Novici Novičino

U strahu da svom junaku ni u jednom trenutku ne daju za pravo, autori Šišanja se odriču svake mogućnosti da ispričaju njegovu priču

Kristina Đuković

Ocena:
5

Scenario: Stevan Filipović, Staša Koprivica, Dimitrije Vojnov, Nataša Vranješ
Uloge: Nikola Rakočević, Viktor Savić, Bojana Novaković, Dragan Mićanović, Nataša Šolak, Nikola Kojo, Predrag Ejdus
Žanr: Drama
Trajanje: 98 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2010.

Glavnog junaka filma Šišanje zatičemo na brisanoj teritoriji – on je negde između smušenog Stanislava kojeg svi kinje, skeptičnog i naduvanog, pa tako imunog na manipulacije Marka i Relje koji sve što mu treba dobija zastrašivanjem i blefom.

Po receptu tinejdž filmova iz osamdesetih, „sloj šminke“ (perika, prevelika odeća) na početku filma, ukazuje da će glavnom junaku uslediti promena frizure, stila i samim tim, dubinska transformacija. Dodatno, kao Vil Hanting, i Novica živi raspet između svojih mogućnosti i manjka motivacije ili „pravog usmerenja“ koje bi ga obodrilo ka najboljoj mogućoj sudbini i izdiglo iznad proseka.

Odličan izbor glumca, Nikole Rakočevića koji uverljivo izrasta iz dečjih dukseva u garderobu lošeg društva kojeg se hvata, skinsa, pružio je dobru priliku reditelju da se poigrava ovim „pre i posle“ u Novičinom razvoju, te generalno razdoru u glavnom junaku koji prikazuje u više navrata – dečak sanja kako gleda sebe kroz rešetke; snima sopstveno priznanje o nedelu koje je počinio, a potom snimak gleda na kompu, itd.

Međutim, autori Šišanja brzo lenjirom dele junaka na dobrog i lošeg Novicu, čime on postaje puki primer inicijacije u loše društvo i udaljena demonstracija onoga čime se Srbija ne ponosi – nasilje, mržnja i strah. Zatim dalje: rasizam, antisemitizam, alkoholizam, korumpiranost, nasilništvo, nacizam... Pošto utvrdite, baš tako redom, da vaše dete ne boluje ni od jedne pomenute bolesti, možete mirno da odahnete i sa negodovanjem cokćete na dalji Novičin pad. U strahu da svom junaku ni u jednom trenutku ne daju za pravo, autori filma se odriču svake mogućnosti da ispričaju njegovu priču.

Dok su podele na vršnjačke grupe u prvom filmu Stevana Filipovića, Šejtanovom ratniku, iako stilizovane u vidu žanrovskih premisa, isprovocirale jak utisak realnosti i autentičnosti, u Šišanju su one, iako teže da budu ogledalo realnosti, njena pojednostavljena, na momente i površna slika.

Filipovićevo samouvereno rediteljsko manevrisanje po čvrsto izgrađenom svetu u slučaju Šejtana, ovde se često ispomaže generičkim pristupom. Tako su skinsi uvek slikani tako da izgledaju maskulino, militantno, sa akcentom na opremi čak i kada je akcenat na nečemu drugom u određenoj sceni sa njima, pa se oni tokom celog filma praktično ni ne razviju iz zametka jednoznačne ikonografije; scene tuča, bile one masovne, stadionske, ili scene maltretiranja pasivnog, zarobljenog, zatečenog pojedinca, snimljene su po šablonu maksimalno pojačanog zvuka, sa a la Rambo sevanjem šaka, čak i kada, poput scene sa profesorom matematike u učionici, prebijanje nije samo dokazivanje nadmoći i veštine, nego pobuna junaka nad likom sa kojim od ranije ima neki odnos, a koji ova tehnička pojačala samo zagušuju, itd.

Otuda se stiče utisak da Novica preko noći izrasta u profesionalnog tabadžiju, iako je na više mesta u filmu jasna namera autora da ovu transformaciju tretiraju kao kompleksniju, za određeni društveno-politički trenutak simptomatičnu pojavu. U naivnosti sa kojom to čine, oni zapravo dokazuju da tu ničeg kompleksnog nema, već da je reč o pukom zaglupljivanju dečaka, koja ne zavređuje nikakvu dalju ni umetničku, ni društvenu ekspertizu.

Grupa skinsa-navijača u koju Novica upada, holivudizovana je u načinu na koji su kompresovane modne i ideološke odrednice ovog pokreta (kukasti krstovi na zastavama, tetovažama, skrovište u podrumu sa lancima, Majn Kampf kao Biblija, haker po imenu Svarog, krvoločni vučjak, prijem na koji dolaze žene funkcionera odevene kao Eva Braun...) do te mere da ju je nemoguće pojmiti kao društveni činilac, već pre kao karikaturu, pa otuda njena uklopljenost u kompletnu hijerarhiju moći u koju se uključuju i policija, školski sistem, crkva, političari, deluje neuverljivo. Sa druge strane, budući da film uglavnom održava ozbiljan ton drame koja, poput Američke istorije X, kroz priču o skinsima, pokušava da ispriča storiju o odrastanju jednog dečaka, ova stilizacija stvara utisak naivnosti i površnosti. Kao da su, dobar deo filma, autori neodlučni između toga žele li ovu grupu da diskredituju preko karikature i stilizacije ili da na nju upozore ne uzimajući je zdravo za gotovo.

Usled ove neodlučnosti, Šišanje definitivno postiže jednu stvar, a to je stvaranje novog stereotipa, onog koji su domaći novinari preko noći narodski nazvali „ćelavci“. Čak i inspektor (Nikola Kojo) deluje izgrađeniji kao junak, sa određenim pragmatičnim sistemom vrednosti i upečatljivim svinjskim otaljavanjem posla.

Za razliku od dizelaša, gikova, i Turaka iz Šejtana koji su imali sasvim precizno mesto u Filipovićevom univerzumu, "ćelavci" nisu žanrovski, a samim tim ni smisaono precizirani. Otuda Šišanje, u najboljem slučaju, doprinosi da i mi imamo filmske ćelavce, kao gotov preuzet filmski proizvod, ili dramski pelcer, ali ne uspeva da ih uklopi ili oživi u sasvim drugačijim dramskim okolnostima. Oni su prosto dati kao korpa puna svega najgoreg što se trenutno u Srbiji dešava, čime i kritika društva koje ih je iznedrilo deluje mlako i neutemeljeno.

Kao da je i sam film naišao na to veštačko ostrvo, pa u drugoj polovini Šišanja, oko njega gradi jednako veštačke meandre koji bi trebalo da pejzaž učine celovitim i opipljivim. Umešanost policije, odgovornost roditelja, pouke NVO glasnogovornika, licemerje školskog sistema, mazarije medija... nanizani su na put Novičine tobožnje osvete, ali se na tom putu puko izlaganje konteksta izdaje za stav. Iako navedeni sa namerom da se nikome ne ostane dužan, ovi činioci vise u vazduhu kao skele za poluizgrađen most koji bi trebalo da nas dovede do istine. Budući da je Novičin put od početka filma okarakterisan kao poguban, loš i nepreporučljiv, gledalac se pita čemu uopšte građenje mosta, ako nam se od starta ukazuje da ga nije preporučljivo prelaziti. I ko onda sme da ga pređe i kako bi trebalo da se taj oblači?

Neke od scena, poput one u kojoj se Novica, na vrhuncu svog posrnuća, okreće protiv svog rođaka čijeg hrvatskog porekla naprasno postaje svestan, šablonski primenjuju pravila sa spiska mržnji, tako da, naposletku Novica prestaje da bude realan lik, već kostur za demonstriranje pravila na času društvene anatomije. Kritika kao takva postoji u filmu, ali joj, da bi bila sveprožimajuća (čemu teži) nedostaje saživljenosti sa glavnim junakom.

Novičina drama i način na koji se društvo potkusuruje sa ovim junakom i smešta ga „gde mu je mesto“, tretiran je kao jednačina sa jednom nepoznatom. Problem je što se u rešavanju iste, baš kao što kaže Novičin profesor matematike, koristi šablon, dok rešenje, odnosno pouka kojoj, sudeći po posvetama na kraju filma, Šišanje teži, leži upravo u zaobilaženju šablona.

Komentari

Branko (gost) | 19.10.2010. 16.22.26

mislim da najveći problem filma leži u promašenoj poenti... dovoljno je da se pročitaju komentari ispod svakog klipa na jutjubu gde je film 'pokidao', 'objasnio', itd... vidimo se u čitulji - version 3.0 :(
Anoniman (gost) | 19.10.2010. 19.35.26

odlicno!
..... (gost) | 19.10.2010. 22.54.58

dobar film. recenziju slutim ne vredi čitati...
mdrfdr (gost) | 20.10.2010. 02.01.40

filmska kritika za ovaj film kao da je pisana posle brifinga u nekakvom Klubu knjizevnika. Bravo za Stevana i ekipu, zrelije od Sejtana 100 puta!!!
Anoniman (gost) | 20.10.2010. 05.54.23

evo, do sada sam izdrazao da se mesam na popboks i da dajem neko, bilo kakvo, misljenje o filmovima muzikama itd. od dans ako jos jednom udjem na ovaj sajt neka me svi virusi ovog sveta pojedu zajedno sa kompujteom
Mozer (gost) | 20.10.2010. 06.03.17

Solidna recenzija za zakletu DSS-ovku.
Dragan (gost) | 20.10.2010. 07.33.04

Ovim je sve rečeno: "..šablonski primenjuju pravila sa spiska mržnji, tako da, naposletku Novica prestaje da bude realan lik, već kostur za demonstriranje pravila na času društvene anatomije." Iako film poseduje neke neosporne kvalitete, vrvi od površnosti, stereotipa i želje da pokrije sve negativne pojave u ovom društvu.
bezanija (gost) | 20.10.2010. 11.01.03

kod mene u kraju vec nakon pogledanog trejlera klinci se sisaju i spremaju se da oderu od batina profane
jj (gost) | 20.10.2010. 11.59.49

FIlm je tesko razocaranje.
kblo konza (gost) | 20.10.2010. 13.22.27

gledao film par dana nakon parade ponosa u prepunom tuckwoodu, medj gomilom pavijana, koji su bucno odobravali transformaciju glavnog junaka. kako je film odmicao tako je ponestalo reakcije. cini mi mi se da je film serum za pavijane
... (gost) | 20.10.2010. 15.59.03

recenzenti nacionalisti su bruka popboksa.
In_Rainbows (gost) | 20.10.2010. 19.06.33

Toliko klišea u filmu da mi je u nekoliko navrata bilo neprijatno. Ideja i poruka su OK, ništa više od toga, jer je ta slika društva koja se predstavlja u filmu i koja valjda svima nama treba otvoriti oči, poznata svakome ko je iti malo društveno osvešćen. Po meni ocena ne može da ide preko 4/10.
... (gost) | 20.10.2010. 19.48.49

onaj ... nije pravi ... kao prvo - ja ne podnosim kristinu djukovic. kao drugo - kristina djukovic nije dss-ovka, a jos manje nacionalistkinja. kao trece - po obicaju je nista ne razumem, kao ni te fdu-ovce. kao cetvrto - ovaj film nista ne valja, da ne kazem neku ili neke teze reci. sada kada smo razlucili osnovne pojmove, mozemo poceti sa vickastim doskocicama.
mokri (gost) | 20.10.2010. 21.01.07

to je surova srpska stvarnost
Krle (gost) | 21.10.2010. 09.12.06

Ovako... Za pocetak da malo izgrdim autorku zbog rogobatnog nacina izrazavanja. Ja se najezim svaki put kad vidim da neko pokusava da zakomplikuje nesto sto nije komplikovano, a jos vise kad vidim da, iz ne znam koje tacno namere, autor nacini citaocima sopstveni tekst sto je moguce vise nerazumljivim. Dakle, poenta je na konciznom i jasnom izrazavanju. I to nikako ne znaci da ce tekst izgubiti na intelektu ili dubini, dok se u suprotnom stice utisak da se mnogo prica a da se nista ne kaze. Sto se filma tice, meni je sasvim solidan za domace trziste, jasno su izrazene neke stvari, drustvena letargija, beznadje, zamena teza herojstva i nasilja, vitezova i olosa, ali isto tako je vecina stvari krajnje predvidiva. Odlutali otac, korumpirana policija, licemeran drzavni vrh, mlada inspektorka potpuno neiskvarena i altruisticna, do kraja pravedna, deca bez buducnosti, pa i proslosti i mnogi drugi detalji cine film vec na pola "provaljenim". Ali dobro, pa zar i vecina holivudskih milionskih giganata koje Amarika izbacuje na mesecnom nivou, nije predvidiva? To ovaj film ne cini losim, vec samo govori o tome da reziser jos uvek nije zeleo da rizikuje nego je film progurao na vec utabanoj stazi. Ali, cini mi se da se na ovakvom stilu nece dugo zadrzati jer mi deluje kao momak koji tek pocinje da razvija istancani sluh za kinematografiju.
Pexa (gost) | 21.10.2010. 13.11.02

Na osnovu svih ovih komentara izgleda da su skinsi bili u pravu kada su rekli da treba spreciti prikazivanje "holivudskog djubreta"...
ehej! (gost) | 21.10.2010. 16.10.37

aman, uturanje drustvenog konteksta ovom dju...losem filmu je uvreda za zdrav razum i davanje kredibiliteta mladom redatelju da nas zaspe jos kakvim ovakvim remek-delom. to sto je film o extremizmu i sto srbija ima problem sa extremizmom samo po sebi nije dovoljno da se film i stvarnost dovedu u vezu.
lav rupnik (gost) | 21.10.2010. 20.05.21

film je odličan za svoju ciljnu grupu, a to su deca. mislim da autori nisu ni pretendovali na nešto ozbiljnije. ako jesu, onda su žešće omašili. meni je film bio grozan ali moj sin od dvanaest godina je još pod utiskom.
zanimljiv film (gost) | 21.10.2010. 23.20.26

zatekao sam se u bioskopskoj dvorani u kojoj su bili i ekstremisti lično. zaista su navijali za dark side u toku filma. bizarno, bilo ih je izgleda zaista puno
Martin (gost) | 22.10.2010. 10.49.05

Film je stvarno za bioskop, i uz sve propuste ima neki šmek. Treba ga pogledati.
PFC (gost) | 22.10.2010. 14.01.44

Novica ubica
Komentator (gost) | 04.11.2010. 19.55.21

Meni samo nije jasno kako neko moze da bude tako iskljuciv i da autorku teksta etiketira kao nacionalistu , dss-ovku samo zato sto joj se nije svideo film. Evo meni se film ne svidja i sta ja sam sad nacista?! Gde je tu zdrav razum?
Dea (gost) | 20.12.2010. 13.45.21

Pretuzno je u bioskopu kada se gleda film ,a deca uzrasta od 12-15 god umiru od smeha i pevaju "udri ,ubi Cigana" na scenu razbijanja glave...Reziser postigao suprotan efekat:(
Jelena (gost) | 10.02.2011. 12.01.26

Ja bih rekla da je u filmu najbolja ideja i poruka Nataše Tapušković na kraju. Što se ostalog tiče, sve mi je nekako prenabudženo i prenaglašeno. I sa manje eksplicitnim scenama bismo mogli da shvatimo šta je pisac hteo da kaže i na koga da poentira. Ovde može da se izdvoji dosta momenata koji bi i sami po sebi bili dobar materijal za film,hoću reći da bi neka pitanja iz filma mogla i trebala biti detaljnije i bolje obrađena. Ovako se čini da se glavni junak filma uz pomoć čarobnog štapića od ubice-pokajnika pretvorio u serijskog ubicu različitih.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike