Od Pobesnelog Maksa, pa preko suicidalnog detektiva Riggsa, Mel Gibson je uvek s lakoćom ulazio u cipele i umove junaka kojima se ne treba zamerati
Naslov originala: Edge of Darkness
Scenario: William Monahan, Andrew Bovell, Troy Kennedy-Martin (scenarista originalne TV serije)
Uloge: Mel Gibson, Ray Winstone, Bojana Novaković, Danny Huston
Žanr: drama, triler
Trajanje: 117 min.
Proizvodnja: SAD, 2010.
Na ivici tame je američki rimejk sada već kultne britanske mini-serije od pre dvadeset i pet godina. Dakle, lestvica je već u startu visoko postavljena. Ono što je čitavu stvar učinilo dodatno zanimljivom je povratak originalnog reditelja, dok je pažnju javnosti privukao glumački povratak Mela Gibsona.
Detektiv Thomas Craven (Mel Gibson) je policajac i otac. Međutim, uloge (odsutnog) oca on se tek priseća i zapravo istinski ponovo ulazi u nju tek nakon što mu na njegove oči ubiju ćerku (Bojana Novaković). Dok pokušava da pronađe ubice i da otkrije njihove motive, za detektiva Cravena istraga zapravo postaje bolni proces tokom koga se on ponovo zbližava sa (mrtvom) ćerkom. Ostatak filma je nalik na grč ranjene zveri koja ujeda sve pred sobom.
Indikativna je scena u kojoj Craven spira sa ruku ćerkinu krv i zuri u slivnik dok njegov pogled govori o tome kako on upravo tim činom postaje svestan svog gubitka. Ovakvih tihih, suptilnih momenata u kojima Gibson sjajno dočarava emocije uglavnom preko pogleda i mimike ima još. Campbell je stavio akcenat upravo na dramu i emocije, kao i njihovo pražnjenje u brzim i brutalnim scenama nasilja, dok je trilerska nota krajnje pojednostavljena tako da u tom smislu Na ivici tame nema da ponudi ništa sveže ni previše zanimljivo. Uloge su već u startu jasno podeljene tako da mnogo misterije nije preostalo. Pa ipak, šteta što liku tajanstvenog „čistača“ Jedburgha (Ray Winstone) nije dato još malo prostora, obzirom na njegov značaj za rasplet, kako direktan tako i simbolički.
Perspektiva čoveka koji nema šta da izgubi intenzivira se kako film ide ka kraju, a naročito je zanimljivo kako se ona u jednom trenutku i udvaja. Tako pojedinac na kraju ostaje jedino efikasno oružje u borbi protiv zatrovanog sistema. Za razliku od većine političkih trilera ove vrste koji nam poručuju kako sistem ipak funkcioniše i kako se da popraviti, ovde nema magičnog rešenja i jedina intervencija je čista destrukcija vođena afektom. Policajci bivaju lako zastrašeni ili potkupljeni, navodni borci protiv sistema i pripadnici nevladinih organizacija su uplašeni licemeri, dok su političari odavno kupljeni i zaštićeni. Jedini efikasni borci protiv takvog poretka postaju ljudi koji su se pomirili sa sopstvenom smrtnošću.
Campbellova režija je takva da su čak i akcione scene blago stilizovane kako bi se uklopile u opštu intimističku vizuru. Fokus je na glavnom junaku i na onima na koje se projektuju njegove emocije, bilo da su živi, mrtvi ili uskoro mrtvi, dok je skoro sve ostalo beli šum. Daleko od toga da je Na ivici tame kamerna drama sa nešto pucanja, ali oseća se određena izveštačenost inscenacije u stilu Nasilničke prošlosti Davida Cronenberga.
Ako ostavimo žanrovske nedoumice po strani, Na ivici tame se ukratko može opisati kao film u kome glavni junak sve vreme boksuje sa smrću da bi na kraju skinuo rukavice. A u toj kategoriji Campbell i Gibson izlaze iz ringa kao pobednici.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Arf (gost)
| 28.04.2010. 12.18.36
Los, los, los film.
-
Marko (gost)
| 28.04.2010. 12.26.22
Prosto boli koliko je ovo los film...Imao sam utisak da gledam neku nemontiranu verziju.
-
martin riggs (gost)
| 28.04.2010. 12.36.33
Odlična i promišljena recenzija. Kao i Mel Gibson, i Miloš Cvetković je ponovo u formi.
-
IL (gost)
| 28.04.2010. 13.00.32
Mel Gibson se vratio onome sto najbolje zna: divljim likovima koji krecu u totalnu osvetu u ovom solidnom filmicu, sa par stvarno zestokih i brutalnih akcionih scena
-
Kunac (gost)
| 28.04.2010. 14.00.54
Meni je film legao. Nije remek-delo, nije sjajan, ali je sasvim pristojan pokušaj rimejaka - naročito ako se ima u vidu promena medija koja je diktirala sažimanje (film: 2 sata, serija: 5 i po sati). Moglo je i bolje, to svakako, ali i ovako kako je pije vodu.
-
vasilevs (gost)
| 28.04.2010. 14.56.56
Bas los film.
Pamtio sam jedno vreme bas lose scene i kadrove i zeleo da ih istaknem prijateljima kao argument da ne gledaju film, ali sam i to zaboravio.
Za preskociti.
-
more (gost)
| 28.04.2010. 22.02.54
bolji od devedeset posto filmova, nista spektakularno, nema potrebe zaobilaziti ga
-
ulicni hodac (gost)
| 29.04.2010. 06.36.32
nije remek djelo ali se ovaj film moze pogledati
-
M (gost)
| 29.04.2010. 09.23.32
Sasvim pristojno i gledljivo.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.