(MT:S)
Da li se nazire izlaz iz lavirinta srpskog mainstream rocka?
Kako izgleda umešno vođenje poslova jednog benda pokazuje dosadašnja karijera beogradskog trija Van Gogh, naročito najskorija faza, vezana za album Kolo. Iako daleko od njihovog najboljeg ostvarenja (recimo, u poređenju sa Opasnim plesom), Van Gogh su upravo sa Kolom dodirnuli vrh srpskog i regionalnog mainstreama.
I dok je većina drugih domaćih bendova trošila (i još uvek troši) dane žaleći se zbog (za)datih okolnosti „posle 2000-e“, Van Gogh je Kolo promovisao u Eurosalonu i, u skladu s koncepcijom rock kola, otišao u Drvengrad (spot za pesmu Emigrant je režirao Emir Kusturica).
Ova poseta je i faktički i simbolički označila zauzimanje vrha srpskog mainstream rocka, dok je nagrada regionalnog MTV-ja za najbolji koncertni bend u regionu potvrdila enormnu podršku fanova.
Ako se nešto ne može osporiti lideru benda Zvonimiru Đukiću Đuletu, onda je to upravo kalkulantska ozbiljnost (nedavno je nedeljnik Vreme pisao o tome da je koncert na gradskom trgu u Kragujevcu, koji je bend najavio kao početak turneje, koštao gradski budžet 40.000 EUR) sa kojom, uprkos već poslovično negativnom stavu koji prema muzici njegovog benda ima kritika, već više od dve decenije vodi bend.
Novi album možete dobiti uz MT:S prepaid karticu, a već na prvo slušanje on pokazuje staru boljku Van Gogha.
To je lako mogla da bude zbirka pesama koje iz različitih perspektiva pevaju o ljubavi. Međutim, nepremostivu prepreku na putu ka jednostavnosti predstavlja posezanje za dodatnim konceptom koji nema čvrsto uporište. Konceptualnost je rešenje kojem je Van Gogh već toliko puta do sada pribegavao i koje je mu je donelo epitet najpretencioznijeg na sceni. U slučaju Lavirinta, ono je samo sebi cilj i opterećuje slušaoca.
Na Lavirintu se tako čuje insistiranje na agresivnoj svirci i produkciji, čiji efekat je polovičan s obzirom da ovde nema ničeg važnog, ispovednog ili bolnog što bi eventualno moglo da se kaže kada je reč o zadatoj temi. Tako smo dobili uvod (valjda neophodan i ove 2009. godine), te niz „žestokih“ pesama koje ipak ne uspevaju da dosegnu dalje od zabavnog ugođaja. Pesma kao što je Nek te telo nosi teško da će izazvati neku snažniju emociju kod slušaoca, a isto važi i za Meni nije ni do čega, u kojoj gostuje bivši član Sunshinea Ramirez.
U drugom, manjem a boljem delu albuma, nalaze se pop pesme poput Pipi i Rođendan. U njima se pokazuje Đuletov smisao za dobru melodiju i gradaciju. Što je još važnije, one pokazuju da lider Van Gogha ne igra samo na kartu spajanja Milana Mladenovića iz faze albuma Ljubav i pretencioznosti Bona Voxa, već da ima lakoću koja već dugo nedostaje Bajagi ili Dejanu Cukiću, na primer.
Lavirint je, dakle, po formi rock, dok je u suštini pop album. Paradigmatičan slučaj u kome se sudaraju ovi senzibiliteti predstavlja pesma Lepa žena. U njoj pitko odsvirani blues ishodište pronalazi u stadionskom refrenu. U skladu s tim, emocija gubi na neposrednosti.
Bez sumnje, to neće poljuljati poziciju koju je Van Gogh zauzeo albumom Kolo. Međutim, Lavirint otvara vrata važnoj temi koja se odnosi na karakter srpskog mainstream rocka, ili preciznije - njegovog odnosa prema aktuelnim dešavanjima na svetskom tržištu.
Ukoliko bih ovde morao da saopštim o čemu se radi a da pri tome ne odlutam daleko od konkretnog slučaja, onda bih rekao da slušalac u čijoj svesti odzvanjaju In Rainbows, Icky Thump ili Only by the Night (kao primeri poslednjih velikih mainstream albuma na globalnom tržištu) u Lavirintu neće pronaći svoju hranu. Jednostavno, ovaj album nije namenjen toj ciljnoj grupi.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari