Sastav koji skuplja istorijske naslage ovdašnje rock scene i daje im moć metafore za nova vremena
Danas kad ti nije dobro, onda ti samo nije dobro, to ne može biti nikakva metafora o stanju tinejdžerske nacije, niti bilo koje druge nacije. Šta god da ti se desi, više nema zajedničkog jezika u koji se možeš skloniti i kojim možeš izraziti to što ti se desilo. Sve je toliko izlizano da se ne možeš uhvatiti ni za šta.
Zato onih par reči koje tiho otvaraju album grupe Petrol imaju tešku lakoću jedne My Generation izrečene ovlaš i usput, jer se drugačije i ne može, a da nešto znači: „Nas ovo više ne zanima, nas ovo više ne pogađa“. Ovo je definitivno ključan generacijski iskaz u dvehiljaditim, kojim se uspostavlja nova tačka gledišta iz našeg rock’n’rolla ka okolini, posle velikih dana Kande Kodže i Nebojše i albuma Igračka plačka.
U stvari, ako na albumu Nežnog Dalibora možda nedostaje poneki iskaz koji bi „promenio sve“, nešto van striktno individualne perspektive, takvo nešto ne nedostaje na albumu Petrola. Štaviše, Petrol ima neka jasna obeležja koja ga svrstavaju u očekivane glasnogovornike novog rasporeda na našoj rock sceni, bend koji tražite da biste shvatili o čemu se zapravo tu radi, te ključni argument da je i ova generacija deo iste rock’n’roll šifre koja je ovdašnje krajeve zahvatila nekako još pre nego što se pošten čovek više može setiti.
Jedna stvar je ista kod dve inače vrlo različite grupe – kao i Nežni Dalibor, i Petrol je čvrsto žanrovski utemeljen, što nam daje za pravo da tvrdimo kako je revolucija na delu unutar srpske rock muzike u stvari žanrovska revolucija, odnosno konačno ovladavanje žanrovima ove anarhično postavljene muzičke scene na kojoj je svako uvek morao da počne sve da izmišlja.
Svi naši veliki bendovi su u stvari morali da se u stvarno velikom gradu istaknu isključivo ludošću da se usude na nešto što niko ne sme. Zato su i bili originalni na svoj sasvim iščašeni način, jer se svaki trudio da izmisli svoj jezik, za razliku od prvog velikog bližeg grada (Zagreba), u kome su se uvek prvo poštovala žanrovska pravila i stil, pa se tek u načinu interpretacije tražila originalnost. Zato je i nemoguće slediti primere Šarla Akrobate, Discipline Kičme, Idola, Obojenog Programa, Boya i mnogih drugih ekstremno autentičnih pojava na našoj sceni, a samo malo manje je uputno preslikavati Partibrejkerse ili EKV.
No i ako je generacija koju su kreacijom predvodili Darkwood Dub, Presing, Klajberi, Kazna za Uši, kasnije i Kanda Kodža i Nebojša, početkom 90-ih bila inspirisana gorepomenutim primerima s one strane bilo kakvog reda i poretka, naročito nekadašnjeg, ne zaboravimo da su u isto vreme svi oni išli ruku pod ruku s popularnim grupama veoma raznolikih usmerenja kao što su Deca Loših Muzičara, Del Arno Band, Direktori, Bjesovi, Orthodox Celts, Novembar, Goblini, Eva Braun – cela jedna potpuno žanrovski razvijena scena koju su potopila nesrećna zbivanja i koja je očigledno dala čvrst temelj za kasnija zbivanja.
Tako se u dvehiljaditim godinama konačno susrećemo s naraštajem koji priznaje pravila i njihovu vrednost, odnosno spoznaje da se prava revolucija kod nas može ostvariti samo obrtanjem onoga što bi čovek u prvi mah rekao da je suština revolucije. Ovo je, dakle, revolucija u kojoj se kreira red, u kojoj se – prvi put posle nesrećnih 90-ih, u kojima je visoka žanrovska profilisanost dosegnuta, a da to niko nije primetio – pomaljaju obrisi razvijene rock scene, na kojoj svako ima svoj izraz i svoje mesto. Sledeći korak za srpsku scenu je, naravno, komunikacija sa inostranim konzumentom koji je postao naš prvi www komšija.
Petrol je poseban bend, sastav koji skuplja neke istorijske naslage ovdašnje rock scene i daje im moć metafore za nova vremena. Tri himnične pesme koje čine okosnicu njihovog inače ujednačenog albuma – Sve jedno je, Beirut i Zebra – skupljaju u sebi neke prošle inspiracije i pretvaraju ih u poruku, izdižući se iznad miljea globalnog neopsihodeličnog undergrounda u kome je ovom bendu egzistencija zagarantovana.
Konačno, debi Petrola stiže u pravom trenutku, kad je grupa nadrasla razne početne nedoumice i smelo nadgrađuje ovaj žanrovski predložak – podsećanja na sonicyouthovštinu koja izbija na sve strane, bez odvlačenja benda u epigonstvo, menjaju se kovitlacima psiho-klavijatura i vrludavim pevanjem koje s punkom nema dodirnih tačaka; njihov u stvari klasičan rock sa improvizacijama skoro uvek ima ritam koji je pogodan za cupkanje, i već je isprovocirao odgovor s druge strane podijuma, pa tako već beleže jedan interni clubbing hit u vidu dance-remixa Sve jedno je Banana Rave tima.
Povezano
|
Kad u pesmi Pogrešan kod ubace malo podsećanje na Lucifer Sam, to je samo to – podsećanje kojim se duhovi davno prošlih vremena prizivaju i čine živim usred pesme jedne beogradske grupe 2008. I to pravilo funkcioniše savršeno – bez obzira na odseve ranih Darkwood Dub u sneno-noisičnom raspoloženju, bez obzira na ne baš diskretan naklon ka Sonic Youth generalno, bez obzira na mnogobrojne reference iz psihodeličnog rock nasleđa, od ranih Pink Floyd do Can (da li tu prepoznajemo i onaj pravi kod koji je povezivao Pop Mašinu i Igru Staklenih Perli?) – Petrol samo priziva, duhovi se čine blizu, ali između nas i njih je uvek blistava i gruba svakodnevna današnjica.
Ne znam tačno kako da napišem sledeći zaključak, ne znam ni da li ćete moći da ga razumete najbolje, ali ovo vrlo jasno osećam: Petrol zvuči kao da je oduvek bio ovde, samo smo ga tek nedavno primetili. Veći kompliment sebi nije mogao dati.
Ono si što si u stanju da isfantaziraš.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari