To je bila poslednja poruka koju je Dan Boeckner iz Handsome Furs uputio publici na sinoćnjem koncertu, koji je obilovao srčanošću i znojem
Mesto: Mali klub SKC-a, Beograd
Vreme: Sreda, 23. april 2009.
Nedugo nakon turneje u okviru koje su prvi put posetili Srbiju, kanadski duo Handsome Furs je objavio drugi album Face Control, koji je inspirisan njihovim doživljajem istočne Evrope. I evo ih opet na „mestu zločina“, srećni i energični, pred malo više publike nego prošli put.
Za neupućene, Handsome Furs čine Dan Boeckner, pevač sastava Wolf Parade i njegova žena Alexei Perry, koja je zadužena za sintisajzer i rukovanje ritam mašinom. I to nije pogrešna reč, jer Alexei je kao vergl koji se nezaustavlja - bosa u tigrastim helankama, prati ritam udarcima noge o pod i pokretima glave napred-nazad, kao da veruje da će se sve raspasti ukoliko bi intenzitet makar malo popustio.
Njenog vižljastog supruga takođe ne drži mesto, ali njegovi pokreti su nagli trzaji. I pored toga, njegovi rifovi su precizni i daju živost njihovom pomalo artificijelnom konceptu.
Nastup otvaraju sa Legal Tender, a u Evangeline (koju Dan najavljuje kao pesmu o vođenju ljubavi) je primetna tenzija između neumoljive elektronske matrice i distrozije. Na njih savršeno naleže Boecknerov vokal, u kome se mešaju strast i anksioznost. Pesmu (White City) su napisali posle prvog koncerta u Beogradu, i najava očekivano izaziva oduševljenje kod prisutnih, kao i Danova priča o tome koliko su im se svideli ćevapi i kajmak.
Publika ne miruje, a prvi redovi igraju, često burno reagujući na rifove i ritmove koji dolaze sa bine.
Iako punk nije reč kojom bi se mogao opisati zvuk dua, posvećenost i energija koju emituju u ograničenom vremenskom periodu je posledica možda ne svesnog ali suštinski pankerskog stava. U intervjuu koji je naslovljen Preživeti turneju sa ljubavnikom, Boeckner izlaže pravila kojih se muzičar mora držati. Pored stava da nema „trojke“ sa fanovima ma koliko bili voljni, pažnju izaziva i pravilo da se ne treba plašiti povrede na bini (Dan je na samom kraju sinoćnjeg koncerta raskrvario čelo), kao i da koncert nije koncert bez dovoljne količine znoja.
Handsome Furs Hate This City sviraju pred kraj, sa rezigniranim povikom „this life is long and hollow“ u refrenu (nakon čega je usledio komentar iz naslova).
Kratko i efektno. „Hvala“ govorio je Dan Boeckner posle svake pesme. Ne, hvala vama.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
pedja (gost)
| 24.04.2009. 02.40.53
...absolutleyfuckin'lutlely...jedina mana-bilo krace nego pre...
-
Robert Pollard (gost)
| 24.04.2009. 03.23.24
Dugo se u Beogradu nije osetila ovakva hemija izmedju benda i publike. Svirali su za sve pare, i to bukvalno krvlju zaradjene:) Najbolji koncert u ovoj godini za sad.
-
barker (gost)
| 27.04.2009. 01.22.32
zasto, o zasto ih niko nije dovukao i u skoplje ovaj put? :/
-
jelena (gost)
| 28.11.2010. 01.52.53
Zgodne Lisice su zasluzile mnogo vise vremena posvecenog od strane vasih kriticara. Ovo je izvanredna grupa sa odlicnom predistorijom. Neshvatljivo je da osganizatori njihovog koncerta nisu odvojili vise paznje za blagovremeno informisanje njihovih slusalaca koji bi iste veceri otislh i na koncert White Lies. Nije Beograd Berlin, pa budemo navikli na ovakav sukob zelja i mogucnosti. Uozbiljite se.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.