Nekim autorima prosto bezrezervno verujete jer ste ubeđeni da oni sve rade bolje od drugih; čak i greše lepše, bolje i raskošnije. A onda se pojavi album koji promeni sve i natera vas da preispitate svoje poverenje
Da se razumemo, mnogo volim i Jenny Lewis i Rilo Kiley. Toliko da sam ubeđivala sve svoje prijatelje da je poslednji album Rilo Kiley Under The Blacklight ('07) sasvim dobar i da treba da ga preslušaju, i to čak nekoliko puta, ukoliko im se ne dopadne baš na prvo slušanje.
Godinu dana kasnije nisam u stanju da tvrdim, ili da bilo koga ubeđujem da je drugi album Jenny Lewis Acid Tongue dobar.
Neke stvari se, doduše, nisu promenile, tako da je glas Jenny Lewis i dalje jedan od najprijatnijih koje ste ikada čuli. Naslovna numera i Bad Man's World nas uveravaju da njen talenat ipak nije otišao do đavola (ali negde je svakako otišao), aranžmani i orkestracije su raskošni, i sve zvuči vrlo pitko i prijemčivo.
Nažalost, dve godine nakon šarmantnog i svedenog solo debija Rabbit Fur Coat ('06), Jenny kao da namerno beži od onoga što joj najbolje ide – da u nekoliko minuta kroz stihove ispriča priču za koju ćemo se vezati, i zbog koje ćemo joj oprostiti aranžmanske i sve ostale nesavršenosti.
Ovog puta Jenny želi da nam pokaže kako može da se prilagodi različitim žanrovima i epohama popularne muzike. Dok slušate Goodspead, teško da ćete izbeći da pomislite na Aliciu Keys i to kako bi njoj ova pesma verovatno bolje pristajala. See Fernando će vas asocirati na ABBA-u, a Next Messiah zvuči baš onako kako većina ljudi zamišlja country. Tako je manje-više sa svakom pesmom.
To ne mora uvek biti loša stvar, pogotovo kad sve pesme zvuče kao da ste ih ranije čuli, ali pod uslovom da postoji nit koja ih povezuje u smislenu celinu. Acid Tongue, međutim, više zvuči kao poluameterski pokušaj zalaska na različite žanrovske teritorije.
Late Night with Conan O'Brien (6.10.2008)
Jenny je ipak daleko od amatera i jednostavnog interpretatora, i navikla nas je na mnogo više standarde. Ukratko, ovo je album koji je prijatno slušati kad vam je potrebna “pozadinska” muzika koja nikome ne smeta. Na primer kad ste u kancelariji, ili kada vam roditelji dođu u goste.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
IvanL (gost)
| 15.10.2008. 20.49.05
Iako se ne slazem u potpunosti moram priznati da je recenzija odlicna. Zasto gospodja Pajic ne pise cesce ?
-
zaffa (gost)
| 15.10.2008. 21.58.48
tako je. hocemo vise gdje Pajic!
-
gospodjica (gost)
| 15.10.2008. 21.59.47
i hvala lepo.
a razlozi su razni
-
snuffer (gost)
| 15.10.2008. 22.52.02
Gospođa? Hmm... Stvarno je popustila JL.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.