Radoslav Pavković i Hristina Hadžiharalambus govore za Popboks o zajedničkom pravljenju filma Crna Zorica, visini budžeta koji su imali na raspolaganju, kako se rodila ideja za scenario i kakva su očekivanja od distribucije u inostranim bioskopima
Vradžbine i magija, kao karakteristika pojedinih krajeva istočne Srbije, poslužile su za lajt motiv bračnom paru Hristini Hadžiharalambus i Radoslavu Pavkoviću da zajedno sa scenaristom Goranom Mojsinom naprave film Crna Zorica.
Kako izgleda kada dva režisera u tandemu prave film?
Hristina Hadžiharalambus: Ponekad kao tornado. Na kraju kada se okrenemo moramo reći da ipak nismo imali velike probleme na snimanju i da je sve prošlo super. Uvek je dobro imati još jedno oko. Ako jedan pogreši, onda je tu drugi da to uvidi i popravi.
Radoslav Pavković: Sve odluke su donošene konsenzusom. Ako dvoje odobre, onda smo dobili ono što smo hteli. Naravno da je bilo tu i svađa, ali to je sve u cilju kreativnosti. Sve se to na kraju izgladi. Tu je na primer montažer Marko Glušac koji je umeo da preseče na jednu ili na drugu stranu i tako stavi tačku na sve nedoumice.
Kako se rodila ideja za pravljenje filma na temu vradžbina?
Radoslav Pavković: Ovo je ideja Gorana Mojsina koja je prvo zvučala kao dobra alegorija. Kada je posle napisao zaplet, koji je ustvari avanturistički, onda nam se sve otvorilo. Imali smo godine iskustva u TV manijaku gde smo montirali snimke raznih lokalnih televizija, gde su bili razni vidovnjaci. Setite se da je svega toga, čak i vradžbina, bilo ovde prisutno do pre samo šest, sedam godina, mada se i dalje mogu naći na nekim programima. Mislili smo je da je cela ta priča o magiji odličan background za pustolovni zaplet koji se dešava u Istočnoj Srbiji.
Hristina Hadžiharalambus: Sa Goranom smo želeli da eksperimentišemo na ideji balkanske duše, da ubacimo malo legende i mitova koji su još uvek živi, i to ne samo u Srbiji već i Grčkoj.
Koliko je koštalo snimanje Crne Zorice?
Radoslav Pavković: Ovaj film košta oko 600.000 evra. On verovatno deluje skuplje na prvi pogled. Bilo je jako teško doći do dovoljne količine novca i zato je u pitanju kooprodukcija Srbije, Grčke, Kipra i Poljske. Snimanje smo obavljali u Srbiji i Grčkoj.
U filmu se pored Branislava Trifunovića i Ljume Penov pojavljuju i Mirjana Karanović, Zoran Cvijanović, Mihailo Janketić... Da li je bilo teško angažovati takvu glumačku ekipu s obzirom na to da vam je ovo tek prvi dugometražni film?
Radoslav Pavković: Za nas je bilo iznenađenje koliko dobrih glumaca smo bukvalno uspeli da upecamo. Mislim da im je bilo zanimljivo da odigraju nešto potpuno drugačije od likova kakve inače igraju. Imali smo i Dobrilu Stojnić koja se potpuno promenila zbog uloge, Stefana Gundala koji izgleda potpuno drugačije od stvarnosti...
Hristina Hadžiharalambus: Bilo je veoma intersantno raditi na stilizovanju tih uloga, odnosno da one budu van realnosti.
Da li će tema filma, koja se ipak prvenstveno vezuje za područje istočne Srbije, biti bliska publici u Grčkoj i ostatku Evrope?
Hristina Hadžiharalambus: Svi ljudi s kojima smo sarađivali u Grčkoj na pravljenju filma jako su bili zainteresovani za temu. Mislim da odlično kapiraju film i verujem da će i svima ostalima u Evropi biti zanimljiv bez obzira što se prvenstveno ovde radi o balkanskoj mitologiji.
Radoslav Pavković: Već smo pozvani na Festival filma u Solunu, a reakcije su za sada više nego dobre. Ovo je američki vođena priča, ali je background srpski, što je zanimljiva kombinacija.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari