(Sub Pop)
Posle “no-doubt” uspešne turneje sa Stefani Gwen, Brazilci na privremenom radu u Britaniji su objavili drugi album za Sub Pop, etiketu svojih uzora: L7, Nirvana, Sleater-Kinney… Donkey se na top listi našao ispred Beyonce i J. Lo...
“I hate indie-music.”
(iz briljantne knjige Johna Nivena Kill Your Friends, 2008)
“Buy credibility, who cares about the content”
(Art Rules, Chicks on Speed)
“Lick lick lick my art tit, suck suck suck my art hole”
(Art Bitch, CSS)
TEKSTOVI: Kako opisati drugi album saopaolskog kvinteta CSS? U pesmi Give Up kažu: “…Magnification… new sensation… body exploration… tiny declaration…”.
Njihovim rečima? “Body” i “tiny”, naročito “tiny”.
Donkey poseduje producentski dobro uobličeno i skladno “telo”, ali u poređenju s prethodnikom generalno ostavlja tanak utisak. (Za sve je kriv Mark “Spike” Stent, koji je radio konačan miks u Los Anđelesu. Da, ali kad bi se lagali.)
Nove pesme su napisane uglavnom na terenu. U vazduhu (avion, lake droge), na zemlji (bine, festivali, parkovi, hoteli, saloni za tetovažu), pod zemljom (klubovi, alkohol i teške droge), u prirodi (“sela, gradovi”, modne piste)… U kratkim tekstualnim refren-crtica-strofa-crticama pominju se brojne imenovane i neimenovane destinacije: Helsinki, Amsterdam, Baltimor i Dorćol.
Brazilci, svetski putnici, danas žive u Londonu. A život na vrelom londonskom asfaltu je, „kao što se zna”, vrlo skup, brutalan i „dynamičan“. Čak i za Brazilce. Često pominju umor. Neverovatno! CSS su mladi i perspektivni ljudi.
OMOT, SLIKE I TEKSTOVI: Upakovan u konvencionalnu plastiku, dizajn izgleda vrlo zanimljivo. Možda čak zanimljivije od sadržaja. Prizor na spoljašnjim stranicama papirnog omota podseća na kreaturu iz filma Telo čudovišta ukršteno s glavom neosedlanog magarca, zalutalog u Amazoniji (bez dot kom).
Unutra mini-fotoalbum. Pored slike pevačice Lovefoxxx zagrljene, zaljubljene, sveže uparene sa instruktorom engleskog jezika Simonom Taylorom-Klaxxxon-Davisom, ispisane su reči pesme Believe/Achieve: “Your body feeds me back, I’m going to eat your food”. Kanibalizam? Razmena ideja, spreda-i-otpozadi?
Ovekovečeni na raznim destinacijama i u (ne)svakodnevnim pozama i prilikama: Adriano, Ana, Carolina, opet Lovefoxxx, Luiza, Sao Paolo, Švajcarska, Lawrence, Portland, Buenos Aires, Japan, Oslo, Tokio, Berlin, aerodromi, pustinje… “festival u Francuskoj”… mnogo publike iznad koje lebde šareni baloni… Čini se da CSS, zajedno sa Bellraysima i The Gossipom, na Balkanu nisu imali baš puno sreće sa… ljudima koji “odvrću razglas do daske”.
Na fotografijama nedostaje šesti član Ira „Desanka“ Trevisan. Bas gitaru je prepustila jedinom brki u bendu Adrianu Cintri. Prelepa I.T. je napustila bend zbog želje da više vremena posveti umetnosti, modi i zaštiti čovekove okoline. Ostatak trupe ni dan-danas nema ništa protiv korišćenja avioprevoza na turnejama. Iri je to, po svemu sudeći, veoma smetalo.
Bajdvej, I Fly nije samo ime pesme na albumu. Letenje, vožnja, jahanje, plivanje, dizanje ili spuštanje pominju se vrlo često. Možda baš njoj u inat. (Poslednja svađa između nje i benda se završila rečima: „Druže Iro, mi letimo avionom, a ti možeš da jašeš na magarcu (Donkey)“).
ZVUK, MIRISI I TAMJAN: Kao i sve ostalo što dolazi iz zemlje koja je nedavno proslavila pedesetu godišnjicu bosanove i prvog singla Joao Gilberta Chega de Saudade, bez obzira gde otišli, CSS mirišu na maticu: Brazil über alles! Nije u pitanju world music. Žanrovski čak ni sve popularnijim Baile ili Favela Funk ne dolazi u obzir. Njihovi glavni aduti u poređenju s britanskim i severnoameričkim uzorima, konkurentima i savremenicima su geografska pripadnost, naglašena spontanost, potenciranje ritma, klupska kompatibilnost i noao-wave-veselost.
Ritmično stenjanje „seksualno kompetentne“ Lovefoxxx povremeno podseća na Kim Gordon iz kamiondžijsko-vojničkih snova. Ako imate takve snove, znate šta je u pitanju (a ako nemate...).
Ostatak benda se očigledno uživeo u ulogu sprave za mučenje instrumenata i spreman je na svirački zahtevnije koncertne poduhvate. Pošto je basistkinja otišla a glavni kompozitor Adriano nema šest ruku nego četiri, instrumenti s crno-belim tipkama su potisnuti u drugi plan. Dominira harmonika.
Korišćenje slušalica se ne preporučuje: How I Become Paranoid, Beautiful Song i Rat Is Dead (Rage) mnogo bolje zvuče i ispunjavaju prostor kad izlaze iz zvučnika nego kad ulaze direktno u čiste uši. Ili indirektno, ako im smeta smola.
Rat Is Dead
Najveći kvalitet Donkeya je konstantna motivacija za povratak prethodniku koji je, poput kvantnog skoka, obeležio svoje vreme. Prvi album CSS-a je bio tako dobar da bi se i svirački, autorski, materijalno i kleptomanski daleko potkovaniji bendovi, kao što su U2, Coldplay i Travis, ili u slučaju s krajnje ozbiljnom dijagnozom – The Killers – danas teško snašli u njihovoj ulozi.
Ovakav naslednik, pa i eventualni budući će u tom pogledu, snimljeni svezanih ruku i s povezima preko očiju, čak i s uključenim autopilotom „lahko“ pronaći mesto pod tržišnim suncem. Autorski “naguzove”, a producentski “i-spreda-i-otpozadi” protočan, konačan rezultat predstavlja svedočanstvo vremena, sliku i priliku situacije u kojoj se muzička industrija danas nalazi: ni tamo ni ovamo.
Povezani članci:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari