muzici 60-ih i 80-ih, kada su harmonije i prijatni aranžmani bili mnogo prisutniji.
Sa druge strane, snimajući svoje albume kod kuće zato što nije imao drugog izbora, Ariel Pink je slobodno puštao svoj subjektivni svet da se ispolji u muzici. Zbog toga ona ima snažan lični pečat koji je nemoguće kopirati. U prilično lo-fi izvedbi, ona je odisala nostalgijom, čežnjom, ali i bizarnošću koja je sa iskrenošću mogla da se pojavi možda samo onda kada neko zna da ga niko drugi neće videti.
Sastavni deo te poetike čine i video spotovi snimljeni takođe u kućnoj produkciji koji predstavljaju Ariela Pinka u podjedanko bizarnom i autentičnom svetlu, sledeći treš estetiku 80-ih, ali produkcijski vrlo jeftino i ironično prema sebi i drugima.
Stotine pesama koje je snimio potpuno sam, svirajući sve instrumente, koristeći svoja usta umesto perkusija, zabeležene su na analognoj mikseti i objavljivani na CD-R formatu, u tiražima koji bi bili mali i u našim andergraund okvirima. Na tome bi možda sve i ostalo da ga nisu otkrili momci iz Animal Collectivea, nakon čega su počeli da objavljuju njegove snimke na svojoj etiketi Paw Tracks. Na taj način je Ariel Pink dobio veću pažnju medija i publike, i status autora od kog se mnogo očekuje.
Sama tehnika snimanja je ostala ista – albumi su i dalje zvučali kao muzika izvan vremena koja je puštena na nekom starom aparatu za reprodukciju (zamislite stari gramofon, ili izlizanu kasetu, tranzistor).
Nakon što je upravo na lo-fi pristupu “izgradio ime” i stekao kultni status, Ariel Pink je učinio dve stvari. Očekivani potez bio je pronalaženje stalnog benda sa kojim bi mogao da ide na turneje, na kojima je ranije nastupao uvek sa gostujućim muzičarima koje bi tražio u gradu u kome bi se zatekao. To je korak na bolje kada je reč o koncertnom izvođenju.
Druga, problematična stvar, bila je odbacivanje sobne produkcije i odluka da se nove pesme snime u pravom studiju. Dakle, prvi put Ariel Pink ne svira sve instrumente na svom albumu, prvi put je u pravom studijskom okruženju, i prvi put objavljuje za čuvenu diskografsku kuću 4AD. Pitanje je sada kako se poetika Ariela Pinka uklapa u novo, ispeglano ruho, odsvirana dobrim delom tuđim rukama?
Konzistentnost albuma Before Today predstavlja iznenađenje. Produkcija je udešena tako da on ima vanvremenski karakter. Muzika zvuči urednije, oslobođena šumova kućne, jeftine produkcije, i sada se ukazuje u svojoj novoj čistoti, spremna za svačiji prag tolerancije.
Da je to isti onaj Ariel Pink, jasno nam je čim čujemo poletne uvodne taktove pesmi Bright Lit Blue Skies (inače obradi ne mnogo poznatog benda The Rockin' Ramrods iz '60) koja se zatim razrešava u bezbrižnom pop refrenu. To je isti onaj Ariel koji se poigrava sa vlastitim identitetom i rodnom ambivalencijom, kao u Menopause Man, u kojoj čvrsta Haunted Graffiti ritam sekcija dosta dobro podupire pesmu.
Pesma Can't Hear My Eyes je još jedan njegov klasik, soul za one koji ne vole soul. U njoj melanholičnom tonu pesme akcenat daju usamljeni odjek saksofona i topao zvuk klavijatura. Round and Round je već postala mini hit i najslušanija pesma iz autorovog opusa.
Plesnija Friday Night je još jedan izraz nostalgije, ovaj put vremenskim teleportom ukradena iz 80-ih. Uz malo bowijevskih 70-ih u Butt-House Blondies, na kraju albuma se našlo prostora i za energičan i kinetički new wave u Revolution's a Lie.
Before Today potvrđuje da Ariel može da zadrži identitet bez obzira na pristup koji odabere, tako da će se u njemu pronaći i oni kojima su raniji lo-fi radovi imali nezamenjivi šarm. Na kraju, ovo jeste neka vrsta (r)evolucije za samog autora, čak i ako on sam tvrdi da su godine njegovog kreativnog zenita prošle (otud možda i naziv albuma).
Biće zanimljivo videti u kom pravcu će na duže staze nastupanje sa bendom uticati na njegov stil. Za sada stvari stoje tako da ovaj album ima potencijal da ga prihvati šira publika, kojoj je njegov stil bio potpuno stran. U tom aspektu, ovo je sigurno jedno od najvećih muzičkih iznenađenja sezone.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
precenjeni (gost)
| 23.06.2010. 15.50.25
hipsterski kic.
-
plastikmen (gost)
| 23.06.2010. 16.04.43
3 je ujutru, sta bi mogao da radim? dsip me polako popusta, a sendvic sa elesdijem cu ostaviti za dorucak. znam, odoh da prosetam kera. nema veze sto spava, probudicu ga. usput cu da naletim na nekog s dzontrom pa se vracam da dovrsim stihove:
moj mikrofon je tus rucica.
ja pevam u tus rucicu.
ja sam mlad i lep. drogiran, takodje...
Kako bi ovo moglo dalje da ide?
nesto mi ne ide.
opet neko zvoni,
ko bi mogao da bude u 5 ujutru?
pa da to je Dzejmi (radi kao sankerica 2 ulice nize)!
s njom nema mnogo price,
sexamo se na terasi dok nas komsija snima mobilnim telefonom.
bas me zabole! bas nas zabole!
posle sexa se uvek ogladni (kao i posle dzontre), delim sendvic na pola, a Dzejmi kuva kafu.
svice, zavrsavam pesmu i odmah snimam.
i onda me neko sa popboksa kakav ti je to lo fi?
-
komsa (gost)
| 23.06.2010. 22.18.21
Odlican album i Round And Round je pravi hit. Da je snimljen 60ih, postao bi Ariel prava zvezda :)
-
Boytronic66 (gost)
| 24.06.2010. 08.13.02
Kakav flashback! Cista desetka za podsecanje na bolju proslost...
-
... (gost)
| 24.06.2010. 15.04.22
''sexamo se na terasi dok nas komsija snima mobilnim telefonom.'' - nestrpljivo cekam plastikmanov uradak na burek forumu.
-
akira (gost)
| 26.06.2010. 09.19.08
Veoma los album. Skinuo,slusao,obrisao. A ime benda je tako obecavalo...
-
deadbeat (gost)
| 16.08.2010. 14.40.53
odlican album - nisam preterani ljubitelj lo-fi fazona, ali ovde postoji ideja, realizacija i emocija.
-
www.nepoznatomautoru.blogspot.com (gost)
| 16.10.2011. 16.51.29
Off
Untitled
Nekada, pre danas, bilo je zgodnije čuti kako je Haunted Graffiti album na vrhovima,sada to nema veze.Rastura sobu.Zarazan je poput prehlade koju dobiju svi,pa i oni otporniji na noćni život.A jednom je isto, opet, opet i opet.Epidemija je se proširila , ja nisam kriv, iako sumnjaju u mene u neobjavljenom karantinu u kome pišem tekstove bez naslova.
Nevoljno sam prestao da ih ubedjujem da nisam napisao grafite o kojima se priča,koji mi se čak ni ne svidjaju , proganjajuće ali svakako neuklete ,jer ja znam mnogo manje od istine koja mi se pripisuje bez obzira kakav utisak ostavljam.Radije ostajem sam ,u medjuvremenu bez naslova, i čak me ni petnest kilograma viška koje mi zdušno preporučuju ne bi nateralo da prestanem ,jedino bi možda federi kreveta po kome skačem sa kosookom popustili od viška.
Ne želim da vam prenesem utiske koji su se održali ,ali sam devojkama kojih se plašite i zbog kojih bi bili i gej preneo prehladu.Ukletu.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.