Ljubav je najteži slučaj

Originalni naziv: El secreto de sus ojos
Scenario: Juan Jose Campanella, Eduardo Sacheri (prema romanu Eduarda Sacherija)
Uloge: Ricardo Darin, Soledad Villamil, Pablo Rago, Guillermo Francella, Javier Godino, Carla Quevedo
Žanr: triler, drama
Trajanje: 129 min
Proizvodnja: Argentina, Španija, 2009.

I dobitnik Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja za 2007. godinu, pokazao je zavidan nivo osetljivosti na privatne, lične živote spram okrutnih evropskih, diktatorskih političkih sistema. Argentinski Tajna u njihovim očima, kao i nemački Život drugih, na zgodan način (za englesko govorno područje) apstrahuje suprotstavljenost pojedinca obezličenom političkom sistemu, kombinujući triler i ljubavni film.

U ovoj epizodi, nalazimo se u Buenos Airesu, u 1974. godini, u vreme kada veliki broj ljudi, u rasponu od samo par godina, nestaje ispod žita. Glavni junak, mali detektiv Esposito kome na sto stiže slučaj kojim ne želi da se bavi, ali mora jer je zaposlen u birokratskom pravosudnom sistemu, nakon prvog pogleda na mesto zločina, ostaje zarobljen u naizgled nerazrešivom slučaju za narednih 25 godina.

Reditelj Juan Jose Campanella, koji je ranije stekao iskustvo u krimi žanru režirajući Red i zakon, kao i u drami malog kolektiva gde se ispod maski profesionalizma i poslovnog stresa razvijaju burne emocije (Doktor Haus), primenjuje obe ove veštine za stvaranje spoja koji na prvi pogled deluje nemoguć – strastvena ljubavna priča, sa efektom odlaganja prvog dodira nalik meksičkom Kao voda za čokoladu, koprca se kao ulovljen leptir u hladnoj, forenzičarskoj tegli mukotrpne krimi priče.

Veliki vremenski raspon u kojem se priča odvija (od 1974. do 2000), te stalne skokove iz sadašnjosti u prošlost, Campanella rešava neprestanim izvlačenjem paralele između ljubavne i krimi priče.

Kao što sam naziv filma kaže, to se pre svega čini preko detalja, odnosno pojedinih motiva koje Campanella gaji tokom filma - pogledi u kontekstu istrage (fotografije pokojne Lilijane Coloto, glavni su dokazni material u Espositovoj istrazi) i pogledi koje godinama razmenjuju Esposito i njegova nadređena, šefica odeljenja, Irene. Campanella, tokom filma, krimi priču pretvara u ljubavnu uspostavljajući Lilijaninog supruga kao uzor večne ljubavi za Esposita, dok se ljubavna priča između Esposita i Irene odvija gotovo na birokratskom jeziku, uslovljavana obrtima u istrazi. Campanella insistira na dramatici koja potiče od činjenice da Esposito nije u stanju da, mimo ljubavi koju Lilijanin muž postojano gaji 25 godina, uoči i kanališe ljubav prema Irene.

Problem je što su u Tajni u njihovim očima i previše insistira na znakovitosti tih pojedinih motiva (pogleda i paralela između Espositove i ljubavi Lilijaninog supruga), umesto da su porinuti dublje u strukturu trilera koji se prečesto, kada je potrebno pomeriti istragu napred, zasniva na gotovo neverovatnim i proizvoljnim rešenjima. Tako scena hvatanja osumnjičenog na milionskom fudbalskom stadionu od zanetosti metaforom masovnosti zločina i kafkijanske izgublenosti dva mala detektiva u sivim ukišeljenim odelima velikog sistema, ne vidi da je takvo hvatanje malo verovatno.

Takođe, kada je to za priču potrebno, osumnjičeni bude regrutovan u redove političke mašinerije kako bi gledalac imao utisak da, vremenom, Esposito, kroz jedan nerešen slučaj, postaje protivnik čitavog državnog sistema i politike jedne zemlje. Ovakvo apstrahovanje stvara utisak sličan onom iz Života drugih, da je Esposito protivnik sistema na neki elegantan, gotovo disidentski način, čime se podilazi već prezasićenom mitu.

Međutim, pojedinosti, poput lika Espositovog pomoćnika Sandovala i glumačka kreacija šarmantnog Ricarda Darina, Tajnu u njihovim očima čini sasvim dobrim filmom na tragu patoloških ljubavnih priča za kojima su po hladnim mestima nešto uspešnije i sa više koncentracije tragali američki noar filmovi.