(EMI)
Još na avgustovskom koncertu u Beogradu, Roisin Murphy nam je predstavila ovaj, tada još neobjavljeni album. U pitanju su toliko hitične numere, toliko pevljive melodije i upečatljivi tekstovi da je sasvim verovatno da ćete, ako dva i po meseca nakon koncerta preslušate album, zaista već znati sve pesme
Krajem 2002, dve godine nakon što je romantična veza između Marka Brydona i Róisín Murphy propala, izašao je poslednji album Moloka i grupa je prestala sa studijskim radom. Róisín se uskoro dala u solo vode, i to sa puno uspeha. U saradnji sa producentom Matthewom Herbertom 2005. je stvoren album Ruby Blue, koji je u unikatan kolaž spojio Herbertov pristup koji se odlikuje semplovanjem svega sa već oprobanim vokalnim sposobnostima Róisín. Rezultat je bio zaokruženo, odmereno i sveže izdanje čiji su minimalistički aranžmani posle bezbroj preslušavanja i dalje zvučali kako zabavno, tako i ukusno osmišljeno.
Koliko god da je Ruby Blue bio hvaljen od strane fanova i kritičara, to ipak nije bio album koji je imao potencijal da suviše uzbudi svet komercijalne muzike – i to upravo zbog svojih (za najšire krugove slušalaca) krajnje ekscentričnih aranžmana. Overpowered ima taj potencijal.
Ovog puta, saradnja sa Herbertom i sličnima je izostala, i došlo je vreme da 34-godišnja Róisín Murphy uplovi u vode upeglane produkcije i bogatog, punog zvuka. Dobra stvar je to što se u njenom slučaju ne oseća kao neophodno da se jasno opredelimo za „manje je više“ ili „više je više“ estetiku, jer oba albuma savršeno brane svoje pozicije. Ne bi se čak moglo sa sigurnošću reći ni da jedan ili drugi pristup više leži Róisín, već samo eventualno da manje ili više prija slušaocu.
U pitanju je album na kome su gotovo sve pesme potencijalni hitovi, doduše za različite prilike – što opet ne znači da je ovo izdanje suviše šaroliko ili nezaokruženo već, naprotiv, da je uspelo da u smislenu celinu spoji različite a međusobno stilski usklađene ideje. Naslovna numera je ultimativni hit koji spaja zaraznu sint-bas oscilujuću liniju sa konstantnim elektro bitom, i sve to zavijeno u atmosferu sna ili halucinacije, čemu posebno doprinosi odličan tekst i, naravno, izvedba.
Tek kako album odmiče shvata se koliko različite pesme otkrivaju različite kvalitete Róisínog glasa: You Know Me Better je pesma koje se verovatno ni u jednoj tački karijere ne bi postidele ni Kylie ni Madonna, a tokom Checkin’ on Me (koja bi stilski bila najbliža prethodnom albumu samo da su izostali „lažni“ gudači tokom nekih delova pesme) u trenucima se pomišlja da je Róisín poreklom iz Afrike, a ne Irske.
Hitovi se ređaju… Let Me Know i Footprints dušu su dali za radijsko emitovanje i vožnju kolima; Dear Miami uspeva skoro nemoguće: da brigu o klimatskim promenama pretoči u nimalo banalnu i seksi pesmu; Primitive postiže sličan rezultat na temu odbacivanja inhibicija. Movie Star neverovatno uspešno oživljava atmosferu plesne muzike ranih 80-ih, ali sa vidljivim migom ka nju-vejv grupama istog perioda, a Cry Baby zvuči kao remiks, ali dobar remiks neke dobre i matore pesme.
Ipak, pošteno bi bilo reći da album pred sam kraj doživljava manji pad u kvalitetu: Tell Everybody unosi neke (svakako ne najkvalitetnije) elemente savremene verzije r’n’b muzike, a prateći vokali koji imitiraju bas mogu zazvučati pomalo izlizano, pošto smo ih pre toga na albumu čuli već dva puta (u Checkin’ on Me i Primitive).
Završna balada Scarlet Ribbons se tekstualno maltene graniči sa patetikom, ali ako se samo malo pripazite da u njoj slučajno ne čujete neku novu Gwen Stefani, može vam lako i prijati sa svojim regeastim aranžmanom (obogaćenim ušuškanom šetnjom električnog i ponekim udaljenim semplom akustičnog klavira).
Dve bonus pesme, Body Language i Parallel Lives, nešto bi bolje stajale na mestu ove dve – Parallel Lives pogotovo, zato što stilski savršeno odgovara ulozi zatvaranja jednog albuma koji pesma Overpowered otvara.
S distance posmatrano, izdanja poput ovog kao da poručuju: “Ovako bi trebalo da izgleda MTV scena”. Ovaj album nije, kao Ruby Blue, distanciran od većeg dela široke publike, ali nije ni nastao iz želje da joj se dodvori, već je iskren proizvod zrelih umetnika. Pop šabloni se ovde ne popunjavaju mehanički, već se preuzimaju da bi se širili i obogaćivali. Koliko god poređenje bilo izlizano, ako neko trenutno ima potencijal da postane nova Madonna to je verovatno baš Róisín Murphy.
Da li će se to desiti, pitanje je koje uključuje mnoge faktore osim žanra i kvaliteta muzike.
Povezani članci:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari