… sve je crno oko mene…

Naziv originala: The Darkest Hour
Scenario: Jon Spaihts
Uloge: Emile Hirsch, Max Minghella, Olivia Thirlby, Rachel Taylor, Joel Kinnaman, Veronika Ozerova
Žanr: (post)apokaliptična akcija
Trajanje: 83 minuta
Proizvodnja: SAD/Rusija, 2011.

Prilikom pravljenja inventara valjanih, značajnih i manje-više neprevaziđenih naslova iz filmskih osamdesetih sa iole širom pop-referencom svako malo kao zajednički sadržatelj mnogim  proceniteljima raznolikih estetsko-žanrovskihg preferenci isplivava odličnan spoj omladinskog i (post)apokaliptičnog filma Noć komete (Night of the Comet) Thoma Eberhardta iz 1984. godine. Taj film je ostvarenje koje je sa punim pravom zaslužilo status kultnog naslova i koji se, tu i tamo, javlja i kao izvor inspiracije rediteljima čije vreme je nedavno došlo ili tek dolazi.

Noć komete se kao nadahnuće tako može lako i brzo detektovati i u Najmračnijem satu Chrisa Goraka, ranije scenografa u prestižnim indie-produkcijama, a potom i reditelja indie-senzacije Right at Your Door (2006).  Poduža i veoma agresivna marketinška kampanja je američko-rusku saradnju Najmračniji sat (pod producentskom paskom sve značajnijeg i probitačnijeg ruskog gosta u Hollywoodu – Timura Bekmambetova) predstavljala kao spoj apokaliptične akcije u ruskom okruženju i povampirene 3D tehnike čijem smo teroru izloženi evo već dve pune godine. Najmračniji sat ipak nije eksplozivna i raskošna akcija kakvu su nam obećavali, ali jeste prihvatljiv i dovoljno kvalitetan film koji krasi dosta odlika nekadašnje B- produkcije (dakle, i pominjane Noći komete kao ponajboljeg predstavnika iz tog podžanrovskog rukavca), a koji se, sticajem okolnosti, našao u prvoligaškom hollywoodskom okruženju.

Već tokom prve rolne ovog filma gotovo sve postaje jasno – smrtonosna tama počinje da proždire čitav svet, pa i Moskvu u kojoj se, iz poslovno-turističkih pobuda, obrelo četvoro mlađanih junaka ove priče. Manjak inovativnosti nikako ne može biti uziman za greh autorima ovog filma koji, po svojoj prilici, nisu ni imali takvih ambicija. Zato treba suditi o Najmračnijem satu po merilima viđenim za ono što on jeste, a to je hitra, dinamična omladinska akcija o smaku sveta kao neprolaznom zamajcu mnogih filmskih radnji. 

Ovo se ostvarenje, osim poletnosti u izradi, može pohvaliti i ekonomičnom naracijom, dobronamernim duhom, osvežavajućom nepretencioznošću i uspešnom upotrebom zanimljivih i/ili zamamnih moskovskih lokacija (tu se negde dolazi i do tematsko-stilske rime sa književnim diptihom Metro 2033 i Metro 2034 Dmitrija Gluhovskog), a i specijalni efekti, i ovde združeni sa 3D pakovanjem, ostavaljaju zadovoljavajući utisak. Najmračniji sat ostane bez daha negde na pola puta ka uspelom filmu, ali se istovremeno nameće kao primer korektnog konfekcijskog viđenja dobro poznate priče. 

Noć komete i drugi slični uzori ipak  ostaju nedostižna meta, te ćemo za više nadahnuća i ambicija morati da pričekamo neke veštije kreativce nego što je to Chris Gorak,  režiser ovog i ovakvog, a u krajnjem zbiru solidnog Najmračnijeg sata.