Bag It!

Matsa Gustafssona neretko bije glas da je najveći panker među jazzerima, a svakome ko je imao privilegiju da ogleda neki njegov nastup (prošle godine je posetio i našu prestonicu) jasno je odakle mu takva reputacija. Ležerno odeven, zajapurenog, crvenog lica, široko raskrečenih nogu i gornjeg dela tela koje se mahnito njiše napred-nazad u strasnom zagrljaju s golemim bariton-saksofonom, ostavlja utisak istinskog buntovnika u žanru koji se uglavnom smatra odveć akademskim i posustalim.

Ako s Gustafssonom zapodenete razgovor o žanrovskim odrednicama, reći će da ne voli kada ga klasifikuju kao jazzera, jer se na pomen tog pravca obično javljaju asocijacije na muziku iz 50-ih i 60-ih, što bi potencijalnog slušaoca odvelo u pogrešnom smeru.

Naravno, prosečan jazz fan bi teško mogao da upadne u zabludu o njegovoj muzici. Ovakav Gustafssonov stav nam sugeriše nešto drugo – on puca na malo raznovrsniju publiku.

The Thing je prvobitno nastao kao projekat posvećen legendi free jazza Donu Cherryju, da bi kasnije proširio delatnost na autorske numere, ali i na veliki broj obrada rok grupa poput The White Stripes, Yeah Yeah Yeahs ili Lightning Bolt, najuspešnije ovekovečenim na albumima Garage i Action Jazz.

Bag It! se stilski nadovezuje na ova dva albuma, kombinacijom brzopoteznih rokačina i ne preterano dugačkih, ali elegantno gradiranih free odiseja. Ritam sekcija koju čine kontrabasista Ingebrigt Haker Flaten i bubnjar Paal Nilssen-Love je jedna od najeksplozivnijih koju ćete sresti na jazz sceni, ali i znatno šire, i savršeno funkcioniše u kombinaciji s nervoznim, gromoglasnim saksofonom Matsa Gustafssona. Poseban začin predstavlja produkcija u režiji Stevea Albinija, koji uspeva da uhvati sirovu, živu energiju benda bez suvišnih studijskih zahvata.

Ni ovde ne nedostaje zanimljivih obrada – otvarajuća Hidegen Fujnaka Szelek preuzeta je od holandskih alternativaca The Ex, Drop The Gun je u originalu pesma malo poznatih japanskih pankerki 54 Nude Honeys, dok su obrađeni i legendarni jazzeri Duke Ellington (Mystery Song) i Albert Ayler (Angels). 

Novitet u muzici The Thing je upotreba elektronike, što smo mogli da vidimo i na beogradskom koncertu, a ovom prilikom je i premijerno zabeleženo na studijskom izdanju. Gustafsson se i na ovom polju jako dobro snalazi kao improvizator, bilo da aktivno solira, ili samo pravi zvučnu pozadinu za solo deonice ritam sekcije.

Uz osnovni set od sedam pesama, ovo izdanje sadrži i bonus CD na kome se nalazi 31-ominutna improvizacija Beef Brisket (For Ruby’s), koja će najviše biti zanimljiva starim fanovima benda i okorelim ljubiteljima avangardnih zvukova, a nešto manje onima koji se prvi put susreću s bendom.

Free jazz je veoma zahtevna muzika koja se,  što u šali, što u zbilji, pa čak i među poznavaocima žanra često smatra tek gomilom nasumično nabacanih i disharmoničnih nizova tonova odsviranih velikom brzinom, pa još i bez ikakvog ritma. Da li je zaista tako ili ne, jalova je polemika koja više zavisi od ličnih afiniteta nego od činjenica.

Jedno je izvesno – ako je neki bend uspeo da umešno iskombinuje divlju slobodu free-jazza s pankerskom energijom i koliko-toliko je približi drugačijoj publici, onda je to Mats Gustafsson i njegov furiozni skandinavski trio.

Povezano:

• Akcioni jazz, izveštaj sa koncerta u SKC-u (2008)