Damin gambit

Scenario: Mark Boal
Uloge: Jeremy Renner, Anthony Mackie, Brian Geraghty, Guy Pearce, Ralph Fiennes, David Morse, Evangeline Lilly
Žanr: ratna akcija
Proizvodnja: SAD, 2008.
Trajanje: 130 min.

Kathryn Bigelow, vlasnica besprekornog rediteljskog niza (Near Dark – Usijani čelik – Zločin na talasima – Čudni dani), punih 13 godina nije potpisala ostvarenje dostojno njenog neospornog talenta. Posle dva slaba i mahom nezanimljiva filma (Zaboravljeni zločin i K-19), The Hurt Locker predstavlja dugo očekivani povratak u formu. Sudeći po uzbudljivosti svakog minuta njenog poslednjeg filma, vredelo je podgrejavati plamen velikih očekivanja i strpljivo čekati.

The Hurt Locker nema naglašen zaplet i fokus je na karakterima: trojici deminera koji se svakodnevno hvataju u koštac sa zamkama maštovitih i upornih iračkih pobunjenika. Ovako ogoljena struktura (scenario je delo Marka Boala, autora priče na kojoj je zasnovana i nevažna, već zaboravljena režija Paula Haggisa U dolini Ela) pokazala se kao mudar izbor, omogućivši Kathryn Bigelow da trijumfuje na dva, uobičajeno oprečna fronta.

Naime, The Hurt Locker sačinjen je od filmskih dnevničkih zapisa, pri čemu dramske scene u kojima doznajemo ponešto iz civilnog života trojice glavnih junaka služe tek kao vezivno tkivo između spektakularnih akcionih sekvenci. U filmu nema mesta za patetiku, prenemaganje, proklinjanje fatuma; nema dugih pogleda, podignutih obrva i kontemplacija na temu promašenosti američke avanture u Iraku i/ili prozivke suludih zahvata Bushove administracije.

Mineri iz dana u dan rade posao za koji su plaćeni i stavljaju glavu u džak (samo jedan od njih biva prikaznik kao zavisnik o smrtnim opasnostima), irački pobunjenici im prate svaki potez, iznova i iznova pokušavajući da im stave do znanja šta misle o njihovoj misiji.

U filmu The Hurt Locker sve je kristalno jasno - ratnici ratuju svim sredstvima, sukobljene strane ostaju ušančene jedna nasuprot druge, rat i radikalizam postaju i neminovnost i ishodište. Svako može postati ubica i žrtva, a brutalnost rata obezvređuje ideale o slobodi i pravdi. Rediteljka uspeva da izbegne apologiju onih o kojima priča, uz put podarivši publici nekoliko akcionih scena od čije efektnosti, uprkos nametima skromnog budžeta zastaje dah.

Što zbog zahteva same teme, što zbog preovlađujućeg tona ove filmske priče, Bigelowova se odlučila za ultraveristički izraz. Samim tim, prisustvo direktora fotografije Barryja Ackroyda (koji je u svojoj filmografiji uknjižio doprinose socijalnim dramama, ali i spektaklima poput United 93 Paula Greengrassa) činio se ne samo kao prirodan, već i logičan izbor. Verističkoj suštini filma doprinose i mahom nepotršena glumačka lica, dok su vedete (David Morse, Ralph Fiennes i Guy Pearce) tu tek na kratko - da pokažu poštovanje, vrate dugove i/ili pomognu buduću prodaju filma na belosvetskim marketima.

Novopridošli među gledaocima posle filma The Hurt Locker zasigurno će potražiti i ranije radove ove rediteljke, a dugogodišnji verni sledbenici mogu da odahnu i konstatuju: Kathryn Bigelow se vratila vrhunsku formu.