Istina i pomirenje

Originalni naslov: Five Minutes of Heaven
Scenario: Guy Hibbert
Uloge: Liam Neeson, James Nesbitt, Anamaria Marinca
Žanr: drama
Trajanje: 90 minuta
Proizvodnja: Velika Britanija, 2009.

Rešen da napiše priču o istini i pomirenju, scenarista Guy Hibbert našao je savršen materijal u istinitom događaju koji je obeležio živote dvojice aktera - kao član protestantske paravojne formacije, sedamnaestogodišnji Alistair Little je, 1975. ubio katolika Jima Griffina naočigled njegovog desetogodišnjeg brata Joea.

Kako se, nakon ovog događaja, Joe i Alistair u stvarnosti nikada više nisu sreli, film, u težnji ka emocionalnoj istini, napušta faktografsku pozadinu priče i pretpostavlja da je trenutak suočenja došao 33 godine kasnije u TV programu pomirenja. Alistair (Liam Neeson) shvata uzaludnost traženja oproštaja, Joe (James Nesbitt) još uvek razmišlja samo o osveti.

Pet minuta raja je efektna drama koja u tri čina, na primeru dva lika pokušava da objasni prirodu irskog konflikta i složenost njegovih posledica. Problem objašnjavanja političke pozadine Hirschbigel rešava tako što prvi čin smešta u 1975. godinu i na ekonomičan način ilustruje stanje društva u kom deca ubistvom sebi kupuju mesto u svetu odraslih.

Ubistvo je bilo čin mladalačke ludosti u epidemiji religijsko-političkog fanatizma, ali za prevazilaženje trauma koje su iz njega proistekle nije dovoljno pružiti ruku i reći „mir, mir, mir, niko nije kriv.“ Jer u Joevim očima Alistair jeste kriv, ne samo za ubistvo, već i za njegov razoreni život.

Slično kao sa Hitlerom u Untergangu, Hirschbiegel se u granicama dozvoljenog igra đavoljeg advokata sagledavanjem stvari iz perspektive mladog Alistaira. Hirschbiegel ne bira strane i ne traži opravdanja, već samo pokazuje da je svako imao razloge za svoje postupke, na osnovu kojih, i protiv svoje volje, donekle možemo saosećati sa zločincem.

Kada vidimo dečaka po imenu Little kako posle uspešne inicijacije ulazi u bar kao umišljeni čovek, ponosan na svoj novi status i pravedničko pogubljenje "nevernika", nije nam teško da poverujemo odraslom Alistairu kad kaže da bi za tu čast kao mlad ubio bilo koga. Isto tako nam nije teško da poverujemo da Joe i dalje priželjkuje da krvlju zasluži svojih pet minuta raja.

Decenijama izjedan krivicom, Alistair postaje Hirschbiegelovo sredstvo za plasiranje pacifističke retorike. Iako i dalje povremeno nadmen, ovaj mirotvorac krvavih ruku sa nepokolebljivim uverenjem i autoritetom osobe koja govori iz iskustva, a ne kao hippie ideolog, šalje poruku razuma svima koji su u zabludi u kojoj je on kao mladić bio.

Pitanje irskih nemira sada već poprima globalne razmere opšte interkulturalne netolerancije i aktuelnih tenzija između zapadne i islamske civilizacije. Činjenica da Neeson kao katolik glumi protestanta, a Nesbitt kao protestant glumi katolika, i strast sa kojom to rade, predstavlja simboličnu simetriju u kojoj se krije sva mudrost filma.

Za razliku od Hans-Christiana Schmida koji u Oluji upada u klopku jednostranog sagledavanja ratnih sukoba i podleže žanrovskim klišeima, Hirschbiegel na jednostavan i nenametljiv način ispituje tegobe i nedoumice obe suprotstavljene strane, dosledno izbegavajući senzacionalizam i usiljene, kvazidramatične preokrete. Hirschbiegel je bacio ružičaste naočare, i naoružan preciznim scenariom i zastrašujuće uverljivim glumačkim parom, napravio sirov i beskompromisan film koji bez patetike i zavaravanja ostavlja prostor za nadu.

Posle debakla Invazije, Pet minuta raja je definitivan trijumf.
 

Povezano:

• Nemac u Irskoj, Oliver Hirschbiegel intervju