Prvi koncert Petrola u Beogradu nakon duže pauze tokom koje su uzduž i popreko zemlje i regiona promovisali debi Nezgodno vreme opasni dani
Mesto: Povetarac, Beograd
Vreme: Petak, 19. jun 2009.
Dugo godina Petrol je strljivo i uporno radio na uobličavanju svog zvuka, koji odskače od bilo čega što može da se čuje na domaćoj sceni, istovremeno na neočekivani način prikupivši fanove čiji broj prevazilazi tvrdo jezgro slušalaca (recimo) alternativnog zvuka.
Napokon, dugo godina nakon albuma Paramparčad Darkwood Duba koji je u svoje vreme pridobio mnogo publike dok je ipak zvučao nekonvencijalno, imamo bend na tragu post-rock, noise, surf, kraut rock, itd, žanrova koji je sposoban da zainteresuje i manje informisane slušaoce.
U delimično praznom splavu Povetarcu, dok je dobar deo nespremne publike stajao napolju, slovenački elektro duo New Wave Syria započeo je svoj nastup. Momak i devojka sa obe strane stola na kome su se nalazile razne mašine za generisanje zvuka, bili su neobičan prizor.
Neobičan uvod u jedan rock koncert, ali ipak sasvim uspeo, pošto su u svom kratkom setu ispunjenom distorziranim basevima, plesnim momentima, te prijatnim ambijentalnim pasažima, dobro začinili atmosferu.
Mlađani slovenački gitarski bend We Can’t Sleep at Night demonstrirao je zatim svoju verziju indie zvuka, kombinujući stari new wave, post-punk sa savremenim pristupom. Sve to zvuči vrlo sveže verovatno zato što i dobar deo novije svetske indie scene poštuje iste uzore.
Veseli, poletni i razigrani, donekle svesno smotani na način na koji su to Pavement recimo nekada bili, We Can’t Sleep at Night zrače šarmom i mame osmehe na licima ženskog dela publike.
Dosta pričaju između pesama, pozdravljajući čas Beograd, čas Petrol, čas Anu iz Petrola... Sve u svemu, dobra svirka i dobar prijem kod publike. Šteta što nema sličnih domaćih bendova.
Kada je došlo vreme da nastupi i Petrol, Povetarac je već bio dovoljno pun i razgaljen. Beogradski trio je počeo pomalo stidljivo, kao da im treba nešto da se privikne na situaciju. U momentu kada se prvi put čula distorzija na gitari, kockice su se sklopile i bend je dobio potrebni gruv.
Ono što je često problem kod živog izvođenja Petrola je suviše perfekcionizma zbog kog bend uživo zvuči gotovo identično. Ipak, to ne utiče na reakciju publike koja se i sinoć potpuno uživela, nagrajujući tako više nego očigledan trud.
U čemu je tajna Petrola? Zašto i drugi bendovi koji pripadaju istoj „školi“ nisu postigli toliki stepen razmevanja sa pubilkom?
Odgovor leži u nekoj vrsti psihodeličnog izmeštanja kojim publika i bend nalaze zajedničku frekvenciju. Nije u pitanju snobovsko prepoznavanje koje isključuje zajedničku ljudsku suštinu i zadržava se na stilu. Petrol dovoljno eksperimentišu da ne zvuče dosadno, za razliku od mnogih koji su prečesto zaglavljeni u istraživanju forme, zaboravljajući na sadržaj.
Muzika i tekstovi Petrola prave atmosferu u kojoj se ne stidimo da priznamo da nas nešto muči, u kojoj se meša osećanje rezignacije da stvari neće biti bolje i osećaj da nismo sami, uvodeći nas u zen stanje pesme Sve jedno je. Na kraju krajeva, mesijanski izgled pevača i gitariste Ilije dodatno doprinosi tome.
Malo po malo tokom koncerta, publika je postajala sve življa i aktivnija, kretala se i poskakivala, od čega se tresao trup Povetarca i klimao razglas preteći da će pasti u vodu. Dizale su se ruke u vis, i Petrol su zbilja retdak bend sa ove strane muzičke scene koji vas može naterati na to a da se ne osećate blesavo. Uz konstantno treperenje rasvete, kolektivnu nirvanu i brzi pulsirajući motorički zvuk, sve je poprimilo psihodelične obrise.
Standardni set pesama sa debija Nezgodno vreme opasni dani dopunjavan je sasvim novim pesmama koje pokazuju mogući dalji razvoj ove minimalističke trojke. Nove pesme idu malo više u elektro pravcu (u jednoj Ilija svira nekakvu elektro udaraljku), i golicaju maštu dok bolje ne upoznamo šta nam to Petrol sprema za budućnost.
Za kraj su odsvirali Procenu, koja se nekim čudom nije našla na albumu, iako je jedna od boljih u opusu benda. Zatim je počelajedna sasvim drugačija žurka, karakteristična za Povetarac.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari