Učiteljica života

Naslov originala: Bad Teacher
Scenario: Gary Stupnitsky, Lee Eisenberg
Uloge: Cameron Diaz, Justin Timberlake, Jason Segel, Lucy Punch, John Michael Higgins, Phyllis Smith
Žanr: komedija
Trajanje: 102 minuta
Proizvodnja: SAD, 2011.

Samo godinu dana nakon razočaravajućeg nastupa u danas potpuno zaboravljenom Knight and Day kraj Toma Cruisea i očigledne nezainteresovanosti bioskopske publike za njene ozbiljnije, “oskarovske” uloge u ostvarenjima Kutija i My Sister’s Keeper, kao i opšteg utiska da je njen seksepil krenuo da kopni, Cameron Diaz se vratuila na tron (ili blizu trona), što joj, na osnovu minulog rada u svetu filmskih komedija sa stilom i konceptom uostalom i priliči.

Ova godina joj je donela razloga i za olakšanje i novu nadu; prvo ju je naša Ivana Stanković zdušno ishvalila kao divnu osobu u svojoj mememoarskoj prozi Bez daha, a onda nam je kraj leta doneo i uspeh (kako po pitanju kvaliteta i uloge i filma u celini, tako i na američkim bioskopskim blagajnama). Nekada je, makar u holivudskoj fabrici snova, potrebno samo malo – srećan spoj i skladna saradnja. Cameron Diaz je u Lošoj učiteljici udružila snage sa velikašima; tu je vedeta indie filma Jakea Kasdana (Zero Effect, Orange County) na poziciji reditelja, za scenario se postarao scenaristički duo Gary Sntupnitsky & Lee Eisenberg koji može da se podiči radom na američkoj inkarnaciji serije The Office, a značajna podrška je stigla u vidu glumačkog ansambla (Jason Segel, Justin Timberlake, Lucy Punch, John Michael Higgins, Phyllis Smith…).
A Loša učiteljica je zbilja duhovita komedija, gotovo pa odličan film u celini, zgodna provokacija i zdrav repertoarski naslov, a sve to u godini koja moža da se podiči izvanrednim komedijama (Kako se rešiti šefa, Sedam dana slobode, Ljubav na daljinu...). Međutim i mimo poređenja i pronalaženja srodnog konteksta Loša učiteljica čvrsto stoji kao veoma uspešan film. Uz to, film koji lako komunicira sa gledateljstvom, film čiji autori znalački koriste uzuse R-komedije i film koji vraća nadu u doskora neupitni komičarski dar Cameron Diaz, koja jeste puno radila, vidno napredovala i prošetala kroz žanrovski neuniformne naslove tokom svoje karijere, ali koja će zauvek ostati upamćena kao zvezda i magnet za osobenjake u još uvek nenadmašnoj R-komediji Svi luduju za Meri/Šta je to sa Meri? braće Farrelly.

Jake Kasdan, sin slavnog Lawrenca (Silverado, Velika jeza, Telesna strast) ovde iznenađujuće lako odustaje od zahvata kakve znamo iz domena savremenog američkog filma u kome on prvenstveno jeste svoj na svome, odlučujući se tek za šarmantno otpadništvo kao putokaz u tretmanu naslovnog lika. A lik koji tumači Cameron Diaz jeste nesvakidašnje zaokružen, dramaturški uspeo i pun. Mlađi Kasdan se ovde opredelio za tradicionalistički pristup iz zlatnih dana Hollywooda poznat kao 'character driven story'. To i jeste prava mera i najprikladnije ruho za ovu priču satkanu prevashodno od glavnog junaka (tačnije junakinje, zlovoljne, lenje, često nepristojne preko svake granice politički korektnog, opsednute plastičnom operacijom i seksepilom koji lagano nestaje).

Ovaj mudri autorski zahvat se ovde pokazuje kao krajnje efektan, zdravorazumski i, čini se, jedini moguć. Usložnjeniji zaplet podalje od tipskog i nebrojeno puta dokazanog svakako bi filmu oduzeo šarma i lahorastog tona, istovremeno načinivši krupan disbalans između repertoarske prirode priče i mogućih implikacija. A nije da nema implikacija koje bi se mogle podvesti pod (istini za volju; krajnje široko shvaćenoj) društvenoj kritici. Naime, Loša učiteljica se u bioskopima pojavila negde u isto vreme kada je Obamina adminstracija obznanila planove za ukidanje statusa stalno zaposlenih u školskom sistemu. Dosta slično ovom našem sada, i prosveta u Americi je utočište za svakojake, ali pre svega predstavlja zaštitu od krajnjeg siromaštva, mada ne mnogo preko toga.

Posebno ako neko toliko žudi za životom kako je to slučaj sa likom koji ovde maestralno i u nijansu precizno (često na samoj ivici persiflaže) tumači Cameron Diaz, spremna i za sprdnju i na vlastiti račun, odnosno na račun vlastite krštenice i promena u fizikusu. Njena sigurna gluma je (uz usresređenost scenarističko-rediteljske trojke) bila nužni garant koji je ovu već mnogo puta viđenu priču (skorašnji primer bi, recimo, bila Linklaterova Škola roka) sasčuvalo od konfekcijske nerazaznatljivosti. Ovako, Loša učiteljica nudi dovoljno povoda za radost u bioskopskom okruženju, Cameron Diaz pokazuje zavidnu glumačku formu, ostatak glumačke ekipe dovoljno takta i svesti o svojoj poziciji u ovoj priči, a samog reditelja lako možemo pohvaliti za sigurno i smireno vođenje priče ka kakvom-takvom, a nepobitno zasluženom hepi endu.

Loša učiteljica je očaravajuća i precizna studija jednog neodoljivog (i teško popravljivog) karaktera, ali u isto vreme dokaz da je bolji filmski svet i izvodljiv i potreban. O prosveti kao univezalnoj muci nekom drugom ili trećom prilikom.