Mikrokulture 2011

Ako ne računamo smrtne slučajeve, prva godina druge decenije novog veka i milenijuma nije donela senzacionalne događaje u kulturi. Može se zaključiti da je ovo bila godina čekanja na sledeću godinu. U korporativnom svetu, kriza ekonomskih i autorskih prava izvela je mnoge protestante na ulicu. Za kulturu S.A.D, ovaj problem je najizraženiji u muzici, u kojoj svi preživeli rok veterani 20 veka danas sviraju za manji novac, daleko od kuće. Može se reći da je ponovo otkriven najunosniji muzički format – koncert uživo! A bend koji integriše celokupnu protestnu istoriju američke kulture kroz politički, ekonomski i umetnički angažman - Crosby Stils and Nash, su, kao glavni promoteri protesta ispred Wall streeta, ponovo krenuli na svetsku turneju, pevajući kao da se od 1968. ništa nije promenilo. Za njih, očigledno i nije.

Kako se ovi globalni fenomeni projektuju na našu kulturu? 

Reklo bi se da probojni elementi savremenog srpskog umetničkog stvaralaštva ne ostvaruju značajno materijalno svojstvo niti viši estetski kvalitet. Ono što možemo da označimo kao referentno u domaćoj kulturi 2011. tiče se upliva društvenih nauka u umetnost. Kanda Kodža i Nebojša, na rok albumu godine Manifest (čiji omot nedvosmisleno aludira na album Deja Vu - Crosby Stills Nash and Young) bave se duhom nove gradske boemije, kreirejući virtualni kafanski prostor, negde između eksterijera pejsažne prirode i enterijera novobeogradskih oblakodera. Filozofska knjiga Ljubomira Maširevića Postmoderna teorija i film, pronalazi komercijalni recept za nepopularnu literarnu formu kakva je filmska teorija. U ovoj knjizi Maširević dokazuje da u savremenoj umetnosti ne postoji autorski sistem, već samo individualna kreacija recepijenata u publici. Slikarka Vahida Ramujkić je sa instalacijom Istorije u raspravi pobedila na Oktobarskom salonu. Mesec dana pre toga izvela je nekoliko performansa na pijačnim tezgama Srbije, gde je uz razmenjivanje kuhinjskih recepata i uz tehniku dokumentarnog veza, tumačila značenja pojma – „mikrokultura“, od procesa fermentacije hrane do stila likovne minijature, otkrivajući novu vezivnu nit između umetničkog prostora i prehrambene trgovine. Po Marksovim rečima, u pitanju je integracija primarnih i tercijalnih društvenih funkcija.

Svi ovi umetnički događaji govore komunikativnim rečnikom, onim koji poziva publiku na kreativnu participaciju više nego na aplaudiranje pre i posle stvaralačkog procesa. Interaktivni oblici kulture 2011 ne oličavaju neko originalno majstorstvo niti tehnološko dostignuće, već predstavljaju poziv na socijalizaciju, kreirajući vezu između inspiracije pojedinca sa ciljevima zajednice. Ako treba da prognoziramo sled događaja u narednoj godini, on će zavisiti od toga ko je najbolje i najviše investirao u svoju publiku. Ko nije ulagao sam u sebe, već u promociju potencijalnih svedoka sopstvenog kulta ličnosti, taj može očekivati da će mu svedoci to uzvratiti kada zimski prostor redovne bude nasleđen prolećnim vremenom prestupne godine. Nasvidenje na plaži... 

micro saga part II from Vahida Ramujkic on Vimeo.