Večeras je promocija novog romana, a mnogo tema za razgovor: žanr, biti bestseller pisac u Srbiji, istoricizam, drugi, a srodni mediji, formativni uticaji, planovi...
I sa drugim romanom (Duge noći i crne zastave) Dejan Stojiljković je uknjižio knjižarski hit. Direktan povod za ovaj razgovor je promocija ovog izdanja (u Velikoj sali beogradskog SKC-a u utorak, 24. aprila od 19 časova), i, inače nikada dosta mesta i vremena o razgovor o književnosti, tim pre kada čitateljstvo tako zdušno reaguje kao što je slučaj sa prozom iz ovog dela literarnog opusa Dejana Stojiljkovića, nekada i povremeno i pera vašeg Popboksa.
Sa Dugim noćima... zaputio si se put daleke prošlosti; kako srpska književnost već duže vreme kuburi sa viškom istoricizma, po čemu je priča koju tvoj novi nudi relevantna za srpsko sada?
Nisam ja imao tu vrstu ambicije. Niti želim da budem angažovan pisac, niti me zanima da moja proza bude istorijsko-politički relevantna, a naročito bežim od toga da drugima solim pamet, naročito kada su krupne istorijske teme u pitanju. Ja sam tipičan primer storytellera, prevashodni cilj mi je da ispričam dobru priču.
Imajući u vidu se Duge noći... pozivaju na dosta istoriografske građe, kako je izgledao sam proces nastajanja ovog romana?Poreklom sam iz Toplice, majka mi je rođena u selu Ivan Kula koje se nalazi na prostoru koji je nekad bio feud Ivana Kosančića. Još kao mali slušao sam legende i mitove o topličkim junacima i to je bilo vrlo inspirativno, tu se začeo koren cele te priče. Prvo sam napisao nekoliko priča i jednu novelu koja je objavljena u Gradini a onda odlučio da krenem dalje. Kada sam seo da radim na rukopisu spremio sam dosta istoriografske građe, a imao sam sreće da od samog početka uz sebe imam stručnog konsultanta u liku i delu mr Miloša Ivanovića, vrsnog poznavaoca srpskog srednjeg veka kome sam slao delove rukopisa a on je sve to čitao, redigovao i predlagao rešenja, literaturu i izvore. U toku rada su mi pomogli ljudi iz topličkog i niškog muzeja a bio sam u dva navrata da detaljno snimim Pirotsku tvrđavu. Naravno, dao sam sebi slobodu da se oglušim o neke istorijske činjenice, ali to je normalno, pisao sam delo fikcije a ne istorijsku studiju. Roman je napisan relativno lako, u periodu do nekoliko meseci, u proleće, leto i jesen 2011. Posle toga je usledio dug period postprodukcije, pre svega "dril" urednika edicije Meridijan Igora Marojevića sa kojim sam uradio još tri ruke. Knjigu su u rukopisu čitale i moje kolege Zvonko Karanović i Vladimir Kecmanović i dale mi veoma korisne sugestije.
U nekoliko navrata je pomenuto da bi se tvoja dva romana dala podvesti pod istorijski pulp. Da li ti je ta ocena prihvatljiva?
A ko je to pomenuo? Neki istoričar? Akademik možda? Ne sećam se ni da je neki iole ozbiljniji kniževni kritičar i teoretičar pomenuo tako nešto. A nemam nameru da komentarišem naklapanja po forumima i fejsbuku. To me pomalo podseća na situaciju vezanu za tobožnji istorijski revizionizam u mom prethodnom romanu za koji su me optužili internet nikovi, wannabe kritičari i nesvršeni studenti fizike, ali povodom koga se nije oglasio nijedan istoričar. Sama ta definicija palpa u nas je veoma nategnuta, neka se kompetentni ljudi dogovore prvo gde je granica između lepe i popularne književnosti pa nek onda prave razvrstavanja. I nek već jednom neko argumentovano dokaže da popularna i tiražna književnost ne može biti umetnička pa da konačno znamo na čemu smo. Što se mene tiče, ja se mnogo ne opterećujem tim definicijama sopstvene proze koja jeste veoma čitana, što i jeste jedna od karakteristika palpa, ali za koju sam dobio između ostalog i nagradu Miloš Crnjanski i ušao u najuži izbor za NIN-ovu i nagradu Isidora Sekulić. Znate li možda još nekog srpskog pisca palpa kome je to pošlo za rukom? Moj "palp" izlazi u istoj ediciji sa Filipom Davidom i Nikolom Malovićem, priče mi se objavljuju u tematskim zbirkama barabar sa Albaharijem, Basarom i Pištalom, član sam Srpskog književnog društva, najmlađi sam autor zastupljen u istoriji srpske književnosti koju je prošle godine objavio Službeni glasnik. Nešto nisam siguran da time može da se pohvali neki "kolega" žanrovac u nas, a i ako ima takvog - podsetite me ko to beše. Opet, ako to što pišem i jeste palp, onda sam još srećniji... Jer tako ispada da je moja "palp" proza neka vrsta kukavičjeg jajeta u gnezdu srpske "lepe" književnosti.
Koja su ograničenja pri stvaranju i plasmana ovako žanrovski jasno profilisanog štiva u žanru nesklonoj Srbiji?
Ta ograničenja se vrlo lako prevazilaze tako što nigde ne kažeš da je to što pišeš žanr. Ili bar ne neki određeni žanr. A i zašto bi? To je nepotrebna hermetičnost i ograničavanje. Da li
Vreme smrti pripada samo i isključivo žanru ratnog romana? Ne sećam se da je na koricama romana
Hobo Zorana Ćirića pisalo "krimić" niti da je
Strah i njegov sluga Mirjane Novaković reklamiran kao "horor". Zašto se onda od mene traži da budem izuzetak? Zato što sam žanrovski "čistiji"? Šta god to značilo. Na kraju krajeva, ja i ne pišem striktno određeni žanr, već su moje priče mešavina raznih žanrova i uticaja. Bilo bi neistina reći da je
Konstantinovo raskršće samo i isključivo horor ili da su
Zastave epska fantastika i ništa više. Ne mare čitaoci toliko za žanr koliko im je bitna dobra priča.
Kako si nakon nekoliko zbirki priča koje bi se dale podvesti pod lo-fi književnost fokusiranih na sadašnjost i blisku prošlost, obreo u pluskvamperfektu kao vodećem nadahnuću?Sve u svoje vreme. Kada sam bio mlađi, malo više besan, frustriran i naivan, pisao sam niške road priče objavljene u mojoj prvoj knjizi
Leva strana druma. Bio sam inspirisan Bukovskim, Tomom Vejtsom i Rubinovim vinjakom, radio sam to bez ijedne druge ambicije sem da sebi dam oduška jer pripadam generaciji koja je straćila mladost u devedesetim i bila sjebana na više nivoa od strane države, roditelja, političara... Nakon toga mi je Zoran Ćirić Magični ponudio da napišem neki off-projekat sa pričama čiji su glavni junaci rokenrol zvezde. Tako je nastao
Low Life gde u prvoj priči te zbirke Berni Samner iz New Ordera sreće članove grupe Kraftwerk a kasnije kroz tekst defiliju Majk Oldfild, Mik Džeger, Tom Vejts, Dave Gahan iz Depeche Mode, braća Galagher, Tony Wilson... I danas pišem priče iz ta dva ciklusa, nisam ih se odrekao, tako da moje interesovanje za pseudo-istorijsku tematiku nije jedina moja orjentacija. Ja sam prvu ruku
Konstantinovog raskršća napisao još 2002, u formi novele, a prvu priču o Ivanu Kosančiću tri godine ranije, tako da moje interesovanje za pluskvamperfekat koji pominješ nije došlo pre
Low Lifea i
Leve strane druma, već je postojalo i pre njih.
Kao refrence za izraz predstavljen u Dugim noćima… navode se imena Edgara Rajsa Barouza i Roberta I. Hauarda, a koja bi ti (druga imena) naveo kao formativne uticaje u ovoj fazi svog stvaralaštva?
Od srodnih im pisaca - Džordža Martina, Dena Simonsa, Nila Gejmena i Stivena Presfilda. A sve vreme pisanja sam kraj sebe imao dve knjige koje su me veoma inspirisale, obe od istog autora - Vatre i Hadrijanovi memoari Margerit Jursenar. Od domaćih autora, Radoslava Petkovića i Gorana Petrovića, prvog zbog Savršenog sećanja na smrt i zbirke eseja Vizantijski internet drugog, naravno, zbog Opsade crkve Svetog spasa. Pomenuo bih tu i Šekspira, njegove drame Koriolan, Julije Cezar, Ričard III i Henri VIII su imali direktan uticaj na delove romana u kojima se pojavljuju dva vladara, Lazar i Murat. Jedan mali kuriozitet koji će verovatno biti zanimljiv vašim čitaocima - sultan Murat se pominje u drugom činu Šekspirove drame Henri IV. Postojao je i uticaj poezije. Na počecima nekih od poglavlja u romanu, stoje kao neka vrsta motoa stihovi Novice Tadića, Vaska Pope, Miodraga Pavlovića... Naročito su bile inspirativne pesme iz Popine zbirke Uspravna zemlja.
Duge noći… u izrazu i postavci priče dosta toga duguju stripu i filmu. Šta se zbiva sa ekranizacijom Konstantinovog raskršća? Ima li naznaka transponovanja i Dugih noći i crnih zastava u druge medije?
Od filma po romanu Konstantinovo raskršće zasad nema ništa. Bio je to, pokazalo se, prevelik zalogaj za domaće filmadžije. Čekam da se knjiga pojavi na jesen u Americi, pa se možda javi neki holivudski baja sa milionskim budžetom i reši tako moje podstanarske probleme. Postoji priča da se Duge noći urade u formi stripa, ali pošto bi to bio strip u boji, ceo projekat bi bio veoma finansijski zahtevan, videćemo... Ako dobijem sedmicu na lotou, kontaktiraću Dražena Kovačevića i Leonida Pilipovića i krenućemo sa poslom.
Završetak Dugih noći… sluti nastavak; da li je ovaj roman u samom startu bio zamišljen kao početna epizoda budućeg višeknjižja i šta nam naredno sleduje sa potpisom Dejana Stojiljkovića?Biće nastavaka knjige, to sam najavljivao od samog početka. Sledi roman o padu Niša i bici kod Pločnika koji će se zvati Olujni bedem i koji Laguna i ja planiramo za početak 2014. godine. Nakon njega slede još tri nastavka: Učitelj mačevanja, Carstvo nebesko i Poslednji Nemanjić. Pre Olujnog bedema pojaviće se početkom 2013. godine jedna zbirka priča, u pitanju su pripovetke objavljivanje na raznim mestima, u časopisima, antologijama, tematskim zbirkama... Laguna će uskoro upriličiti zbirku priča o Andriću gde će se pojaviti i moja pripovetka Mrtve stvari, koja govori o fiktivnom susretu našeg Nobelovca sa Nemanjom Lukićem, junakom Konstantinovog raskršća. Urednik te zbirke je Milovan Marčetić. U ediciji Srbija i komentari koju u Službenom glasniku uređuje Goran Petrović biće objavljena i knjiga o vampirima koju čine jedan etnološki tekst i jedan prozni rad koji idu naporedo. Prozni rad biće moja novela Upitaj mrak koju mi je Goran naručio specijalno za tu priliku a koja govori o četi srpskih vojnika čiju bazu u kopnenoj zoni bezbednosti na granici sa Kosovom opseda odabrana četa vampira. Silno sam se zabavljao pišući tu priču koja je neka vrsta filma Black Hawk Down samo sa vampirima. Prvi deo stripa, tj. grafičkog romana Konstantinovo raskršće - Kraljevstvo krvi pojaviće se sledećeg meseca u izdanju System Comicsa, a crtač Dragan Paunović već radi na drugom delu. Namera nam je da integral od tri dela završimo do juna 2013. kada se obeležava jubilej 1700 godina Milanskog edikta. U međuvremenu, pri kraju je slovački prevod romana, a izgledno je i američko izdanje na jesen kod jedne njujorške izdavačke kuće. Pored toga, u toku je adaptacija Raskršća u hidden object video igru.
Već na osnovu prvih podataka o prodaji, a sudeći i po reakcijama u javnosti i među ćitateljstvom Duge noći… su hit? Šta se sve može kada si bestseller pisac, ali ovde i sada?
Uskoro izlazi iz štampe i ćirilično izdanje Dugih noći, sa poklon diskom na kojem je muzika Saše Trajkovića - Big Saleta. To je, između ostalog rezultat velikog interesovanja publike jer Laguna nema običaj da štampa knjige na dva pisma sem ako ne postoji jak zahtev tržišta za takvim nečim. Prva tri izdanja romana, u tiražu od 6000 primeraka su otišla vrlo brzo i to ovu knjigu svakako svrstava među hitove, ali ja očekujem da ona živi dugo, baš kao i Raskršće koje se i dalje čita i traži već četvrtu godinu od objavljivanja. Što se tiče statusa bestseler pisac u Srbiji, on ti omogućava da ne brineš da li ćeš sutra imati da kupiš detetu čokoladu. Za prekosutra se već ne zna... A to sasvim dovoljno govori o državi u kojoj živimo i književnoj sceni koja u njoj bivstvuje. Ja od svog pisanja mogu da vodim pristojan život, da izdržavam porodicu i odvojim koju kintu za letovanje ili neki dobar strip ili flajku Džek Denijlsa. A to je u zemlji u kojoj vladaju siromaštvo i hronična nezaposlenost već samo po sebi uspeh, naročito ako živite van Beograda. Ma koliko moj posao izgledao ponekad zahtevan i naporan, svakako je bolje pisati za pare nego tegliti džakove sa cementom. Ja sam čovek koji radi ono što voli i solidno je plaćen za to, daleko je to od statusa koji na zapadu imaju autori bestselera ili love koju neka turbo-folk pevaljka uzme za jedno veče u nekoj austrijskoj diskoteci ali čovek treba biti srećan sa onim što ima. Naročito ako imamo u vidu da se u Srbiji do velikih para najlakše dolazi kroz kriminal ili politički angažman.
Komentari
-
:S (gost)
| 25.04.2012. 04.44.34
bizarno
-
wolfman jack (gost)
| 25.04.2012. 13.44.56
Dobar je Pantelejski!
-
Blejd (gost)
| 25.04.2012. 15.22.01
Odličan intervju.
-
Nidžara Ahmetašević (gost)
| 25.04.2012. 21.20.27
Dejan je napisao roman godine!
-
Poslednji Srbin (gost)
| 26.04.2012. 22.36.20
Pulp, ali dobar pulp!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.