Ovaj film predstavlja ne tako čest slučaj savremene holivudske komedije koja kroz zamršeni zaplet i splet komičnih situacija nedvosmisleno potvrđuje i promoviše retrogradna shvatanja uloga i pozicija muškarca i žene. Banalne predstave dominantnih konzervativnih ideoloških stereotipova formiraju se kroz postupke i ideale likova ove priče o bračnom neverstvu. Pokušaćemo da ih izložimo
Orginalni naziv: Crazy, Stupid, Love
Scenario: Don Fogelman
Uloge: Steve Carell, Julianne Moore, Ryan Gosling, Emma Stone
Žanr: Komedija
Proizvodnja: SAD, 2011.
U uvodnoj sceni filma Ta luda ljubav, glavnom junaku (Steve Carell) supruga (Julianne Moore) priznaje bračno neverstvo. On, očajan, pada u depresiju iz koje ća ga izvesti lokalni ženskaroš (Ryan Gosling) napravivši od njega privlačnog, lepo obučenog, seksualno aktivnog muškarca. On će potom, potvrdivši svoju muževnost (pošto spava sa devet žena u kratkom roku), pokušati da povrati svoju porodicu i sreću bračnog života. Na taj način muževnost je predstavljena kao čista muška potentnost, koja se može usmeriti ka objektu - ženi, ili, posle odluke o primirivanju, prema odabranoj srodnoj duši i porodici koja se sa njom formira.
Sa druge strane, tokom celog filma, lepša polovina je konstantno uplakana i tugaljiva. Valjda kako bi joj oprostili za incijalnu preljubu i pošto se pokazala kao duboko osramoćena zbog svog postupka. U isto vreme, ona pati za izgubljenom srećom porodičnog života i muškim prisustvom. Tokom zajedničke večere koja odiše porodičnom idilom, ona će pozvati svog supruga od kog je u tom trenutku razdvojena, samo kako bi čula njegov glas pretvarajući se da su joj potrebna uputstva da popravi bojler. Problem zapravo nije ni nastao sa njom, već sa njenim suprugom. On je taj koji je prestao da bude pravi muškarac i da se brine o svojoj ženi. Njena prevara samo je simptom njegovog posrnuća. On se pretvorio u dežmekastog mlakonju koji je zaboravio šta znači biti muškarac.
Ono što je potrebno da bi sve bilo kao što treba da bude, tj. da bi se na kraju uspostavila ravnoteža i srećan završetak, jeste da se muškarac oseća kao muškarac - da kresne nekoliko cica kako bi ponovo otkrio vrednosti ideje prave ljubavi. Na taj način osnažena je konzervativna uloga žene kao podređene i pasivne. Na njoj nije da bilo šta učini, ona samo reaguje. A, tokom cele avanture ona je spavala samo jednom sa kolegom, dok je on kresnuo devet riba, kako bi se ravnoteža uspostavila. Naravno, on se u svakoj od tih situacija poneo kao najgori lupač recki. Nikada se nije javio niti jednoj od njih. To u filmu nije problematično, pošto je jedina od tih žena koju vidimo Marisa Tomei koja je predstavljena kao bivši alkoholičar i blago sumanuta osoba.
Stabilnost porodice je potvrđena onda kada je potvrđen maskulinitet i vera u večnu ljubav. Značaj večne ljubavi naravno mora da potvrdi muškarac, pošto se valjda podrazumeva da svaka žena u nju imanentno veruje. To je svakako slučaj sa devojkom koju tumači Emma Stone. Ona neizmerno veruje u brak, slepo čekajući svog bezličnog šmoklju od momka da je zaprosi. Tek pošto je shvatila da od toga nema ništa, ona se upušta u navodni usputni seks, koji će je zapravo dovesti do nove predbračne veze.
Lik koji tumači Ryan Goslin na kraju je predstavljen kao usamljen i uplašen. Sebe je osmislio kao pravog muškarca kroz poduhvate osvajanja žena, ali je ostao uskraćen za pravu ljubav i ispunjenje koje ona pruža. Naravno, pošto pronađe pravu ženu, olako se pripitomi, odustane od svojih poduhvata prepoznavši značaj porodičnog života.
U ovakvoj postavci ne postoje nikavi problemi identiteta, ili značenja ideja ljubavi, emotivne veze i seksa. Muškarac osvaja, žena je osvojena; ili seks ili ljubav, brak i porodica. Ne postoji pitanje dinamike muškog i ženskog u njihovim odnosima, i šta bi ideje muškog i ženskog značile u datim okvirima. Predstave prave ljubavi i slobodnog seksa ostale su jasno određene i razdvojene, samopodrazumevajuće u okvirima dominantnog muškog sveta. Uz sve to, kao šlag na tortu, gnusna je predstava žene kao lakovernog trofeja koji žudi za seksom; šablon muvanja mladog junaka, sve sa elegantnim oblačenjem i završnicom uz Prljavi Ples, kojom deluje da je ženskaroš odveo svaku devojku u gradu u svoj krevet, podrazumeva upravo takvu predstavu.
Ovaj film je u Americi postigao solidan uspeh. Glavno svojstvo njegove izvedbe na bioskopskim blagajnama je to što je film iz nedelje u nedelju beležio mali pad gledanosti. To bi bio jedan od osnovnih preduslova da film odredimo kao crowd pleaser. Razlog za sticanje takvog statusa moramo pronaći u zadovoljstvima koja pružaju reprezentacije heteroseksualne interakcije polova zasnovane na banalizovanim stereotipovima muškog i ženskog.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari