Spontanologija, više nego ideologija

Promocija video spota za pesmu Kafane i rokenrol grupe Kanda, Kodža i Nebojša održana je sinoć (ponedeljak, 22. oktobar) u dobro posećenoj galeriji New Moment u najstrožem centru Beograda. Brojne zvanice iz medijskog i muzičkog sveta (primećeni, između ostalih: Anton (Partibrejkers), Drakula (Direktori), Miki i Vuča (Darkwood Dub), te članovi i članice grupa E-Play, Svi na pod! i Straight Mickey and the Boyz) uživale su u koktelu, prezentaciji spota i mini-koncertu koji je bend upriličio na kraju programa.
Pre početka zvaničnog dela, iskoristili smo priliku da u punom dvorištu iza prostora galerije nakratko popričamo sa gitaristom Neškom i pevačem Oliverom.

Kako vam se sviđa spot? Muzičari se uglavnom žale da im snimanje spotova teško pada...

Neško: Mi se nikada nismo žalili na spotove, a posebno sada nemamo razlog da se žalimo iz razloga što smo ga praktično dobili na poklon od Lazara Sakana, koji je okupio svoj tim snova zato što je bio veoma inspirisan i zapravo se zaljubio u ovu pesmu. Time nas je onemogućio da napravimo propust i ne uradimo spot za ovu pesmu, što bi bio veliki propust da se ovo nije uradilo. Nisam pričao sa ostatkom grupe kako se njima sviđa spot, ali mislim da je zadovoljstvo na nivou.

Oliver: Ja spot još uvek nisam video. Video sam neki teaser i sve mi se sviđa osim moje face koja je, jebi ga, kao dupe.

Kafane i rokenrol...

Oliver: Kafane i rokenrol potpadaju pod spontanologiju više nego pod ideologiju. Skoro smo imali neku tribinu na kojoj je učestvovao Gile koji je bio u fazonu kao da se nešto pravda: “Znaš, mi smo bili u kafanama jer nismo imali izbora, tad je samo to postojalo, zato smo i mi nastali u kafani”. Ja ga slušam i totalno razmišljam kontra, a pre njega Vlada Džet koji je imao jedan romantičarski pristup kafani, “To su najbolje stvari, tamo smo mi ovo i ono..”. E sad, to što se Gile ograđuje jeste nekako u duhu njegovog vremena, ali onda sam ja objasnio da je upravo moju generaciju, znači malo mlađu od novotalasne, to vratilo u kafane: što smo se posle srednje škole, svi u apa-drapa fazonu, osećali nelagodno u kafiću, jer svi su tamo nešto uštogljeni i fensi, i vrlo se ponašaju onako nekako, primereno verovatno za neke svoje okvire, ali na nas su delovali tako da se osećamo neprijatno.

I onda sam objašnjavao: mi odemo u Manjež, kafana koja je sada renovirana, užasne su cene, to nije više ta kafana, ali krajem osamdesetih i početkom devedesetih kad smo mi išli tamo to je bila kafana koja se raspada i koja je dobra. Puna pijanih konobara u nekim bordo sakoima i leptir mašnama za koje vidiš da su stare 30 godina. Ti se tamo raspištoljiš, ne kao u kafiću gde moraš ne znam šta, ti se ovde totalno raspištoljiš – digneš noge na sto. I onda ti dođe pijani konobar i pogleda te: “Dobro, ko'i je tebi kurac, što si naručio čaj? Daj naruči neku rakiju!”. A to što su tebi noge na stolu, to ni ne spominje. Mi smo obožavali tu atmosferu. Meni se to urezalo u mozak, ja sam tad imao 15-16-17 godina i ceo taj trip  sa kafanama i rokenrolom je u stvari neki flešbek. Pre i posle kafane je bio rokenrol, a i u kafani je bio rokenrol. Nije bilo nikakve muzike, nisu konobari to slušali, njih je boleo kurac za rokenrol, ali su imali rokenrol senzibilitet i to je bilo divno. Zbog toga Kafane i rokenrol.

Gde je kafana tu je i alkohol, šta voliš da piješ?

Oliver: Najviše od svega i to je najbolje piće, nektar bogova – konjak. To najviše volim od svega, ikad. Konjak piješ jedan ili dva, i to je godinama tako u nekim prilikama koje su opuštene, mirne. A u velikim količinama, na koncertima i tako dalje, pijem viski.

Koji viski voliš? Kentaki, malt, skoč...

Oliver: Bravo, bravo, odmah si me našao, volim američki viski. Ne volim skoč, može neki Chivas da uleti ili tako nešto, ali standardne skoč viskije ne volim. Američki viski obožavam, posebno burbon. Jim Beam i te stvari, to pijem u ogromnim količinama, i bend i ja. Kad su koncerti, to je stvarno pravo piće. Jacka Danielsa isto volim da popijem nekoliko, ali kad se pije mnogo, to sam ja testirao – to su strašni mamurluci. Tako da se opredeljujem za burbon uvek i ekipa mi se pridruži, mada su oni više pivopije. Ja ne pijem pivo ali ga rado promovišem na Jelen Top turneji (opšti smeh) s tendencijom “Super je pivo, ali 'aj' pijemo nešto žestoko!”, tako da se sve to nekako uklapa.

Neško: Spadam u ovaj deo koji je više na energy drinkovima, odnosno pivu, pošto se mnogo znojiš pa moraš da piješ, ali se svakako pridružimo Oliveru ako ima nešto ozbiljnije posle toga.

Oliver: Ja uvek nosim svoje piće (opšti smeh).

Neško: Da, već u kombiju počinjemo sa tim zdravicama. Ali što se tiče kafana, ima tu još jedan momenat posle ovog njegovog opširnog eseja. U tim godinama, kad smo kao klinci počeli da izlazimo u kafane, fascinirani tom boemijom nekih sada već prohujalih urbanih legendi i toponima kao što su Bermudski trougao i Rezervni položaji (kafane Šumatovac, Lipa, Grmeč, Bohinj, pa sve tamo do Slavije i Aleksinca, uz sve ostale krakove grada i sve smerove gde je moglo da se ode), nas nije privlačio alkoholizam, bili smo isuviše mladi da bi se odavali porocima. Više nas je fasciniralo posmatranje sveta koji tu obitava, neka tomwaitsowska, romantična vizija života koja postoji u ovom gradu. Kasnije, kako su prolazile godine, ispostavilo se da su to iz naše vizure i koliko mi pamtimo bili praktično najbolji dani Beograda. Ne zbog kafana, već zbog celokupnog sentimenta. Kafana je nešto što postoji kroz vekove, kao crkva, mesto gde se okupljaju ljudi i vremenom nam je isplivalo kao mesto gde se krećemo, sviramo, družimo se...

Kako si zadovoljan recepcijom još uvek aktuelnog albuma Manifest?

Neško: Najzadovoljniji. Čini mi se da i prethodni i onaj pre njega album nisu tako dobro prošli i kod publike i kod kritike. Posebno ova pesma Kafane i rokenrol je probila led kod kolega muzičara sa kojima nismo bili ranije toliko bliski.

Nedugo nakon razgovora, počeo je zvanični program. Prisutnima su se obratili Lazar Sakan, prema Oliverovim rečima “mecena grupe”, režiser spota Boris Miljković, kao i Oliver i Neško, da bi zatim bio premijerno prikazan video spot. Veče je završeno mini koncertom grupe, a Oliver je zatražio da se grupi poželi srećan put, jer već danas sastav kreće na koncerte u Maribor, Ljubljanu i Beč.