(Island)
Solo album frontmena The Killers donosi fuziju popa, rocka, soula, gospela u prepoznatljivoj oblandi Flowersovog matičnog benda. Album je svojevrsna muzička posveta Las Vegasu, gde je Flowers prikazao kako njegovu blještavu tako i njegovu mračnu stranu
Nakon što su The Killers okončali svoju megalomansku Day&Age turneju, njihov frontmen Brandon Flowers je, u maniru samoproklamovanog radoholika, odlučio da se zavuče u studio i tamo snimi svoj prvi solo-album. Rezultat je, ako uzmemo u obzir slične poduhvate pevača nekih drugih bendova, više nego zadovoljavajući.
Po sredi je kolekcija dobro produciranih numera na razmeđi jedva pa razaznatljivog autorskog upliva i klasičnog The Killers zvuka, samo bez melodičnih bas linija Marka Stoermera. Flowers se odlučio da koketira sa bluesom, soulom, gospelom, pa čak i country zvukom i to je doprinelo da Flamingo ne bude monotona tezga između dva albuma matičnog benda.
Ploču otvara posveta "rodnom" gradu (Flowers živi u Las Vegasu ali je rođen u obližnjem Hendersonu) Welcome to Fabulous Las Vegas - elegična, emocijama nabijena pesma sa refrenom gotovo epskih razmera. Nju sledi jedan od favorita, Only The Young, pesma u rangu The Killers klasika, da bi u Hard Enough Flowers otpevao zanimljiv duet sa Jenny Lewis, pevačicom američkog indie benda Rilo Kiley.
Pravi biser ipak predstavlja sada već hit numera Crosffire koja je ujedno i najkvalitetnija pesma na albumu. Uspehu ove stvari svakako je doprineo i odličan spot u kome se Charlize Teron (inače veliki fan Killersa) pojavljuje kao ultra mačo-riba u klasičnom maniru superherojštine, spašavajući zatočenog sužnja Flowersa od bande namrgođenih nindži. Vredi pomenuti i prilično dobru veselicu Magdalena, koja ima u sebi kabaretski šmek i neku vrstu groteskne lucidnosti.
Koncepcijski, ploča je, kako kaže sam autor, neka vrste razglednice Las Vegasa i priča priču o ovom gradu (album je dobio ime po Flamingo kazinu i kraju zvanom Flamingo Road gde je Flowers odrastao) koja je istovremeno glamurozna i mračna. Kocka, droge i alkohol, neonski sjaj obećanog grada, pesme Elvisa Presleyja i Franka Sinatre, venčanja preko noći u 24/7 kapelicama i trežnjenje u jeftinom hotelu uz podsećanje da "kuća uvek pobeđuje".
Ostatak materijala je ujednačenog kvaliteta, taman koliko da bude dostojan frontmena jedne od trenutno najpopularnijih američkih grupa (na koju su, paradoksalno, najveći uticaj izvršili Britanci - pre svih New Order, The Cure, Oasis, Depeche Mode), ali ne i da dosegne najsjajnije momente u karijeri Flowersovog matičnog benda, naročito one sa prvih albuma.
Deluxe izdanje albuma donosi još pet pesama među kojima i country poskočicu The Clock Was Tickin' kojoj baš i ne leži Flowersov "mekani" glas već viskijem išmirglani vokal nekog rednek veterana, dok su ostale numere - Jacksonville, I Came Here to Get Over You, Right Behind You, On the Floor 2.0, solidne i ništa više od toga.
Album ne ostavlja pitanje da li je Brandon Flowers bolji sa ili bez Killersa jer je to više nego jasno. On jeste na Flamingu isporučio brojnim fanovima dosta kvalitetnog zvuka ali je jasno da je ono najbolje ostalo rezervisano za buduće projekte Killersa.
Ipak, nema spora da je u pitanju dovoljno kvalitetan album baš zato što na njemu Flowers, i kao autor i kao pevač, ne pokušava da uradi ništa više od onog što radi kao frontmen Killersa. U toj bezbednoj zoni on je uspeo pomiri svoju autorsku sujetu i očekivanja obožavalaca, sa muzičkom kritikom je doduše bilo malo drugačije, ali pozicije Flaminga na top listama širom sveta to sasvim dovoljno kompenzuju.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
1.5v (gost)
| 21.10.2010. 13.40.40
izgubljeni bekstrit boj, za njega je i mirko divlji lukovic kvalitet
-
enrike (gost)
| 21.10.2010. 15.10.35
sjajno, prerpuno emocija i razdiruce.
-
Condo Fucks (gost)
| 21.10.2010. 16.27.06
Čini se da je ovo dobra prilika da se podsetimo da je grandž bio i ostao ćorsokak rokenrola.
-
primat- onaj koji se prima (gost)
| 21.10.2010. 20.31.35
Grandz je bio vrhunac, zlatno doba rokenrola, nakon cega su usledili poslednji trzaji i izdisaji rokenrol muzike, koji na zalost,ili na radost jos uvek traju, sve sa ciljem da nas podsete i uvecaju vrednost najznacajnijih predstavnika ovog velicanstvenog muzickog pravca.
Hvala, nema na cemu, i drugi put!
Mir u svetu.
-
ulicni hodac (gost)
| 21.10.2010. 21.53.54
ja volim grandz ali volim i killerse:)
-
In_Rainbows (gost)
| 22.10.2010. 00.38.38
Osrednje los album!
-
... (gost)
| 22.10.2010. 01.25.27
dajte mi jedno harche partije, vitu od pishanja i kitu od pajsija.
-
chizmotije (gost)
| 22.10.2010. 22.59.48
E, Brano, Brano, Cvetkoviću, Cvetkoviću..
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.