Reakcija reditelja filma Podunavske Švabe

Marko Cvejić, reditelj igrano-dokumentarnog filma Podunavske Švabe napisao je tekst povodom recenzije njegovog filma koju je objavio Popboks, a napisao Zoran Janković

Marko Cvejić

Film Podunavske Švabe vs Zoran Janković

Kao autor o čijem je filmu Janković napisao filmsku recenziju koja je objavljena 18. januara 2012. pod naslovom Priče iz magareće klupe, imam dužnost da odgovorim, ne zbog negativne kritike koja je tom prilikom iznesena, već zbog ozbiljnih karakterizacija koje imaju osnova za pokretanje parničnog postupka. Duboko verujući u slobodu izražavanja, ipak se odlučujem da Jankoviću dam samopotraživani pijetet, odgovorim na njegovo neukusno i proizvoljno normiranje, i na koncu dam pedagoški savet kako da pročisti svoj analitički diskurs.

Za one čitaoce koji ne znaju, film Podunavske Švabe je realizovan u produkciji Mandragora filma, i govori o ostacima jednog naroda koji živi u našem susedstvu, a kojeg mnogi od nas nisu ni svesni. Reč je srpskim državljanima nemačkog porekla kojih najviše ima na teritoriji Vojvodine. Oni su kao deca preživeli torturu i pogrom od strane komunističkog režima, i o tome nisu imali prilike da govore ceo svoj život. Kao neko ko je odrastao u vojvođanskoj višeetničkoj i multikulturalnoj sredini, završivši studije filma na novosadskoj Akademiji umetnosti, započeo sam projekat baziran na prezentaciji ove izuzetne vrednosti koju kao država posedujemo, a koju svesno marginalizujemo i nad kojom vršimo represiju. U Vojvodini živi više od 30 etničkih grupa, svaka sa veoma prezerviranom kulturom i običajima. Posle Londona, Vojvodina je druga po veličini regija u Evropi koja ima ovakvo socio-kulturološko bogatstvo. Do sada smo realizovali nekoliko dokumentarnih filmova na tu temu, a sve informacije o tome mogu se pronaći na internet stranici Mandragora filma.

Govorenje o „našim“ zločinima je prvenstvena civilizacijska obaveza svakog stanovnika ne samo ove države, već i cele planete. S obzirom da smo u poslednjih 20 godina isključivo ličnom krivicom devastirali gotovo sva elementarna merila vrednosti, time su nestali i elementi zdravog kritičkog mišljenja. Pa smo tako cele dekade '90-ih nasilno kljukani sadržajima o srpskom nacionalizmu i „njihovim“ zločinima. Za starije generacije to je bilo pogubno jer su se morali suočiti sa jednim sasma novim kriterijumom interakcije sa susedima, a za mlađe generacije ovo je bila nužnost iz koje su gradili svoje poremećene životne stavove. Posle demokratskih promena stidljivo se počelo govoriti o tuđim žrtvama i sopstvenim zločinima, ali uvek sa neizostavnom fusnotom „a šta je sa srpskim žrtvama“. I time se uspešno nastavila politika zločina i pothranjivanje javnog mnjenja nacionalnim sadržajima gotovo do granice uvredljivosti.

Film Podunavske Švabe se upravo bavi temom „naših“ zločina o kojima se nije govorilo. Izgrađen je u formi dokumentarno-igrane drame u kojoj svedoče oni koji su preživeli posleratne komunističke logore. Neki od njih su, iako u dobokoj starosti, po prvi put u životu govorili o ovome. To je upravo poraz našeg mentaliteta, ali i gore pomenuta civilizacijska obaveza koju moramo načiniti.

Janković se u svojoj recenziji filma Podunavske Švabe nijednom nije osvrnuo na ovu činjenicu, nije potegao za terminima kao što su ljudska prava, sloboda govora i prevenstveno kolektivna krivica, već gotovo sladostrasno analizira terminologiju genocida, autošovinizma, psiholingvistike i samonaučenih filmskih merila vrednosti. Naravno, tu je i neizostavni zaključak da je Srbija ponovo na kolenima pred imperijalnim silama Novog Rajha. Ovo i ne čudi jer se iz huperovskog pera Jankovića jasno može isčitati naklonost ka novim tendencijama velikosrpskog projekta u generalnoj analizi „potpunog filmskog analfabetizma autora filma, dunsterski izvedenog pamfleta i bazičnih filmskih umeća”.

Ali problem nije u tome. Kao neko ko svoj profesionalni stvaralački izraz gradi isključivo na slobodi govora, negativna Jankovićeva filmska kritika nije ono što je iznudilo moju reakciju. To je upravo bazičan neukus, dozvoljena pseudo-kritika i eksplicitno vidljiva nepismenost u čitanju filmskog jezika. Pa tako u jednom momentu Janković kaže: “Podunavske Švabe bivaju raspojasani praznik jednoumlja, samoobmanjivanja, licitiranja upitno uverljivim brojkama i, na koncu, upadljivog sentimentalizma prema nacizmu”. Ova rečenica je nešto zbog čega bismo se mogli upoznati na sudu, međutim, smatram da je ipak mnogo plemenitije uputiti filmski priučenog Jankovića na činjenicu da čitanje knjiga nije isto što i čitanje filma, da jezik filma nije isto što i literatura. Parafraziranje uspona Hitlerove vlasti u filmu je u kontrapunktu sa golgotom koju je proizveo upravo njegov uspon. Ali za isčitavanje filmskog podteksta je ipak potrebno iskustvo, praksa i određeni dar.

Jeste, znam da je sigurno primamljivo zvati se filmskim kritičarem, međutim da bi se to zaista i bilo mora se posedovati određeni osećaj odgovornosti za zdrav kritički stav i svest o tome da svojim činjenjem, kao i mi koji stvaramo, delom utičete na javno mnjenje. To je nešto što se može izvežbati, a čitanje Bernarda Shawa i njegovih kritika O muzici je odlična mentalna vežba za to. I pre nego što sledeći put u svome eseju javno iznesete „jednoumne, samoobmanjivačke i upadljivo sentimentalističke” ocene, konsultujte nekog starijeg kolegu koji ima duži radni staž i praktično iskustvo. Ovako pravite štetu i sebi i javnom mnjenju čiji biste da budete poslenik, Jankoviću.

Sećam se da nam je za vreme studija neko bio doneo tanku knjižicu pod naslovom Šekspir ukratko. To su bili sažeci svih Šekspirovskih drama, za one koji nisu hteli da ih cele pročitaju, a ipak su morali da polože taj ispit. Pa evo za kraj, kao bonus gradivo za one iz „magareće klupe“, ukratko o čemu se radi u filmu Podunavske Švabe: „Termin kolektivne krivice je nešto što je još uvek vrlo osetljivo u srpskom društvu, postavljanje prema istom je trenutno u startu osuđeno na propast. Predizborno je vreme, a bolno pitanje restitucije stoji nam kao Damoklov mač nad glavama. Svakako bi bilo ugodnije praviti filmove o davnim srpskim fudbalerima, srpskim maturantima iz srednjeg veka i pritom čitati javne hvalospeve samoproklamovanih kritičara. Međutim, kao pripadnici većinskog naroda, mi ne samo da imamo moralnu i civilizacijsku obavezu već i estetsku. Mi nismo ti koji treba da govore o svojim žrtvama, već o svim drugim žrtvama koje smo svojim pogrešnim odlukama načinili. Neka o „našim“ žrtvama govore drugi koji imaju čistu savest i zdravu svest, a mi kao pripadnici većinskog naroda moramo sve činiti kako bismo u svome narodu napravili mali ali značajan pomak u izgradnji istih. Granica između etike i estetke je vrlo tanka, i konstantno preti da pređe u gotovo neiskorenjivi neukus“.

Marko Cvejić, reditelj

Povezano: kombinovana recenzija - KAKO SU ME UKRALI NEMCI – Miloš Miša Radivojević & PODUNAVSKE ŠVABE - Marko Cvejić

Komentari

Tupavko Freumbichler (gost) | 08.02.2012. 16.23.15

Srbi kao "kao pripadnici većinskog naroda" u EU? Srbi kao "kao pripadnici većinskog naroda" u deželi Vojvodini?
"der gebürtige Vojvodiner" (gost) | 08.02.2012. 16.33.14

http://www.kulturstiftung.donauschwaben.net/aktuelles/film_donauschwaben.html - no comment
Marlon Brutal (gost) | 08.02.2012. 17.14.13

Podunavske Švabe je u svakom pogledu skandalozan "film". Nisam pravnik, ali me ne bi čudilo da može poslužiti kao osnov za pokretanje krivičnog postupka zbog vređanja Srbije i njenih građana.
политичка коректност у Јакобсфилду (gost) | 08.02.2012. 17.46.45

Г. Цвејићу, морам да Вас разочарам, колективна кривица је нешто што је давно одбачено у цивилизованом свету. Бавећи се колективном кривицом Ви се бавите нечим што је ирелевантно. Да постоји, колективна кривица би била управо оправдање за протеривање војвођанских Немаца. Не, Ви то не желите да оправдате, да Вам помогнем за случај да сте у својој политичкој коректности и заборавили шта сте хтели а шта нећете. И одлучите се - да ли сте за слободу говора или сте за парницу, чему та невешта драма и јефтине претње? И побогу, реците нешто оригинално, не жваћите ту причу о мулти-култи попу који је гле чуда, најпре одбачен у земљи Немачкој.
hahaha (gost) | 09.02.2012. 02.24.37

kalea
нови сад (gost) | 09.02.2012. 02.44.36

још ћемо и да се тужимо због филмске критике? :)
Wolfman Jack (gost) | 09.02.2012. 04.15.20

I kuku i lele!
nasi i vasi (gost) | 09.02.2012. 05.01.32

Huper je super.
silver surfer (gost) | 09.02.2012. 06.26.13

U ovom pamfletu političke korektnosti ima svega, osim kriterijuma, jedno važnih za film kao umetnost. Estetskih i zanatskih vrednosti. To pomenuta tvorevina nema ni na rudimentarnom nivou. Zato je i njenom kreatoru potrebno potezanje za ''jačim'' argumentima, kojim bi opravdao njegove nedostatke. Ali to je već i onako tema za politiku, za koju reditelj ima više talenta, nego za filmsku umetnost, koja mu baš i nešto ne ide od ruke.
Rade (gost) | 09.02.2012. 15.25.31

Nisam gledao film, ali u kritici gospodina Jankovića nisam pročitao ništa uvredljivo. Čovjek je napisao šta mu se ne dopada u filmu i nije vrijeđao autora. Potezanje advokata dodaje glazuru duhovitosti na čitavu priču. Odgovor autora filma je takođe pristojan, mada je više dat u formi političkog pamfleta. U suštini, kao da je kritičaru odgovorio potparol neke stranke, a ne reditelj filma. Nadam se da Janković neće odgovoriti - u suštini, mislim da su i jedan i drugi rekli šta su imali, a na plebsu je da odluči da li da odgleda film ili ne. O tome je, uostalom, i čitava priča.
E-mail (gost) | 09.02.2012. 20.55.53

Ovo je polemika u koju bi prosto morao da se uključi i Andrej Nikolaidis.
Podrška Marku Cvejiću (gost) | 09.02.2012. 21.47.48

Kada se nacionalisti okome na nekoga ja sam automatski na njegovoj strani pa makar film bio najgori (nisam još imao priliku da ga pogledam).
@podrška Marku Cvejiću (gost) | 09.02.2012. 22.45.00

Pošto već pričamo otvoreno, koji nacionalisti? Nisam gledao film, pročitao sam i jedan i drugi tekst. Recenzija je korektna, recenzent je naveo svoje razloge zbog kojih misli da je delo loše, a autor ne baš puno sposoban. Iskreno, nisam uspeo da osetim poseban nacionalistički ton (možda zbog toga što su na vlast posle rata došli partizani-komunisti, a ne Srbi, tako su bar mene učili), čak je recenzent bio slobodan da pretpostavi da bi žrtve mogle bolje da prenesu svoju poruku da je autor filma bio spretniji. Nisam protiv reakcije autora na kritičarske tekstove, ali takve reakcije obično izazivaju upravo suprotan efekat od onoga koji autori priželjkuju. Autori bi trebalo da se zamisle nad onim što kritičari pišu, obično ima bar malo istine i dobre procene u njihovim ocenama. Ako bilo ko prosečne pameti uspe da iz nekog dela pročita ono što je autor hteo da kaže, autor bi trebalo da bude zadovoljan sobom (nebitno da li delo ima ili nema umetničku težinu). Međutim, ako je situacija suprotna, ispada da se autor obraća samo sebi i sebi sličnima, te da su samo oni i sposobni da razumeju viziju autora na pravi način.
Dosada Božija (gost) | 10.02.2012. 04.31.17

Eto, podrška za @podrška Marku Cvejiću. Ja još pre Cvejićevog odgovora pokušah da ukažem na pogrešno usmerenje Jankovićevog anti-fašizma. Da su mi objavili komentar, svi bi videli.:) Anti-fašizam ne može da se zasniva na protivljenju lepom sećanju prema pojedinim Nemcima. Baš kao što ni rehabilitacija Nemaca ne može da se zasniva na obračunu sa nacionalizmom. Jer: 1. Niko se sa nostalgijom ne seća konc-logora, pa ni Miša Radivojević; 2. Nisu srpski nacionalisti proterivali Nemce, nego komunisti, optužujući ih za nacionalizam. Sada dolazimo u apsurdnu situaciju da Janković brani ljudska prava, osporavajući ih Nemcima. A, Cvejić brani prava manjina, napadajući sve osim komunista. A, kad bi Mišina nostalgija prošla, oslobodili bismo se komunističkih razloga za mržnju prema Nemcima, pa bi time i pravi anti-fašizam postao moguć.
Др (gost) | 10.02.2012. 09.22.50

Док не погледам филмове, пар запажања о политичком аспекту. "Cvejić ne nalazi za shodno niti da priči pruži uvek nužan širi kontekst, niti da sagovornike motiviše da se suoče sa onim što je nemačka/hitlerovska vlast činila u njihove ime" Најгора последица медијско-пропагандног испирања мозга о последњем рату у бившој Ју јесте потпуно занемаривање хронологије, а тиме и суштинских узрока рата. Злочини у Хрватској почињу након уласка ЈНА у Вуковар, у Босни после пада Сребренице. Рат је почео уласком јединица ЈНА из Србије у Хрватску и Босну, тамо никада нису живели Срби, а ако и јесу онда им се никада није десио геноцид од 1.000.000 убијених у држави која је независност прогласила захваљујући Немачкој. И кад смо код Немачке, онда овај филм подсећа на документарце о немачким жртвама совјетског освајања `45. У онима које сам ја гледао доста пажње посвећено је ономе што је Совјете довело у Немачку. Да ли је исто учинио и г. Цвејић? Изгледа да не, судећи по: "Mi nismo ti koji treba da govore o svojim žrtvama, već o svim drugim žrtvama koje smo svojim pogrešnim odlukama načinili. Neka o „našim“ žrtvama govore drugi koji imaju čistu savest i zdravu svest" Познат другосрбијански концепт мазохистичког кажњавања, нама ако се смилују... Не верујем да не знају за "поштуј себе да би те други поштовали"? Можда „našim“ под наводницима упућује да г. Цвејић наше (вероватно српске?) жртве не доживљава као посебно блиске и/или себе као део исте заједнице? У реду је нагласити да поштујете и саосећате са свим жртвама, али ако одбијате нарочиту везу са некима онда се не можете ни позивати да сте део исте заједнице. Онда се не ради о мазохизму него о...?
jelen (gost) | 10.02.2012. 18.38.55

film je skroz amaterski uradjen, stvarno ne znam o cemu prica gosn cvejic. potpuno amaterski i diletantski realizovan, izgleda mi kao uzasno povrsan pamflet, ali ono sto je najveci problem jeste odsustvo bilo cega filmskog. jednostavno, negledljivo los film. nazalost.
Sasma Isčitavanje (gost) | 11.02.2012. 03.15.39

Смејурија.
politikolog (gost) | 11.02.2012. 06.53.26

Gospodin Cvejic sam ocigledno nema dovoljno iskustva kada su veste politicke govorancije u pitanju a drugo ne uspeva ni da ih prepozna. Multikulturalizam je politicki konstrukt, takoreci simbolicka tvorevina ciji virtuelni uspeh ni propaganda nije mogla odrzati u zivotu.Takodje, moram da primetim da je njegova selektivna odanost zrtvama komunizma i zrtvama uopste,i porazna i naivna, ali za socijalnu osvescenost svaka mu cast.
mileee (gost) | 11.02.2012. 08.58.08

Smešan film.
marioj (gost) | 12.02.2012. 01.30.44

Film je i dosadan i ocajno uradjen, i mene je mnogo vise pogodilo arogantno "za isčitavanje filmskog podteksta je ipak potrebno iskustvo, praksa i određeni dar", od ovog politicko-nacionalistiko-filozofskog tra-la-la prepucavanja. OK, da ostavimo gledanje filmova autorima i (mozda) glumcima. Ionako sve manje ljudi gleda domaci film.
Tozzinjo (gost) | 12.02.2012. 11.01.28

Gospodine Cvejicu, niko me ne moze ubijediti da upravo ovim jeftinim pokusajem izazivanja reakcija putem komentara i eventualnog odgovora kriticara (koji, nadam se nece uslijediti)niste pokusali svom filmu dati malo reklame. S druge strane ste me ipak ubijedili da vasa sujeta ne poznaje granice, samim svojim arogantnim pseudointelektualnim tonom u V,asem odgovoru koji odise mirisom populistickog pamfleta sa unaprijed napisanim recenicama koje samo kao da su cekale da budu objavljene. Ipak, buduci da garantovano pomno pratite ovu diskusiju koja se, za mjerila Popboksa rasplamsala, moram Vas posavjetovati da slijedeci put prije nego date svoj "sud o tudjem sudu", procitate barem jos jednom ono sto ste napisali, kako biste u startu neutralisali kontradiktornosti kojih je Vas tekst pun, a sve zbog vec spomenute arogancije. Naime, buduci da jednog filmskog kriticara (sa cijim se misljenjima, moram priznati- i sam cesto ne slazem, niti mi se njegov stil pretjerano svidja, no to je irelevantno u ovom trenutku)iza kojeg stoji pozamasan broj recenzija - smatrate filmskim analfabetom, mogu tek zamisliti kakvo misljenje imate o "obicnom (neukom)plebsu" koji ce mozda pogledati Vas film. Posto ocigledno ne zelite da Vas stvaralacki opus gledaju (a samim tim i ocjenjuju na osnovu formiranog misljenja) "neuki" ljudi, moj savjet Vam je da sledeci film ne obznanjujete javnosti nego da u Vasem dnevnom boravku pripremite projekciju samo za odabrane koji prije projekcije uspjesno odgovore na Vasa pitanja iz raznih, po Vama relevantnih oblasti.Pitanja ce, cijenim, obuhvatiti sirok spektar od Sekspira i G.B.Shawa pa sve do postmodernih uticaja na nezavisni evropski film izazvanih padom berlinskog zida. Unaprijed Vam zahvaljujem sto cete procitati ovaj moj komentari kao sto vjerovatno religiozno iscitavate svaki na bilo kom sajtu gdje su se ljudi drznuli (ili bolje reci udostojili) da daju svoje misljenje. Moram Vas razocarati - Vas film nije digao nikakvu prasinu (niti ce) koju ste prizeljkivali. Mozda je bolje da se vratite ponovnom iscitavanju Shawa jer ocigledno ga ni sami niste shvatili. Zelim Vam sve najbolje u karijeri.
filmovi za uzu rodbinu (gost) | 12.02.2012. 11.11.59

vise ljudi je ostavilo komentar ovde, nego sto ih je pogledalo film.
Nislijka (gost) | 14.02.2012. 00.01.18

Gde mogu da skinem film? Interesuje me ne zato sto mislim da je dobar ili da ce nesto pozitivno uciniti za Srbiju i Srbe, vec zato sto postoji opsti trend u svetu u poslednjih 10-tak godina da se Nemci u vreme nacizma pokazuju u sve boljem svetlu. Posto zivim u Nemackoj vrlo sam svesna tog trenda (i novca koji se ulaze u njega) pa me zanima dokle je to stiglo u nas.
@Nislijka (gost) | 15.02.2012. 19.19.02

http://www.mandragorafilm.com/#/srb/naruci

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike