Princip je isti, sve su ostalo nijanse

Režija: Steven Quale
Scenario: Eric Heisserer
Uloge: Nicholas D'Agosto, Emma Bell, Arlen Escarpeta, Miles Fisher
Naslov originala: Final Destination 5
Trajanje:  92 minuta
Proizvodnja: SAD, 2011.

Ako ste do sada pogledali bar jedan deo serijala Poslednja ekskurzija – znate šta možete da očekujete i od petice. Na početku svakog filma događa se po jedna velika nesreća koju, zahvaljujući blagovremenom upozorenju odabranog/odabrane, preživljava desetak (uglavnom) mladih i lepih ljudi. Ali, avaj - njihova sreća je kratkotrajna. Ne prođe mnogo, a preživeli počinju da, jedan po jedan, stradaju u bizarnim nesrećama onim redosledom kojim su se njihove smrti odigrale u viziji. Smrt se ne može prevariti, uvek dođe po svoje.

Scenarista Eric Hasserer (radio je i na rimejcima Strave u ulici brestova i Stvora) ne odstupa previše od već dobro poznatog koncepta. Zaštitni znak serijala je spektakularna nesreća na početku, pa je tako i ovoga puta. U prvom filmu je eksplodirao avion, u drugom smo imali lančani sudar, zatim nesreću na toboganu i incident na auto-trkama. Sada je na redu rušenje mosta (koji, gle ironije, neodoljivo podseća na sveže izgrađenu Harfu - ili već kako će se zvati nova prestonička dika). Dobar je to uvod. Na efektima se nije štedelo, a uzbuđenje je dodatno pojačano kvalitetnim 3D efektima.Posle ubedljivog početka (koga u okvirima serijala jedino nadmašuje neprevaziđena scena saobraćajke iz drugog dela), počinju pogibije preživelih. Hasserer pokušava da unese neke novine u postojeći mitos (obeleženi za smrt saznaju da mogu da izbegnu svoju zlu sudbu ako oduzmu život nekom drugom i tako „ukradu“ njegovo vreme), ali su te intervencije minimalne i ne menjaju ustaljeni tok priče – uključujući i završni preokret koji je domišljat ali suštinski nepotreban.

Bez obzira što ne donosi ništa novo, Poslednja ekskurzija 5 se nameće kao solidan populistički horor koji još kako ima šta da ponudi manje zahtevnoj publici. Prve dve-tri smrti su dobro koreografisane i razrađene do u krvavi detalj. Steven Quale, saradnik/učenik slavnog Jamesa Camerona, pokazuje sasvim solidan rediteljski telenat. On uspeva da film začini sa malo istinske napetosti, što je popriličan uspeh imajući u vidu da su mu ruke bile vezane scenarističkim ograničenjima. Nicholas D'Agosto uspeva da pridobije simpatije publike tumačeći ulogu glavnog junaka, simpatičnog gubitnika Sama. Dok će možda još neko i strepeti oko Samove sudbine, ostali likovi su tu samo da bi lista žrtava bila što duža.

Qualeov film jeste značajan napredak u odnosu na traljavi četvrti deo, ali ostaje činjenica da je serijal zapao u ćorsokak iz koga će teško izaći. Koliko se puta može ispričati jedna te ista priča? U teoriji: bezbroj, ali u praksi stvari stoje malo drugačije. Posle prvog dela, filmovi iz serijala Poslednja ekskurzija su se sveli na novomilenijumski Grand Guignol: oni postoje samo da bi zabavili gledalište što gnusnijim i raznovrsnijim prikazima smrti. Ako ovaj pristup odgovara vašem senzibilitetu, Poslednja ekskurzija 5 je film koji ne smete propustiti da pogledate na velikom platnu i u 3D tehnici. Suptilnije duše će morati da filmsko zadovoljenje potraže na nekom drugom mestu.