Želja za putovanjem, da li u Afriku, Brazil, Holandiju ili sam svemir, je ono što vezuje tri izvođača, koja su nastupila sinoć na Guitar Art Festu. Fino smo se proveli, a da ni avionsku kartu nismo platili
Mesto: Beogradska arena, Beograd
Vreme: Sreda, 10. februar 2010.
Organizacija: Guitar Art Festival
Hajde da kažemo da je neobična snežna oluja koja je sinoć zahvatila Beograd bila razlog zbog kašnjenja publike, što znači da je u trenutku početka koncerta, u skladu sa predviđenom satnicom, sala bila poprilično prazna. Šteta, ako se ima u vidu koliko je projekat Svi na Pod! jedinstven na domaćoj sceni. Pod palicom, ili klikom kompjutera Petra Rudića, autora ovog projekta, Svi na pod! je kombinacija pop muzike sa reggaeom, afro beatovima i funkom.
Postavu predvodi pevačica Bojana Vunturišević, koja je na dobrom putu da postane srpska verzija Roisin Murphy, za generacije koje se ne sećaju Anje Rupel.
Publika koja pristiže đuska stidljivo uz pesme kao što su Zlato, Afrikanac u Beogradu, Bugi vugi i Ušće. Iako različitih dobi, a verovatno i muzičkih preferenci, ovaj sastav odlično komunicira međusobno - Bojani ples na sceni animira publiku, a jedino što u manjoj meri kvari utisak je razmahanost muškog vokala, koji deluje malo hipertrofirano u odnosu na ostale članove benda.
Iza imena Janne Janne stoji Holanđanka Janne Schra, koja glasom podseća na živahniju Norah Jones, dok je stasom podseća na Anicu Dobru. Pesme koje Jana izvodi su varijacije na jazz, blues ili čak neki regionalni šmek (napolitanski arpeđo ili balkanski melos).
Janna je previše raznolika u svom izrazu, što se može pokazati kao loša stvar na duže staze, ali sam nastup je vedar, energičan, pomalo kabaretski, što publika pozdravlja.
Dužina pauze koja je usledila, tokom koje se deo sale predviđen za koncert solidno popunio, me je vratila na inicijalni problem, tj. sumnju u vezi sa tim kako će se jedan bend, najčešće slušan u opuštenim kućnim situacijama, snaći pred velikim brojem gledalaca u sportskoj hali. Nicholas Godin i Jean-Benoit Dunckel ipak prave muziku uz koju se ne peva glasno, niti igra po klubovima. Ukratko, zvuk Aira najbolje se uklapa u ambijent spavaće sobe.
S obzirom na malobrojnu postavu – bas, akustična gitara i vokoder (Godin), klavijature (Dunkel) i bubanj, i tempo numera, najbolje rešenje je predstaviti se kroz nekakav koncept.
Dobru, ali ne i dominantnu animaciju u pozadini benda, koja nas vodi put zvezda možemo tretirati kao safari po Mesecu. I pored velikog ekrana, koji je sastavni deo nastupa, koncert Aira nije eksplozija šarenila ni u zvučnom, ni vizuelnom smislu. Dosta su odmereni, valjda je to taj francuski šik.
Air započinje svemirsko putovanje pesmama sa novog albuma Do the Joy i So Light is Her Footfall, kasnije podsećajući publiku i na stare hitove kao što su Kelly Watch the Stars ili People in the City. Dunckel je obučen kao kapetan aviona - skroz u belom, glasa kao cherry blossom girl, on je zadužen za zahvaljivanje publici (više smo dobili "thank you" nego "merci"). Godin, dinamičan samo kad menja gitare između pesama, zagledan je u daljinu, skoncentrisan na sviranje, ali će mu dobra reakcija publike pri kraju koncerta izmamiti osmeh na lice.
Tome je prethodio samoironičan momenat u kome je pitao publiku da peva sa njim ako zna francuski, a onda odzviždao celu numeru Alpha Beta Gaga. Na bis su izveli Sexy Boy i La Femme D’Argent (pesma koja otvara elektro pop dragulj iz prošle dekade, po kojoj je ovaj sastav i najpoznatiji).
Iako bismo ponekad Air mogli da diskvalifikujemo kao muziku koja svira u pozadini, čiji je kvalitet opadao od prvog albuma do danas, njihove pesme su prilično drage beogradskoj publici. Da nije tako da li bi nekoliko hiljada ljudi, među kojima značajan broj 20-ogodišnjaka, sa pažnjom otpratili jedan instrumentalni bend, koji nagoni ne na igranje, već na razmišljanje. Uz obavezno njihanje zatovrenih očiju.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
ljubitelj (gost)
| 11.02.2010. 18.03.59
Izgleda da Bojana Vunturisevic i Anja Rupel imaju vise od slicnosti:
https://www.youtube.com/watch?v=d1WAt2x33sw
-
Nikola Dragic (gost)
| 11.02.2010. 18.10.10
Hvala na karti za koncert!
Bilo je magicno! :D
-
Alex (gost)
| 11.02.2010. 22.00.26
"Iako bismo ponekad Air mogli da diskvalifikujemo kao muziku koja svira u pozadini, čiji je kvalitet opadao od prvog albuma do danas, njihove pesme su prilično drage beogradskoj publici"
Premda prvi album jeste, verovatno, najbolji (što nije redak slučaj u istoriji pop muzike), ipak je priča o konstantnom opadanju kvaliteta AIR-ovih albuma srpski specijalitet. Dovoljno je pogledati ocene albuma na allmusicu, da se vidi jedan realniji pogled na opus.
-
Stiv (gost)
| 12.02.2010. 02.01.40
ako hoces All I need pesmice onda ti mozda opada kvalitet.
odlicna svirka, mada se 1/3 publike smrtno dosadjivala i pricala kojekakve svakodnevne zvake, "i, je'l te zvao?", "e, nova nokia ima opticki toster"
-
Entoni Indjijski (gost)
| 12.02.2010. 06.56.25
"All I need" pesmica je najbolja pesmica koju su AIR ikada objavili i veliki minus koncerta je sto je nisu odsvirali, pa makar i sa nekim drugim vokalom.
-
maki (gost)
| 12.02.2010. 16.02.00
koncert je bio predivan
-
sm (gost)
| 13.02.2010. 16.34.04
ovo je odlicna recenzija. dalje reci su nepotrebne, osim licne zahvalnosti za lepe reci o sjajnim ljudima iz grupe svi na pod.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.