Ako jednog jutra ispred vrata pronađete misteriozni paket – nemojte ga otvarati. Bacite ga u prvi kontejner. Ista taktika se može primeniti i na novi film Richarda Kellyja
Naslov originala: The Box
Scenario: Richard Kelly
Uloge: Cameron Diaz, James Mardsen, Frank Langella
Žanr: SF triler
Trajanje: 115 minuta
Proizvodnja: SAD, 2009.
Interesovanje za Richarda Mathesona, klasika fantastične i jezovite književnosti, obnovljeno je posle velikog komercijalnog uspeh filma Ja sam legenda (2007). Za razliku od akciono orjentisanog i modernizovanog hita Francisa Lawerencea, najnovija adaptacija Mathesonovog književnog predloška - Kutija, kamerni je triler smešten u sedamdesete.
Bračni par Lewis na pragu svoje kuće u predgrađu zatiče misteriozni paket u kome se nalazi kutija. Uskoro stiže i pojašnjenje. Ako pritisnu dugme na kutiji umreće neko koga ne poznaju a oni će za uzvrat dobiti milion dolara. Norma i Arthur oklevaju, razmišljajući da li se radi o šali ili triku nekog ludaka – ali na kraju ipak pritiskaju dugme. Kada novac stigne na njihovu kućnu adresu, Lewisovi će otkriti istinitost izreke - sve se vraća, sve se plaća.
Kratka Mathesonova priča Dugme, dugme (1970) (prema kojoj je nastala Kutija) već je ekranizovana – i to u okviru oživljavanja Zone sumraka (1985). Matheson je bio veoma nezadovoljan novim krajem koji su osmislili tvorci serije. Kelly, gotovo četvrt veka kasnije, u svom filmu koristi upravo koncept Zone sumraka. Efektna Mathesonova završnica, skrojena po meri kratke priče, i ovoga puta je zamenjena prilično banalnim i krajnje nezadovoljavajućim preokretom.
Još jednom se potvrđuje stara istina: od kratke priče je veoma teško napraviti dobar celovečernji film. Kelly preuzima osnovnu intrigantnu postavku, ali ne uspeva da na pravi način osmisli ostatak. Napuštajući Mathesonov predložak, Kelly pokušava da (uglavnom neuspešno) podražava začudnost Davida Lyncha, a zatim, sasvim neočekivano, počinje da crpi inspiraciju iz trashoidnih SF filmova osamdesetih – kao što su Strange Invaders (1983) i Invaders from Mars (1986). Takav pristup u potpunosti ubija ozbiljni ton koji je film dosta upešno održavao u prvoj polovini.
Da bi namakao minutažu igranog filma, Kelly demistifikuje poreklo i namenu kutije – ne shvatajući da time narušava misterioznost izvorne postavke, a scenaristička prošitrenja, bez obzira na poneki nadahnut momenat, predstavljaju čist višak.
Posle kultnog Donija Darka i spektakularnog promašaja Southland Tales, Kelly kao da je zalutao u ćorsokak. Njegov prepoznatljiv scenarističko/režiserski stil je lako uočljiv i u Kutiji, ali ovoga puta to škodi priči. Kelly ne uspeva da obuzda svoju nabujalu maštu –bizarnost smenjuje bizarnost, ali smisla koji će sve to povezati nema.
Kutija je vizuelno lep ali potpuno neubedljiv triler. Nalik psihodeličnoj prepravci Golubovićeve Klopke, ovaj film podstiče na neka zanimljiva razmišljanja o ljudskoj prirodi i posledicama naših izbora, ali ne nudi zadovoljavajuće odgovore. Njih ćemo morati da potražimo izvan kutije.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari