(Virgin)
Šesti album elektro-pop benda, koji su sredinom 90-ih osnovali studenti arhitekture i matematike iz Versaja
Air su jedna od prvih „elektronskih” grupa sa kojima sam bio upoznat, i njihov prvi EP, Premiers Symptômes (1997), dugo je za mene predstavljao najdraže muzičko izdanje. Blagi atmosferični pejzaži, uvek pokretan bas u prvom planu, povremeni nežni ili sintetizovani vokali uz po koju sint liniju, nezaobilazne klavirske i duvačke deonice i nenaglašeni bubanj... nije ni čudo da je uskoro počeo da ih bije glas kako su pre svega preferirana muzika za seks i propratne aktivnosti kada je u pitanju ženski deo publike.
Francuzi su u osnovi bili i ostali omaž stilovima 70-ih - razume se, mnogobrojni uticaji se kreću od kraut-rocka, preko Jean Michele Jarrea, pa do trip-hopa i još novijih izmišljotina, ali muzička osnova ovog dua leži tamo negde trideset i nešto godina iza nas.
Nakon hvaljenog albuma Moon Safari (1998) i muzike za film The Virgin Suicides (2000), Air su nastavili da rastu uporedo sa Daft Punkom, sa kojima su paralelno postavljali temelje sa jedne strane atmosferično-nežnog, a sa druge agresivnije-plesnog aspekta kako francuske, tako i svetske elektronske muzičke scene. Ono što je tu najznačajnije je da su i jedni i drugi sve vreme uspevali da ostanu u opšteprihvaćenim okvirima popa i manje-više “radio-friendly”.
Sve rečeno i dalje važi za Air, iako Love 2 zvuči kao pretežno neubedljiva ploča. Da li je problem u činjenici da je ovo prvi album koji su Nicolas Godin i Jean-Benoît Dunckel isproducirali samostalno, te nije bilo nikoga da ih “usmerava” ili je čuvenom dvojcu jednostavno nedostajalo inspiracije, nebitno je. Za nekoliko pesama sa albuma jednostavno bi bilo bolje da nikada nisu objavljene, ili barem ne u okviru albuma, već kao kakav bonus singlova ili ekskluzivnih izdanja - tamo gde ih niko neće kuditi.
U ovome se pre svega izdvaja Tropical Disease. Prvi, dosadniji deo pesme sa bespoentnim razlaganjima na klaviru činiće se više nego prijatan nakon što pesma dođe do svoje kulminacije gde nam solo na saksofonu lupa šamar svojom blago rečeno gadnom vodimo-ljubav-draga melodijom. Nakon toga stvari postaju samo još ljigavije sa tekstom “Woman/Make me feel warm inside”.
Nije dovoljno nadati se da je cela pesma ironična, jer čak ni to ne pomaže.
Od promašaja se izdvaja još i Night Hunter koji neverovatno uspešno prikazuje kako zvuči loš pokušaj imitacije valjda afričkih plemenskih ritmova. Ali, pesma ima i svoju dobru stranu - mogla bi se iskoristiti kao pozadinska u nekoj od mnoštva skrnavih online Java igrica za decu, recimo sa temom safarija ili nečeg bliskog. O African Velvet, u kojoj čujemo neparan ritam i puno nasumičnih semplova kakve spontane improvizacije, ima se mnogo manje reći: dosadno i neinventivno – prijatno kao pozadina.
Među uspešnijim numerama je Sing Sang Sung, koja uz blagi vokal donosi onaj pravi jutarnji Air doživljaj na koji smo svi navikli, bezbrižan i mek i lagan i divan... za sve vesele šmoklje ovoga sveta. Sa druge strane, tu je Do the Joy koja otvara album, i koja u kvaziapokaliptičnoj atmosferi kroz robotski glas samosvesno objavljuje: “The world is on the brink/The brink of our extinction/The end of an era/The end of a genre”, da bi bezbrižno mirenje sa sudbinom (ili nezainteresovanost za nju), koje nam zatim upućuje mnogo ljudskiji vokal, predstavljalo izuzetnu poruku samom slušaocu, istom onom koji se Airu prepušta uz doručak, druženje, vožnju, ljubav, kafu.
Uz ostatak uglavnom prijatnih, ali ne i posebnih pesama, ovaj album čini ono što većina od Aira i očekuje, te s toga ne razočarava, ali ni ne donosi ništa posebno. Nabavite ga, izbacite pesme koje vam paraju uši i verovatno može da vam posluži - za ono za šta je vama potreban.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari