Zaprepašćujuće veče u serijalu SCENA Uživo!, pošto nema pravog opisa činjenice da su se stotine i stotine osoba pojavile po raznim osnovama u Domu omladine kako bi u petak uveče pogledali dva potpuno nova beogradska sastava, bez pravih hitova. Tako se koncert, originalno predviđen za klub, morao preseliti u Amerikanu, gde mu je po predstavljenim žanrovima bilo i mesto
Mesto: Amerikana, Dom omladine Beograda
Vreme: Petak, 18. novembar 2011.
Stray Dogg i Bitipatibi su dva vrlo emotivna benda na okupu, koji su privukli pažnju ove godine u različitim undergound krugovima, ali nisu imali prilike da nastupe na solo koncertima, makar i u formi double billa. Stray Dogg su izazvali oduševljenje, posebno masovnog ženskog saziva u publici (izraz čega je i jedan kasnije pronađen brushalter ispred bine), za kog njihove tek odsanjane osećajne vinjete nose suštinski važne ljubavne poruke. U centru pažnje je Dušan, čiji neodoljiv dečački šarm obara na početku svojom neposrednošću, držeći vas za ruku do kraja šetnje kroz obrise raznih post-amerikana folkie muzičkih oblika. Emotivna samouverenost koja nedostaje mnogo starijima govori o velikom talentu koji se ovde skriva - nizak broj godina ne izlazi na videlo, osim u odluci da se „Heart of Gold“ Neil Younga predstavi kroz sasvim prijateljsku obradu, umesto kompletne prerade za kojom ta inače sjajna pesma prosto vapije. Ali tema ovde nije muzička načitanost - nežni i kad su glasni, Stray Dogg vas postepeno opijaju tihim osećajnim treptajima koji traju koliko očima treba da se zatvore i otvore, originalnim minijaturama koje održavaju svaku moguću promenu raspoloženja unutar ljubavi, što je prava tema ovog koncerta. Nema hitova ovde dragi prijatelji, samo dosta čistih emocija...
Bitipatibi su do sad svega par puta nastupili u javnosti, ali možete biti sigurni da su mnogo radili na sebi u sobama predviđenim za to, jer ovako složena neo-psychedelic muzika jednostavno zahteva vreme, razmišljanje i strpljenje. Suviše je lako sebi reći da su Mazzy Star ili Spacemen 3 divni, a neopisivo je teško ići tim stopama i praviti muziku koja ima unutrašnje dostojanstvo i ne ostaje nikom dužna. Bitipatibi imaju redak dar da opčine raznim sredstvima, koja simultano deluju i prete da vas odvuku negde – od nekog trenutka više ne znate i nije ni važno da li je u pitanju neverovatna gitarska melodija koja se ruši pred vama, sneni Unin glas koji dolazi odozgo i prolazi kroz strukturu pesme, plovidba na paralelnim sintizajzerskim morima, stalno drugačije improvizovane melodije na svakom instrumentu, duga kosa po klavijaturama, glasan rokerski jamming, odblesak crnih naočara u mraku ili setne reči. Prosto je neverovatno da na našoj sceni postoji ovakav ništa-na-prvu-loptu nivo promišljanja pravljenja pesme kod nepoznatog sastava. I to je mali problem – začarani svet Bitipatibi traži svoje stanare, a mnogima neće biti lako da dođu do njihovih kristalnih kula i tu ostanu. Nema ovde hitova dragi prijatelji, i to s pravom, jer vreme više nije za hitove...
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari