Poludeli ljudi

Scenario: Scott Kosar, Ray Wright
Uloge: Timothy Olyphant, Radha Mitchell, Joe Anderson, Danielle Panabaker
Žanr: Horor
Trajanje: 101 min.
Proizvodnja: SAD, 2010.

Rimejci se, tokom poslednje decenje, štancuju kao na pokretnoj traci. Za kvalitet se mnogo ne haje. Zato iz godine u godinu pristižu anemične i nenadahnute kopije, nastale da bi se na osnovu prepoznatljivog naslova izmuzlo što više novca. The Crazies predstavlja osvežavajuće odstupanje od pravila.

Doduše, režiser Breck Eisner (Sahara) i ekipa su u startu imali veliku prednost u odnosu na tvorce novih verzija klasičnih horora kao što su Predskazanje, Noć veštica ili Čovek od pruća. The Crazies (1973) spada među manje poznate i manje kvalitetne naslove iz ranog dela karijere zombi maestra Georga A. Romera. Original je, naime, vidno opterećen nedostatkom novca, nekoherentnim scenarijem i lošom glumom. Tvorci rimejka su doboro uočili mane izvornika i odlučili da ih isprave u novoj verziji.

Nije odmoglo ni to što je Eisner, za razliku od Romera koji je svoj film snimio uz pomoć štapa i kanapa, na raspolaganju imao 12 miliona dolara. To mu je omogućilo da se okruži prvoklasnim saradnicima. Muziku za film je, na primer, radio dobitnik Emija i kandidat za Oskara Mark Isham, a za fotografiju je bio zadužen Maxime Alexandre, saradnik Alexandrea Aje na filmovima Krvava romansa, Brda imaju oči i Ogledala.

Scenaristi Kosar i Wright, poučeni iskustvima rada na drugim horor rimejcima, u ovom se scenariju pre svega uzdaju u jednostavnost i napetost, tako da priča drži pažnju od prvog do poslednjeg minuta.Osnovna premisa je preuzeta iz originala – stanovnici malog američkog grada počinju da gube razum pod uticajem bojnog otrova koji je greškom (?) dospeo u u njihov vodovod. Timothy Olyphant (Hitman, Umri muški 4, serije Deadwood i Justified) i Rada Mitchel (Silent Hill, Pitch Black, Man on Fire) glume bračni par Dutton, šerifa i doktorku, glavne junake. Budući da je empatija sastojak koji često nedostaje modernim hororima, odnos ovo dvoje junaka zadivljuje svojom uverljivošću.

Naravno, tu je, za film strave i užasa, zdrava doza krvoprolića. Rimejk uspeva da proizvede zadivljujuće visoku dozu napetosti i uzbuđenja. Umesto da dolazak vojnika u zaštitnim odelima situaciju u gradiću vrati pod kontrolu, dolazi do ekslacije. Pod dejstvom otrova, do juče mirni, stanovnici postaju krvožedne psihopate pa su Duttonovi prisiljeni da se bore kako bi preživeli golgotu.

The Crazies se ne može svrstati među one malobrojne rimejke koji su postali međaši žanra (Carpenterov Stvor, Cronenbergova Muva ili Kaufmanova Invazija trećih bića). Bez obzira na visok nivo izrade, filmu na momente nedostaje usredsređenosti i originalnosti. Ipak, bez obzira na mane, posle nedavnog razočarenja novom Stravom u Ulici brestova, Eisnerov film vraća veru u rimejkovanje.