Svet grca pod teretom kulturoloških relativiteta, ipak, osveta je osveta, lako razumljiv motiv, otud brzopotezno hollywoodsko posezanja za potencijalima jedne suštinski prilično kamerne izraelske osvetničke drame od pre samo par leta
Naziv originala: The Debt
Scenario: Matthew Vaughn, Jane Goldman, Peter Straughan
Uloge: JHelen Mirren, Jessica Chastain, Sam Wothington, Marton Csokas, Tom Wilkinson, Ciaran Hinds, Jesper Christensen
Žanr: osvetnička drama
Trajanje: 113 minuta
Proizvodnja: SAD, 2011.
Potreba Hollywooda za prekrajanjem i prepravljanjem tuđih uspeha je davnih dana prevazišla okvire manije i ružne navike, došavši čak do kote sistemske greške i nimalo bezazlenog zločinjenja prema vlasnicima iole friških idejasa drugih meridijana. Plodovi izrealske kinematografije, mahom zbog kulturoloških relativiteta, retko su bivali nadahnuće za hollywoodske krojače; izuzetak je tinejdžerska komedija iz osamdesetih Poslednja američka devica nastala po izraelskom uzoru istog autora, dok su nedavno američki TV sineasti prionuli na aproprijaciju ideja izraelskih kolega kroz serije In Treatment i Homeland.
Ipak, valja se čuvati bučnih uopštavanja, ume da se desi i da remake donekle poravi izvesne nedostatke izvornika ili barem da bude dostojanstvena zamena. Ovo drugo bi moglo da bude dijagnoza američkog viđenja izraelske osvetničke drame Ha-Hov nazvane jednostavno The Debt (Dug). Johna Madden, reditelj američkog Duga, prvobitno je bio poznat kao pouzdani rutiner u domenu kostimiranih dramskih spektakala (Njeno visočanstvo gospođa Braun, Zaljubljeni Šekspir), da bi potom napravio drastičan stilsko-žanrovski zaokret ponudivši nam Killshot, zadovoljavajuću i eksplozivnu ekranizaciju knjiškog bestselera Elmorea Leonarda. Maddenov Dug jeste primer uspešne aproprijacije, jeste film koji plene dosta visokim kvalitetom opšte izrade, jeste film kome vredi dati šansu i u vidu ceha za bioskopsku ulaznicu, ali i ostvarenje kome ipak zafali osobenosti i nepavorenosti izraelskog izvornika.
U američkoj inkarnaciji Duga zadržana je jednostavnost premise na nivoa zapleta. Grupa mladih operativaca iz redova MOSAD-a biva upućena u Berlin šezdesetih kako bi kidnapovala i izraelskoj pravdi privela nacističkog zločinca koji sada životari kao dobrohotni ginekolog. Trojka ne uspeva u svom naumu, ali nakon usklađene laži postaju nacionalni heroji, da bi tridestak godina kasnije u skrajnutom staraćkom domu u Ukrajini bili prinuđeni da u najvećoj tajnosti dovrše zadatak započet i navodno uspešno okončan nekoliko decenija ranije. Scenaristički tim američkog Duga (među kojima je sve bolji reditelj Matthew Vaughn, autor Kickassa i najnovije epizode X-ljudi) ipak su odlučili da događaje iz prošlosti ne tretiraju kao materijal za flešbek, te dve vremenske ravni teku naporedo i dobijaju jednak tretman.
Priča time jeste dobila na ritmu, ali je izgubila zanimljivu dimenziju osvete pod stare dane i pod teretom u dugom međuvremenu nagomilanih laži što jeste bio osnovni zamajac izraelskog originala. Druga posledica je bila nešto kraće prisustvo mnogovoljene i neizostavno briljantne Helen Mirren u filmu, mada se istovremeno mora priznati da se i sve prisutnija i primećenija Jessica Chastain odlično snašla na poziciji pivotalnog lika unutar osvetničke trojke. Donekle zasmeta i pritajena politička ispravnost koja je evidentna (a i, nažalost, sasvim očekivana) u američkoj verziji, a koja čini da se donekle izgubi sirovi zanos osvete kod koje nema puno prostora za premišljanja i moralisanja.
Ipak, kada se podvuče crta i američko viđenje Duga je dobar film lako uočljivih kvaliteta; rekonstrukcija ere je za svaku pohvalu, osim donekle zbunjenog Sama Worthingtona (Avatar, Terminator 4: Spasenje, Sudar Titana) glumački ansambla se izvanredno pokazao, dok Madden suvereno i sa dosta umeća poigrava sa ritmom i fokusom priče, te je i ovo američko iščitavanje priče (izvedeno u, samo formalno gledano, okvirima tamošnjeg nezavisnog filma) uspelo i smisleno, i još jedan izuzetak koji glasno i jasno potvrđuje pravilo na koje je ukazano u prvom pasusu ovog teksta.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari