Jedno je sigurno: Coenima je pošlo za rukom ono o čemu mnogi u Holivudu maštaju, a retko ko dočeka - snimili su film kakav su želeli. Šta taj film tačno želi da postigne, drugo je pitanje
Originalni naslov: A Serious Man
Scenario: Joel Coen, Ethan Coen
Uloge: Michael Stuhlbarg, Richard Kind, Fred Melamed
Žanr: drama, komedija
Trajanje: 105 minuta
Proizvodnja: SAD, 2009.
Posle Oskarom ovenčanog Nema zemlje za starce iz 2007. koji je mišljenja podelio do te mere da dok jedni tvrde da su pali na teme od oduševljenja, drugi se žale kako su pali u dubok san desetak minuta posle uvodne špice i nešto manje polarizujućeg Spaliti nakon čitanja iz 2008, braća Coen se vraćaju prilično hermetičnom, uvrnutom komedijom „na ozbiljne teme“ koja i sama preti da nas utera u dva tabora: onih koji su ukapirali i onih koji misle da baš i nema šta da se ukapira.
Ozbiljan čovek za polazište uzima starozavetnu Knjigu o Jovu, a u fokus stavlja svog Jova – profesora Larryja Gopnika (Michael Stuhlbarg), ako ne brižnog i prijatnog, a ono odgovornog i poštenog porodičnog čoveka i člana zajednice, koji, ni kriv ni dužan, biva pogođen bizarnim nizom nasumičnih nedaća.
Larryja ostavlja žena, odbor koji odlučuje o njegovom napredovanju u karijeri prima anonimna pisma koja ga ocrnjuju, student pokušava da ga podmiti a zatim ga i ucenjuje, sin upada u nevolje, brata mu juri policija zbog kockanja i sodomije... Dok računi za advokatske usluge rastu, Larry traži, i ne dobija, utehu i savet od raznih sveštenih lica, a sve u nadi da će uspeti da osigura audienciju kod Rabina Marshaka, vrhovni autoritet za duhovne teme, za koga se sumnja da zna odgovor na sva neodgovorena pitanja.
I pored toga što obiluje jevrejskom ezoterijom a radnju smešta u do pedanterije minuciozno opisan svet predrgađa u Minesoti , 1967. godine (inače seting detinjstva Coenovih), te neprestano koketira sa ekskluzivističkim pristupom koji za razumevanje zahteva ne samo poznavanje tematike, već i specifično iskustvo, film ipak uspeva da postigne širu komunikativnost.
Larry je profesor fizike a svojim studentima predaje Šrodingerov paradoks i Hajzenbergov princip neodređenosti, obe kompleksne teorije koje uslovno rečeno teže da dokažu da sa sigurnošću znamo da postoje stvari koje nikada ne možemo da znamo. Teme apsurdne nemogućnosti razumevanja (ako nam nije dato da spoznamo odgovor, zašto nam je dato da spoznamo pitanje?) i odsutnosti uzročno-posledične veze između onoga što činimo i onoga što nam se dešava (naša sudbina nije relativna u odnosu na našu moralnost) jesu kičma ovog filma i pokazuju se, manje ili više uspešno, u gotovo svakoj sceni. Problem leži u repetitivnosti teze, koja negde biva filmski uzbudljivo izvedena (koenovski zabavna i originalno osmišljena montažna sekvenca priče Rabina Nachtnera o doktoru Sussmanu), ali češće inspiriše meškoljenje u stolici i gledanje na sat.
Još jedan problem filma su neujednačeni glumački rezultati. Dok gotovo svi epizodisti donose genijalno izvedene komičke minijature (od kojih je možda najvrednija pomena ona koju je ostvario Sy Ableman Freda Melameda), prosek dramatično kvare kruto i često komički-preterano izdanje Michaela Stuhlbarga (Larry) i Richarda Kinda (Arthur, Larryjev brat), kao i nedorečeno, bledo ostvarenje Aarona Wolffa (Danny, Larryjev sin).
Scena, kostim i fotografija su na najvišem nivou, ali ono što je možda najvažnije – humor – nedostaje. I pored toga što će mnoga rešenja nasmejati, većina ipak ostaje u neprijatnom ambisu pokušanog, a ne dobačenog.
Apsurd, surovost, pa čak i beznadežnost, nisu novi za braću Coen. Problem je što su nas razmazili da ih očekujemo sa manje pretenciozne ozbiljnosti i više... u nedostatku bolje reči... duha.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari