Sinoć su u Beogradu grmeli topovi, a 40.000 ljudi je uglas pevalo da se nalaze na autoputu za Pakao…
Mesto: Stadion Partizana, Beograd
Vreme: Utorak, 26. maj 2009.
Organizacija: Komuna
Rock 'n' roll je ko zna koliko puta do sada proglašavan mrtvim. Uprkos tome, jedna od glavnih karakteristika pop kulture prve decenije 21. veka je Žeđ za velikim rock spektaklom.
Na kom će zagrmeti dobar rif.
No, pustimo to fenomenolozima i sociolozima: radost koju čoveku donosi nekoliko tonova na gitari, efektno ritmički raspoređenih i glasno odsviranih je – neprolazna. To znaju najbolji rock autori u svakoj generaciji bendova, a ni današnja nije izuzetak.
O razmerama te potrebe govori i podatak da je u Beograd juče stiglo nekoliko punih vozova i autobusa iz okolnih zemalja (najbrojniji su bili Bugari). Na ulicama se pričalo na makedonskom, češkom, ruskom...
Građanke i građani su se u popodnevnim časovima kretali ka stadionu ovogodišnjeg osvajača duple krune, i svako se na svoj način pripremao za svirku. Oko nekadašnjeg Stadiona JNA su se mogli videti najrazličitiji profili - dugokosi tinejdžeri sa obaveznim pivom i dugokosi stariji bajkeri sa obaveznim pivom, porodica uniformisana u obeležja benda, darkerka u martinkama do kolena na 35 stepeni (pirsing po licu se podrazumeva). Svi su želeli da vide i čuju svoje dugoočekivane rock heroje.
Ipak, do tada je trebalo proći barem nekoliko prepreka, za početak novosadski bend Amajliju. Njihov 20-minutni nastup je pokazao da pokušaj sviranja ovdašnjeg "pravovernog rocka" često ne odlazi daleko od parodije. S tim u vezi je dovoljno pomenuti zanimljiva poetska rešenja, npr: „Ja ću biti luk/Ti ćeš biti strela“.
S druge strane, irski bend The Answer je ozbiljan, njihova svirka nije neuzbudljiva, ali glavni problem je u tome što ih baš nimalo ne zanima koja je ovo kalendarska godina. Barem mala doza te svesti koju koju npr. pokazuju Kings of Leon, bila bi i u ovom slučaju dobrodošla. Ovako, mogu se okarakterisati samo kao čisti retro.
Sve u svemu, tokom nastupa predgrupa bilo je teško naći zabavu. Ukoliko ste se nalazili blizu bine, na prvoj trećini stadiona, nije baš bilo probitačno konzumirati pivo u većim količinama, s obzirom da su bile obezbeđene samo dve Toi Toi kabine.
To je postalo nevažno kada su se u 20:58 ugasila svetla i kada je binom protutnjio voz, koji je zbog neuračunljivog „ložača“ (u karakterističnoj srednjoškolskoj uniformi i đavolskim obeležjima) ispao iz šina i uleteo u Beograd! Rock ’n’ Roll Train, koju je bend posle uvodnog klipa zasvirao u 21:01 h, ima sve što i bilo koji drugi AC/DC klasik – jednostavan rif i horski refren koji desetine hiljada ljudi lako baca u euforiju. Brian Johnson je već u tim trenucima isprobao posebnu binu postavljenu po sredini fanpita, utabavši stazu sedokosom srednjoškolcu Angusu Youngu.
U većem delu nastupa, bend je šarao stare hitove sa pesmama sa poslednjeg albuma Black Ice (Big Jack, War Machine...), da bi pri samom kraju mesto ostalo samo za klasike – The Jack, Hells Bells, Dog Eat Dog, You Shook Me All Night Long, Whole Lotta Rosie.
Bilo je to dva sata gitarskog spektakla, precizno izrežiranog, sa dosta pirotehnike (lutka Rosie, konfete, zvono, topovi...). U tom aspektu svirke je jedino zakazao Brian Johnson, koji je jednoličnim uzvicima posle većine pesama, ali i nerazgovetnim mačo komentarima, pokazao da jednostavno nema smisao za komunikaciju sa publikom.
Međutim, AC/DC to s lakoćom mogu da nadomeste. Ritam sekcija je bila besprekorna, disciplinovana i kompaktna, a za glavnu zabavu je bio zadužen Ložač lično. Sviranje Angusa Younga je uvek svedeno na najefektnije pasaže. U tehničkom smislu njegov stil je manjkav, ali zato sadrži srce rokenrola: dečačko oduševljenje snagom koja izlazi iz električne gitare.
U tom znaku je protekla njegova 10-minutna solo tačka u Let There Be Rock. Iz Angusovih prstiju su ispadali varnice, a u vazduhu su se u tim trenucima ocrtavali likovi Johna Lee Hookera i Chucka Berryja. Na kraju je bend zapucao iz svih raspoloživih oružja. For Those About to Rock (We Salute You) je donela grmljavinu ritma, gitarskih i glasnih žica, topova i – vatromet.
Poput jednog poznatog lika iz priče, AC/DC su po sopstvenom priznanju prestali da rastu u 17. godini. Pobegli su iz škole da bi vežbali sviranje rock 'n' rolla, i nikada se nisu vratili na časove. Danas, posle više od 40 godina, oni su gotovo jedini rock bend višedecenijskog staža koji s lakoćom pridobija tinejdžersku populaciju.
Početak 21. veka je, kada govoriomo o Beogradu i Srbiji, ispravio dve velike nepravde. Videli smo i čuli Stonese i evo sada AC/DC. Videli smo kako se to zaista radi (ili kako se nekad radilo), i sada možemo da... pa, recimo da možemo da uzmemo instrumente u ruke (poput jednog od posetilaca na ilustraciji) i pokušamo da napravimo neke nove velike bendove.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
bunda (gost)
| 27.05.2009. 14.07.42
"U tehničkom smislu njegov stil je manjkav, ali zato sadrži srce rokenrola: dečačko oduševljenje snagom koja izlazi iz električne gitare."
sjajna opaska. odlican koncert.
-
tozzinjo (gost)
| 27.05.2009. 14.12.17
mogao bih da se zakunem da sam chuo briana johnsona, izmedju njegovih neduhovitih macho shala- kako je podrignuo.
nakon toga, bilo je smao pitanje dostojanstva koliko cu se dugo zadrzati na stadionu :(
-
Jovan Ristić (gost)
| 27.05.2009. 14.28.59
Tozzinjo, poznato je da Brian Johnson nije Bon Scott, i nemoj mi reći da si platio između 3.900 dinara i 11.000 dinara kako bi se nervirao zbog njegovog podrigivanja :-)
-
Johnny (gost)
| 27.05.2009. 14.48.28
NE MOGU DA VERUJEM DA NEKO NI POSLE 29 GODINA NIJE PROVALIO DA BRIAN NIJE BON PA SE SAD KAO NESTO RAZOCARAO. KONCERT SASVIM OK . TO JE TO .ONO ZBOG CEGA SMO DOSLI TO SMO I DOBILI .SVE POHVALE BENDU I EKIPI NA ORGANIZACIJI , TAJMINGU , ZVUKU , SVETLIMA ..., I NARAVNO NASTUPU. SAMO MALA ZAMERKA - ZASTO NIJE ORGANIZOVAN MAKAR JEDAN PARKING ZA AUTOBUSE KAO STO JE TO BILO ZA METALLICU.
-
medjutim (gost)
| 27.05.2009. 15.00.34
tozzinjo, to nesto vezano za recenziju nastupa na Trenchtownu? :)
-
mali pera (gost)
| 27.05.2009. 15.54.39
@ Jonnhy
svaka cast za organizaciju?
jedan sank na par hiljada ljudi, fantasticno!
-
JOHNNY AGAIN (gost)
| 27.05.2009. 17.06.11
@MALI PERA
PA TI NISI BIO NA STADIONU
-
:P (gost)
| 27.05.2009. 17.53.13
bend je maksimalno profi, ali i maksimalno precenjen i jednolican!
-
s tim rolaj (gost)
| 27.05.2009. 18.35.50
Najbolji bendovi su maksimalno jednolični bendovi - Ramones, AC/DC, Motorhead
-
phonk inspektah (gost)
| 27.05.2009. 18.45.49
taj fazon, Answer su retro, ali je AC-DC poslednja rec rok muzike
-
zbunjen (gost)
| 28.05.2009. 00.04.47
al gde nađoše Amajliju?!
-
troma (gost)
| 28.05.2009. 00.18.57
"U tehničkom smislu njegov stil je manjkav...".Uh kakav promašaj. Čovek je pretrčao polumaraton i savršeno nas zabavljao puna dva sata. Uveren sam da je mogao i da prebira po žicama i pokazuje nam šta zna posle 50 godina sviranja voljenog instrumenta, ali bi onda on promašio temu.
Ostatak prikaza nije loš.
Dobar koncert.
-
najgorost (gost)
| 28.05.2009. 11.56.59
Koncert je bio ok ali malo predvidljiv za one koje su gledali AC/DC vise puta... Bend bi bio bez premca da Johnson nije i dalje vokal, ali on je odpjevao naj album Back in Black...
vidi se da autor ne razumije/ne voli bend. Otud taj i stav o retro tripu u muzici i toj potrebi za stadionskim koncertima. Da li je korektno da on onda ovako pretenciozno pise o certu?
-
RAWKNRAWLLLLLLLLLLLLLL (gost)
| 28.05.2009. 18.03.07
ACI DICIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII
-
Pedja (gost)
| 29.05.2009. 08.28.00
" Ja necu hevi metal zivot da bude moj".
Boje, veliki novosadski bend.
-
Hogar (gost)
| 06.06.2009. 10.20.58
Anton je vanbracni Angusov sin!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.