(Warp)
Kvartet iz Bruklina na trećem albumu koristi reverb, hor i pucanje žica kao sredstva za još dublje putovanje kroz istoriju plesa, popa i rocka
Indie rokeri iz Sijetla Minus the Bear sviraju od 2001. godine i izdali su četiri albuma za Suicide Squeeze Records. Indie poperi Seabear iz Rejkjavika debitovali su 2007. za Morr Music sa The Ghost That Carried Us Away. Panda Bear je alter-ego Noah Lennoxa iz baltimorske/njujorške skupine Animal Collective pod kojim uzima pilule i deklamuje barokne, neopsihodelične freak folk šlagere.
U veoma oštroj konkurenciji najpopularniji indie medo štedo zove se – Grizzly Bear. Čitaocima ovog sajta ovaj bubašparac je poznat još iz razgovora koji je sa Danielom Rossenom (gitara, vokal) i Christopherom Bearom (bubnjevi, vokal) pre dve godine vodio dopisnik iz Sijetla Mirko Mandić.
Neki poseban uvod u istorijat i način rada projekta Edwarda Drostea koji je, posle prvorođenčeta Horn of Plenty (2004) iz dua sa Bearom na Yellow House (2006) prerastao u kvartet (u bend su došli Rossen i producent/multiinstrumentalista Daniel Rosen), nije potreban.
Nakon neobičnog EP-ja Friend (2007), na kom se nalaze razapeti između vlastitih (de)kompozicija, saradnje sa Dirty Projectorsima i Beirutom u obradi pesme Aligator, kao i obrade njihovih pesama koje su između ostalih ponudili Band of Horses (Plans), CSS (Knife) i Atlas Sound (takođe Knife), usledila je nešto duža diskografska pauza.
Teško je snaći se među ovolikim životinjskim imenima. Čak je i Atlas Sound kasni pseudonim iza kog se krije Bradfor James Cox, lider Deerhuntera (dakle “deer-hunter”). U svakom slučaju, organski mirisi i zvuci netaknute prirode izviru i iz Veckatimesta (2009).
Album su sigurno mesecima pre oficijelnog izlaska čuli i počuli svi koje zanima. Inostrani web-portali, novine žedne “novih-starih imena”, relevantnih imena koja traju duže od tri LP kruga, potrošili su tone svetlucajućih slova i crnog olova za kanonade zvezdica i ispaljivanje hvalospeva.
Indikativno je da naslovne stranice mesečnika nekad pretežno posvećenih nezavisnim scenama danas krase Pink Floyd, Neil Young, The Who, Nick Cave. Dakle, ili mrtva imena ili imena koja su još u stanju da prodaju muziku za slušanje kod kuće.
U toj konkurenciji i u tom kontekstu danas treba posmatrati značaj koji se pridaje novom albumu Grizzley Beara.
Nespornu istrajnost i težnju ka trajnim vrednostima tekstualno povremeno naizgled narušavaju, a zapravo podvlače pojedine reči kao što su, recimo, naslov dream pop minijature Cheerleader (aranžmane za Brookyn Youth Choir koji osim u ovoj, peva i u I Live With You i Foreground, kao i za duvače napisao je “savremeni” kompozitor Nico Muhly). Isto važi i za pominjanje telefona u All we Ask:
“In this old house
I m not alone in the bedroom,
a telephone.
You made a call and I just stood by”
Zvučna panorama, zahvaljujući udvojenim vokalima Daniela Rossena i “karakterističnom” producentskom potpisu Chrisa Taylora, okreće se još više nego na Yellow House ka poslednjim proizvodu iz gnezda Department of Eagles In the Ear Park (2008). Za ipak nešto komercijalniji pristup najzaslužniji su gudači, koji su angažovani u čak pet pesama.
Ukoliko im to zakoni tržišta dopuste, albumi ova dva benda će sigurno pružiti obilje materijala za iščitavanje, otkrivanje i istraživanje nekih narednih pokolenja.
Na decentniji i ne tako iritantno ekscesan način u odnosu na Black Lipse na albumu Let It Bloom, GB na Veckatimestu koriste reverb za još dublje putovanje kroz istoriju plesa, popa i rocka. Stakato pucanjava i cepanje gitarskih žica usred lagane mazurke održavaju tenziju kod slušaoca.
GB su pompom oko novog albuma okupirali medijski prostor, zbog čega su u drugi plan nezasluženo potisnuta kvalitetna izdanja manjih bendova (poput Slow Dance sastava Jeremy Jay ili Rules majstora citata The Whitest Boy Alive). Osim toga, međutim, Veckatimestu se ne može ama baš ništa više zameriti.
Ako zaboravite da ga izvadite iz plejera, preti vam opasnost da se zimski san protegne sve do kasnog proleća.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari