Korak po korak

Naslov orginala: 17 again
Scenario: Jason Filardi
Uloge: Zac Efron, Leslie Mann, Thomas Lennon, Matthew Perry, Allison Miller
Žanr: porodični film
Trajanje: 102 min.
Proizvodnja: SAD, 2009

Steersov film podseća na mnoge filmove u kojima glavni junak prolazi kroz vreme unapred ili unazad, a pogotovo na one gde mu tokom te šetnje ostaje neokrnjeno sećanje na sadašnjost iz koje je krenuo. Steersov glavni junak (Matthew Perry), iniciran dugogodišnjim duševnim bolom što je neželjenom trudnoćom upropastio svoj život u 17. godini, vraća se u prošlost da ovog puta, valjda, upotrebi prezervativ.

Međutim, visprenošću scenariste Filardija, takva mogućnost mu nije data. Data mu je samo prošlost na najličnijem nivou, tj. njegovo 17-godišnje telo (Zac Efron), a sve ostalo ostaje u sadašnjosti onakvo kakvo je. Tako junak dospeva u školu sa sinom i kćerkom, a družeći se sa njima sreće i ženu, dok za pomagača ima svog blesastog rođaka (Thomas Lennon) koji jedini zna njegovu tajnu.

I dok smo kod Bendžamina Batona videli kako žene stare u babe, a muškarci u bredove-pitove, ovde imamo ženu koja je pretklimakterična s mužem koji je pozekefronio! Srećom, za razliku od ozbiljnog Finchera, koji je hteo još nešto da kaže svojim filmom, Steers nije imao takvih namera. I evo, nepretencioznost mu se i te kako isplatila.

Napravio je solidan porodični film. Roditeljima se tu pokazuje dramski oblik pesmice „ona je rekla kako se opekla i kako sa njim ništa nije stekla, on je rekao kako se opekao i kako sa njom ništa nije stekao, i tako oni jedno drugo krive, i tako oni sasvim lepo žive“; deci se pokazuje kako, ako se i njima omakne dete, neće to biti smak sveta, a pokazuje im se i zašto im roditelji savetuju seksualnu apstinenciju sve do trenutka kad budu želeli da imaju decu. Ženama se pokazuje da muževima kad-kad treba zamahati razvodom ispred nosa, da shvate šta mogu da izgube. Muževima se pokazuje da umesto tugovanja nad mladošću koja je prošla, treba da se raduju zbog mladosti svoje dece.

Sve to izvedeno je malim, lepo sklopljenim scenarijem i doslednom, duhovitom režijom koja ni u jednom trenutku ne dozvoljava da tempo filma opadne. Sporedne uloge Lennona i Melore Hardin u ulozi direktorke škole gotovo da su i bolje izvedene od onih koje sjajno glume glavni junaci. Tu je i posveta Lucasovim Ratovima zvezda, koji će zauvek spajati srca svojih fanova.

Neosporno, Ponovo 17 veoma je konzervativan u shvatanju života i sveta, patrijarhalan  je i, poneki misle, čak seksističan. No, film se bavi nekom vrstom arhetipskog problema, pa stoga ima logiku i moral klasične bajke.

U drugačijim produkcionim okolnostima mogli bismo da vidimo i drugačiju priču na ovu istu temu, ali onda to ili ne bi bio film za celu porodicu ili ne bi bio američki film. Ako je već abortus kao filmska tema postao zabranjen koliko i cigarete, onda je lepše videti hepiend sa roditeljima koji prihvataju žrtvu roditeljstva, nego hepiend sa davanjem deteta na usvajanje.