Crnohumorna melodrama Crna Zorica donosi bajkovitost Čarlstona za Ognjenku, ali bez snage da iskoristi sve potencijale priče o ukletoj devojci
Scenario: Goran Mojsin i Hristina Hadžiharalambus
Uloge: Ljuma Penov, Branislav Trifunović, Mirjana Karanović, Nikola Pejaković, Mihajlo Janketić, Olga Odanović, Zoran Cvijanović, Miloš Samolov, Dobrila Stojnić, Mladen Andrejević, Dubravko Jovanović, Stefan Bundalo
Žanr: komedijar
Trajanje: 80 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2012.
Crna Zorica je prvi igrani film para Radoslav Pavković i Hristina Hadžiharalambus koji su se do sada okušali u radu na televiziji (Pazi, sveže obojeno i TV Manijak na kojima je radio Pavković) i na polju kratkog filma (Hristina Hadžiharalambus, koja je radila na nekoliko kratkih filmova u Grčkoj).
Još na nivou trejlera, Crna Zorica je u štampi poređen sa Čarlstonom za Ognjenku, Uroša Stojanovića. Istina, u priči o devojci Zorici koja se vraća u svoje rodno selo (po svemu sudeći negde u Istočnoj Srbiji) da sa sebe skine kletvu koja je prati od malena, po korišćenju elemenata bajke, mitologije i začudnog ženskog rodoslova iz kog devojka potiče, podseća na Čarlston. Međutim, dok se Stojanovićeva bajka, daleko ambicioznije osmišljena na nivou priče, u realizaciji okreće hrabrijem eksperimentisanju sa žanrovima, Crna Zorica ostaje omeđena crnohumornim poigravanjem elementima svoje bajke.
Porodica brkatih žena iz koje potiče Zorica – jedino žensko dete rođeno bez brkova, pa samim tim prokleto da svaki muškarac koji se u nju zaljubi tragično umre – u filmu je tretirana delimično kao začudan štos, a tek pred kraj filma, kada dolazi do razrešenja Zoričine sudbine, pomalo zbrzano dobija senku mitološkog, bajkovitog okvira.
Dobar deo filma zapravo je potera seljana predvođenih majkom prve Zoričine žrtve (u izvođenju odlične Mirjane Karanović), koji su odlučni da se, uprkos svom sujevernom strahu, jednom zanavek razračunaju sa devojkom prozvanom „Poljubac smrti“. Uprkos odličnim komičnim momentima, autori samu poteru postavljaju kao puki okvir na papiru, unutar kog policajac Mane (Trifunović), kroz niz Zoričinih flešbekoa, saznaje pozadinu priče – njene ranije ljubavne nezgode i, zapravo, način na koji je Zorica došla na zao glas. Prevelike pauze u poteri i po malo traljava rešenja za skrivanja odbeglog para, te naprasne pojave pojedinih likova koji veštački skreću priču ka razrešenju (gatara i seoski lekar), doprinose da seljani, i tako skamenjeni u karikaturu podivljalog plemena koje traži osvetu, na momente deluju kao neuverljiva lutkarska predstava koja se pomalja onda kada je rediteljima potrebno da se potera i akcija nastave.
Uprkos ovako neujednačenom ritmu za koji se može reći da je najveći problem Crne Zorice, melodrama koja se odvija između odbačene devojke i policajca koji se u nju zaljubljuje, te dobro postavljen odnos između ovo dvoje junaka od kojih je jedan – devojka, ubeđen u svoju zlu kob i drugi – policajac, navodno podsmešljiv prema „bapskim pričama“ ali ipak uplašen da to i proveri na sopstvenom primeru, unose dobru tenziju koja donekle nadomešćuje nedostatke i propuste u poteri. Glumačka igra Ljume Penov, kojoj je ovo prva glavna uloga, i Baneta Trifunovića u velikoj meri doprinosi da se zbližavanje para i tenzija između njih ostvare u punoj snazi na platnu.
Ipak, neka od ikonografskih rešenja za mračni, sujeverni svet iz kog izranja Zorica, ostaju na nivou bezbrižnog i odokativnog poigravanja i pošalice i velika je šteta što autori nisu za trunku više omogućili da poverujemo da svet iz kog dolazi Zorica nije samo sličica sa majica balavih hevimetalaca. Time se žanr crne komedije ne bi pokvario, a brkate žene koje su kod Živka Nikolića predstavljale iskonsko zlo, praveći obruč od dima popušenih cigara oko seoske gošće u Čudu neviđenom, imale bi svojih pet minuta jeze i u ovom ostvarenju.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari