Kucnuo je čas...

Mladen Đorđević je izvesno vreme uživao na posve zasluženim lovorikama. Život i smrt porno bande mnogi pominju kao najkvalitetniji srpski film od Dragojevićevih Lepih sela..., film se prošetao svetom, pobrao nekolicinu nagrada, izborio DVD distribuciju na gotovo svim relevantnim tržištima, ali dosta je vremena prošlo, kucnuo je čas da se ponovo dela. Đorđević sada istupa sa tri filma u pripremi, a jedan je na korak do realizacije. Otud i ova priča.

Porno banda je definitivno obeležila 2009. godinu kada se pojavila pred bioskopskom publikom. Šta se zbivalo u profesionalnom delu tvog života u ovom dugom međuvremenu?

U zadnje tri godine sam dosta putovao sa filmom po svetu. Banda je prikazana na nekih četrdesetak festivala. Takođe sam radio i na nekoliko scenarija. U poslednjih godinu dana sam napisao tri nova scenarija. Došlo je vreme da se neka od njih realizuju.

Kada bi podvlačio crtu, kako si zadovoljan prijemom i odjekom Porno bande i ovde i vani? Šta si naučio iz iskustava u vezi sa plasmanom Porno bande?

Porno banda je tokom tri godine nakon premijere uvrstila svoj status u savremenoj srpskoj kinematografiji. To se, recimo, vidi po pominjanju filma u raznim inervjuima starijih i mlađih kolega. Dosta poklonika ima i među studentima filmskih škola. O filmu se, dakle, jos uvek priča i Banda svakako predstavlja važnu referencu kada se govori o savremenom srpskom filmu. Pre mesec i po sam pozvan da održim predavanje studentima Zorana Todorovića na Likovnoj akademijij, a pre toga studentima Nebojše Pajkića na FDU. Tu sam mogao da vidim da Porno banda nastavlja da živi i u novim generacijama, koje tek ulaze u svet filma i umetnosti uopšte.  

Što se tiče stranog prijema, i tu sam veoma zadovoljan. Banda se pojavila na DVD izdanjima u desetak zemalja, a u nekima od njih se prikazivala i po art bioskopima. O filmu se pisalo i napolju.

Brutalnost i verizam kao bitne odrednice Porno bande primetne su u velikoj meri i u nekoliko potonjih filmova mahom mladih/mlađih autora. Koji je od tih filmova po tvom ukusu?

Mislim da što se tiče izliva, kako si rekao, verizma i brutalnosti, tu ne bi trebalo krenuti od Porno bande već od mog prethodnog filma Made in Serbia (2005). Svakako je to film koji je u tkivo srpske kinematografije ubrizgao injekciju čiji efekti još ne prestaju. 

Može li se onda govoriti o nekakvom talasu ili je to ipak projekcija jakih želja? Kako vidiš srpski film u budućnosti?

Da, talas svakako predstoji. A, sto se tiče srpskog filma u budućnosti, mislim da će njegovo glavno obeležje biti fondovsko i festivalsko. Tu pre svega mislim na mlađe generacije i one koje tek dolaze. Kako bude tekao proces evrointegracije i ispunjavanja propisa vezanih za to, tako će i u kinematografiji paralelno teći  ispunjavanje obrazaca vezanih za taj festivalsko-fondovski poredak.  A što se tiče priče o umetnosti i uzvišenom, to nek ostane za neki drug put, za neka bolja vremena...

Ovih dana kreće snimanje tvog novog ostvarenja, Filma o Joci. Predstavi nam ga, pojasni šta možemo da očekujemo, čemu da se nadamo...

Radi se o igranom filmu u kome glume naturščici. Glavne uloge su poverene Joci i meni. To je film o našem prijateljstvu, a istovremeno i filmski esej o odnosu umetnika i stvaranja, ukidanju pasivne pozicije umetnika naspram stvarnosti i stupanja u akciju, tj, prosto rečeno, pravljenja umetnosti od života. To će takođe biti jedan širok portret srpskog filmskog genija Joce Jovanovića.

Primetna je sinergija Joce Jovanovića i tebe, on ne propušta priliku da te grleno pohvali, pa te naziva i „čudom“, i tebe koji sada krećeš i da stvaraš film o njemu, u čemu je tajna vašeg sklada?

To je pitanje za čiji odgovor ćete morati da sačekate film. 

Na jesen bi trebalo da krene i snimanje još jednog tvog igranog filma. O čemu je reč i koliko se odmaklo sa pripremama?

U oktobru bi trebalo da počnem da snimam dramu sa elementima fantastike u kojoj glavne uloge igraju Vanja Ejdus i Jovo Maksić. Takođe sam pri kraju pisanja scenarija za film pod naslovom Holy Shit, koji nameravam da snimam u prvoj polovini sledeće godine. Za snimanje će biti potrebne najviše dve nedelje. Mislim da će taj film biti jedna od najvećih apologija u istoriji kinematografije upućena perverznjacima.