Prošli smo Evropu šest puta. Uvek je pomalo teško, ali se polako poboljšava. Čudno je, ali imamo neverovatno dobru publiku u Irskoj. Nemačka je jako, jako teška, Francuska je uglavnom dobra
Zakratko,
Sasquatch Festival je ponovo bio centar indie univerzuma. Ikone Bjork i Beastie Boys, aktuelne zvezde Interpol i Arcade Fire, The Hold Steady i mnogi drugi koji su negde između, nastupali su u prirodnom amfiteatru u kanjonu reke Kolumbija.
Šveđanin Emil Svanängen (poznatiji kao Loney, Dear) razbudio nas je svojim falsetom i razigranim melodijama, a potom su The Hold Steady još jednom demonstrirali da su „najbolji barski bend u Americi“. Nažalost, ovoga puta su svirali napolju, pod beskrajnim vašingtonskim nebom.
I baš kada je dan počeo da se topi, na scenu su izašle dame iz brajtonskog kvarteta Electrelane i podarile nam najprijatnije iznenađenje dana. Njihovi galopirajući ritmovi prekriveni mrežom gitara i sintisajzera činili su da na momente osećamo kao da naša tela nestaju pod zracima topline.
Uz „instrumentalni“ nastup Beastie Boysa jedni pored drugih igrali su bledunjavi indie sramežljivci i pijane galamadžije sa kačketima.
Arcade Fire ne samo da su potvrdili da su muzički precenjeni, nego su nas svojom pretencioznom teatralnošću neprestano iritirali (i to na istoj onoj bini koju su „zapalili“ pre tačno dve godine).
Bjork je priredila multimedijalni spektakl u kome ipak, nije bilo velikih iznenađenja.
Tiho ali snažno, baš kako je i njihov prošlogodišnji album
Yellow House zarobio uši, srce i moždane vijuge svih onih koji su ga čuli, bruklinska četvorka
Grizzly Bear priredila je jednu od najboljih predstava prvog dana festivala.
Matt Beringer iz grupe National rekao je da Grizzly Bear „zvuče kao da su iz paralelnog sveta u kom svako ima kodein u krvi“. Verovatno bi bio ponosan na svoje poređenje da ih je slušao na Sasquatchu.
Razgovarali smo s Danielom Rossenom (gitara, vokal) i Christopherom Bearom (bubnjevi, vokal) pre njihovog nastupa.
POPBOKS: Kako se osećate? Kako vam se sviđa Gorge?
CHRISTOPHER: Veličanstveno je. Otišli smo do litice i pogledali dole, i baš je dobro. Nisam očekivao da će biti tako, takav pogled. Zaista divno.
Hoćete li gledati neke druge bendove? Radujete li se što ćete čuti nekoga?
DANIEL: Jedva čekam da vidim Electralane. Zaista ćemo se potruditi da ih vidimo. One uskoro sviraju, na istoj bini gde i mi. Nikada nisam video ni Bjork.
Jeste li slušali njen poslednji album?
D: Malo. Zanimljiv je.
C: Ima baš puno jakih, dosta dobrih stvari na njemu. Sviđa mi se produkcija – sjajna je.
D: Meni se posebno dopada pesma Declare Independence. Mislim da je to jako dobra stvar.
Produkcija na tom albumu zaista je zanimljiva. Kada već pominjemo produkciju, Chrisova je na Yellow House izvanredna. Recite nam nešto o snimanju tog albuma. Priča o kući u kojoj je snimljen je zanimljiva, to je nesvakidašnji način snimanja...
Album je uglavnom snimljen u toj kući. Mi nikada ranije nismo snimali u ovom sastavu. Pre početka imali smo samo skice pesama, a onda smo počeli da eksperimentišemo. Imali smo kuću na raspolaganju i radili smo kad god smo hteli, pokušavajući sve što nam je padalo na pamet, koristeći stvari koje su se našle u kući. Bilo je kao – „Vidi, klavir!“, i onda bismo probali nešto s klavirom. Samo smo lupali po stvarima koje su bile okolo. Bilo je to intenzivnih mesec dana, provedenih u isprobavanju raznih stvari i napijanju (smeh).
Trebalo je samo mesec dana da snimite album?
D: Trebalo je duže.
C: Ta prva, osnovna faza snimanja trajala je mesec dana, a onda smo napravili pauzu da izmiksujemo materijal. Proveli smo nekoliko meseci razdvojeno, samostalno slušajući materijal i osmišljavajući šta još treba da se uradi. Posle toga smo se ponovo sastali i postepeno spajali te različite delove.
D: Dosta toga je kasnije dodato u našem stanu. On a Neck i Colorado – veliki delovi tih pesama potpuno su snimljeni iz početka nekoliko meseci kasnije.
Imam osećaj kao da je taj album nastajao dugo...
D: Bilo je dosta etapa, baš dosta.
Da li vam se desilo da napišete pesmu misleći da bi mogla biti dobra, da biste je posle potpuno precrtali i ponovo uradili?
D: Skoro da je bilo tako... Pokušavali smo da prevaziđemo granice izvlačeći najbolje iz svega.
C: Bilo je nekih stvari koje su nas namučile (smeh), ali u principu, mi smo samo uporno pokušavali da pretočimo ideje u pesme.
Daniele, ti si napisao neke tekstove, Ed je napisao druge, i mislim da je Little Brother napisao neko ko nije u bendu…
D: Da, delove te pesme.
Ne volim da nagađam o čemu tekstovi govore, ali ta pesma mi zvuči elegično. Možete li da kažete nešto o njoj?
D: Taj tekst je posvećen meni, ali nikada nisam tačno znao... Fred ne piše o stvarnim događajima. Delovi te pesme su bleda slika stvarnih događanja, ali prava priča ne postoji. Mislim da je počeo da je piše kao lažnu, šaljivu protestnu pesmu, koja je onda evoluirala u pravu. Ona je nekako skrpljena.
C: Konačno smo provalili kako da je odsviramo uživo. Mnogo je električnija od albumske verzije.
Nekoliko lista najboljih albuma prošle godine uvrstilo je Yellow House među deset najboljih ploča. Da li ikada zastanete da razmislite o značaju tog albuma? Da li ste samo nastavili da pišete novi materijal i da li ikada pomislite kako bi neko za desetak godina mogao da kaže: „Ovi momci su 2006. napravili ploču koja se kritici i publici baš dopala“?
D: Da. Mene to nekako plaši…
C: To mi je veoma čudno. Osećam kao da su se desile stvari koje nisam očekivao. Nikad nisam očekivao da ćemo biti na turneji onoliko koliko smo bili 2006, ili da ćemo raditi toliko različitih stvari. Osećam kao da nam je potrebno malo vazduha da razmislimo o tome, ali očigledno, neverovatan je osećaj kad znaš da te ljudi slušaju i reaguju na to što radiš.
Yellow House mi zvuči bezvremeno. Mnogim albumima je lako odrediti vreme nastanka. Da li ste svesno pokušali da napravite album koji je nemoguće smestiti u određeno vreme i određeni kontekst?
C: Nesvesno, svako od nas vuče na svoju stranu. Svima nam se sviđa drugačija muzika, ali ima i dosta stvari koje su nam zajedničke. Neke od ploča koje svi volimo definitivno imaju taj kvalitet. Ali, takođe, ako je bilo koji od nas pod jakim uticajem nekog stila, sastajanje na sredini doprinosi takvom zvuku.
Šta sada slušate?
D: Ja slušam neke stvari iz 60-ih, kao na primer Freda Neila, Captaina Beefhearta, Tima Hardina...
A ti, Chrise?
C: Ja sam na malom punk rock izletu. Takođe, slušam novi album Dirty Projectorsa, koji uskoro izlazi…
D: I Beach House. Naravno, svirali smo i s jednima i s drugima. U stvari, mislim da su to dva najbolja albuma koja sam čuo u poslednje vreme.
C: Slažem se.
Svirali ste zajedno sa TV On The Radio prošle godine. Gledao sam ih nekoliko puta: čini se da oni obično imaju jako dobre odnose s predgrupama, što često rezultira u tome da spontno zasviraju zajedno. Kako je bilo svirati s njima?
C: Odlično. Bili smo jako uzbuđeni zbog toga. Oni su naše komšije iz Bruklina. Žao mi je što turneja nije bila opuštenija i što se nismo više družili. Ovako, bilo je kao da pratimo njihov autobus. Ipak, bilo je zabavno.
Upravo ste se vratili iz Evrope. Kako reaguje evropska publika, po čemu se razlikuje od američke? Postoji li uopšte razlika?
D: Zavisi od zemlje. Čudno je, ali imamo neverovatno dobru publiku u Irskoj. U principu, prilično je raznoliko. Nemačka je jako, jako teška, Francuska je uglavnom dobra. Prošli smo Evropu šest puta. Uvek je pomalo teško, ali se polako poboljšava.
C: Na neki način, to je verovatno slično tome kako bend stiče popularnost u Americi zahvaljujući turnejama. Znaš, potrebno je da sviraš nekoliko puta u Mineapolisu ili nekom sličnom mestu da bi imao osećaj da je koncert uspeo, ali je svakako još napetije kad si u inostranstvu.
D: Tržište se razlikuje od zemlje do zemlje. Indie rock publika je različita. Nije kao ovde, gde je publika više homogena.
Vašu muziku remiksovalo je nekoliko elektronskih umetnika; imate ugovor sa Warp Recordsom, koji je poznat po elektronskoj muzici. Za mene je vaš zvuk prilično organski, ali ipak postoji ta privlačnost između vaše muzike i elektronskog sveta. Možete li to da prokomentarišete?
D: Mi koristimo dosta akustičnih instrumenata i vokali su očigledno različiti, ali način na koji pravimo albume, njihova slojevitost, sekvenciranje i editovanje, sve je to slično načinu na koji rade elektronski umetnici. Produkcija je ogroman deo pravljenja pesme.
C: Za razliku od oblikovanja pesme redukovanjem, mi počnemo s pesmom i nadgrađujemo, nadgrađujemo i nadgrađujemo. Mi često uživo pokušavamo da ponovo stvorimo neki zvuk do kog smo došli zahvaljujući određenom efektu u Pro Toolsu ili nekim drugim produkcijskim putem.
D: Često je u pitanju kreiranje atmosfere, baš kao u elektronskoj muzici.
Kada da očekujemo novi album?
D: Još nemamo pojma.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.