Nastavljajući konceptualni kompozitorski rad započet projektom Radio Boy na kojem je kao izvore zvukova koristio najpoznatije produkte kapitalizma, Matthew Herbert još jednom vešto balansira između politike i muzike.
Osnovna ideja albuma
Plat Du Jour je promena ljudske percepcije i generalno odnosa prema ishrani. Hrana je poreklo zvukova koji su dodatno procesovani i aranžirani u skladne, često i mnogo mekše trekove od samih
Herbertovih stavova.
Uvodna The Truncated Life Of Modern Industrialised Chicken već svojim naslovom bi trebalo da nas naježi, ali je u pitanju slatka, skoro dečija elektroakustična razbrajalica protkana zvucima snimljenim u surovoj farmi. Za potrebe ove numere snimljeno je 50.000 pilića.
Sledeća, These Branded Waters , koristi zvukove nastale mikrofonskim ispitivanjem skupih flaširanih voda iz kojih stoje velike korporacije. Za svaku pohvalu je lakoća kojom Herbert stvara ritam i melodiju od takvih skoro ne-proizvoda, a još manje instrumenata. Neko ko bi se dohvatio ovog albuma bez ikakavog predznanja ovde bi naslutio blokflautu, ali poreklo perkusija bi već bilo teško instrumentalizovati.
An Empire Of Coffee ima siguran klupski potencijal i svoju industrial atmosferu duguje akustičnim konzervama i specifičnošću zvuka zrna kafe. Pravo je čudo, ali i veliki problem ovog albuma je postojanje nečega što bi moglo biti hit singl. Vokal Dani Sicilano, Herbertova prepoznatljiva NU-Jazz/Hip-Hop produkcija i refren: “Go Beyonce, Go David, Victoria, Go Beyonce!” S obzirom da jedina sa vokalima i nudi antireklamno, ali ipak reklamno izvikivanje imena korporacijskih modela gladnih novca, dvostruko nervira i ometa ovaj album i njegovu strukturu. Pa ipak, izvesno je da ovo neće biti nikakav singl/spot ali se ova pesma našla na kao jedna od četiri koje predstavljaju vinilnu skraćenu verziju albuma.
Centralna pesma Hidden Sugars okrenuta je protiv korporativnog neprijatelja i brenda #1 – Coca-Cole. Kompletna je sastavljena od lupkanja konzervi iste, i deluje kao najuspeliji žanrovski proizvod albuma, nešto između aluminijumskog jazza i šećernog techna.
Nakon audio segmenta An Apple A Day , minijature sastavljene od zvukova 3.225 zagrizaja jabuke širom sveta tokom Herbertovih nastupa i susreta s publikom, hip-hop matrica White Bread, Brown Bread kao temu ima činjenicu da se Engleskoj 97% hleba pravi ubrzanom hemijskom fermentacijom što drastično skraćuje proces proizvodnje, ali i utiče na gubitak ukusa hleba. Stoga je i BPM 97, a instrumenti od tostera i suvog hleba.
Ostatak albuma je istom maniru, i zanimljivo je da iako je izrazito angažovan, potpuno je prijatan za konzumiranje. Podstiče na mentalnu aktivnost prepoznavanja zvukova iz života i njihovo usklađivanje, ovo je način na koji bi muzičari trebalo da se bave poltikom.
Za potrebe snimanja albuma angažovani su Herbertovi saradnici Dani Siciliano, Phil Parnell, Leo Taylor i drugi. Sve je producirao, aranžirao i komponovao sam Herbert. Pravila njegovog ličnog kompozitorskog manifesta "PCCOM Turbo Extreme" u potpunosti su ispoštovana, a reči će se sprovesti u dela kada se na turneji povodom ovog albuma budu prodavala isključivo lokalna hrana i piće, bez brendova. Ni u publici, ni u bekstejdžu.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.