Najuspeliji ovogodišnji izdanak posrnulog američkog nezavisnog filma, donosi tihu, a žestoku antiratnu priču
Naziv originala: The Messenger
Scenario: Alessandro Camon & Oren Moverman
Uloge: Ben Foster, Woody Harrelson, Samantha Morton, Steve Buscemi, Jena Malone
Žanr: mučna drama
Trajanje: 105 minuta
Proizvodnja: SAD, 2009
Ovaj nesrećni svet je mesto sazdano od tuge u raznim pojavnim oblicima, nade ima tek na kapaljku i spasa nam nema, poručuje Oren Moverman, cenjeni scenarista (I’m Not There), u svom rediteljskom debiju Glasnik.
Naravno, nije reč o otkriću istine koja je do pojave ovog filma bila teško spoznatljiva, ali Moverman je uspeo da je sineastički umešno artikuliše. Njegov stil bi se možda najlkaše dao opisati kao spoj histeričnog realizma Todda Solondza i silovite melanholije Atoma Egoyana (premda lišene apstraktne kontemplativnosti).
Glasnik primetno tihim glasom i sporim, ali odmerenim ritmom pripoveda jednostavnu priču o multidimenzionalnosti ljudskog egzistencijalnog bola. I to onog opipljive sorte. Ben Foster u potpunom i zrelom underplay-u tumači lik mladog vojnika-povratnika iz pakla okupiranog Iraka sa ozbiljnim duševnim tegobama kome dopada najgori mogući posao u mirnodopskim uslovima. Na njemu je da, pod supervizijom starijeg saborca potonulog u razvrat, histeriju i alkoholizam (Woody Harrelson), izveštava o smrti vojnika njihove najbliže. Fosterov lik jedan pakao zamenjuje drugim, a razlike su tek u nijansama. Opipljiva životna opasnost ovde je zamenjena bolom čija se iskrenost i zasnovanost ne da relativizovati i ušminkati.
Čime je to Glasnik uspeo da se nametne u već narastajućem talasu manje-više uspelih ostvarenja sa iste adrese i na srodne teme? Kao prvo, Moverman ne soli pamet, time što bi imenovao krivce i inspiratore. Ovakva odluka mu prti stazu ka drugoj prednosti – potuno ubeđen da su uzroci sunovrata u beščašće i neljudskost i neupućenima sasvim jasni, autor se u potpunosti okreće sagledavanju mučnih posledica. Nakon svih studija koji će ovu, još jednu u dugom nizu epizoda u priči o bezumnom intervencionizmu i grandomanskom ekspanzionizmu zadržati u vrzinom kolu uzroka i prauzroka, neko će morati da pokupi i srču. I da prenese glas o opipljivim žrtvama i golim okom vidljivijoj šteti.
Po epizodičnoj strukturi čije zamke, na sreću, ipak uspeva da prevlada, Glasnik asocira na remek-delo The Hurt Locker Kathryn Bigelow. Ipak, Moverman nije reditelj klase neprikosnovene majstorice, te sasvim jasno svoj izraz utemeljuje u klasičnijoj, tišoj i intimističnijoj drami sa druge strane fronta.
Glasnik je upečatljiva drama jednostavnog pristupa i ostvarenje čiji se sveopšti ton na ivici šapata, a koji ipak sluti pravcatu oluju savršeno rimije sa nenametljivošću junaka čiju muku na ovako ubedljiv način pripoveda. Glede novog rediteljskog imena, ovo je zbilja dobra vest za preneti onima kojih se tiče.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari