Šarmantni kanadski duo Handsome Furs osvojio je publiku u maloj sali SKC-a iskrenošću, srčanom izvedbom i dobrim raspoloženjem
Mesto: Mali klub SKC-a, Beograd
Vreme: Nedelja, 12. oktobar 2008.
Organizacija: Popdepression
U poslednjih par godina svedoci smo sve veće koncertne ponude u Beogradu. Na meniju su bendovi svih žanrova i uzrasta, od neafirmisanih alternativaca do zaboravljenih mainstream veterana. Često se održava i po nekoliko koncerata u toku iste večeri, a prezasićenom i neretko finansijski ograničenom pop konzumentu je teško da napravi pravi izbor.
Svirke nedovoljno poznatih, ali itekako relevantnih inostranih bendova u naponu snage najčešća su kolateralna šteta ovakve situacije. Proslavi 20-godišnjice renomirane izdavačke kuće Sub Pop, povodom koje je organizator upriličio koncert indie rock sastava Handsome Furs, perjanice ove etikete, prisustvovalo je tek 60-ak ljudi.
Uprkos tome, nije manjkalo dobre atmosfere. U publici su bili mahom poznavaoci nevelikog opusa benda, a Dan Boeckner, poznatiji kao frontmen Wolf Paradea, i njegova devojka Alexei Perry već od prvih taktova su stavili do znanja da neće biti pukog otaljavanja posla.
Handsome Furs su uživo primetno energičnijiji i siroviji nego na jedinom studijskom izdanju Plague Park. Bocknerov napukli glas, lišen sterilnih produkcijskih zahvata, zvuči strastveno, ranjivo i ogoljeno do srži. Gitarska distorzija pršti na sve strane, a masni elektronski bitovi iz ritam mašine zvuče neobično živo i napadaju slušaoca iz sve snage.
Ovaj dvojac pleni i atraktivnom scenskom pojavom. Vižljasti Boekner, u tesnim crnim pantalonama i košulji, izgara na bini . Tokom najvećeg dela koncerta on je u nervoznom grču i pokretu. Alexei Perry mu kontrastira živim bojama, i gotovo bez prestanka udara desnom nogom o pod podražavajući ritam pesme, a s vremena na vreme skakuće po bini poput razdraganog deteta.
U pauzama između pesmama njih dvoje ne uspevaju niti žele da sakriju emocije. Boeckner se zahvaljuje publici na srpskom jeziku, priča o odličnom kajmaku koji je jeo pre koncerta, ali i o svom ne baš lagodnom odrastanju u malom gradu.
Čak i kad pričaju intimne ispovesti ili pevaju Handsome Furs Hate This City, oni to čine veselo i bezbrižno, sa osmehom od uveta do uveta. Kao da je terapeutska moć muzike dovoljno jaka da odagna svaku neprijatnu pomisao i zaleči ožiljke na duši.
Dobro raspoloženje je vladalo i ispred bine. Premda pomalo rezervisana tokom izvođenja novih, još uvek neobjavljenih pesama, publika odlično reaguje na Danovu priču između pesama i razoružavajući Alexein osmeh, a atmosfera kulminira dok bend svira repertoar sa debija.
Na kraju 40-ominutnog regularnog seta publika nagrađuje bend bučnim ovacijama i aplauzima, posle čega sleduju još dve pesme sa Plague Parka: What We Had i Sing! Captain. Bockner i Perry crpe iz sebe poslednje atome snage i završavaju bukom koje se ne bi postideli ni bendovi znatno većeg formata od ovog dueta.
Publika je i u ovako malom broju uz nesebičnu pomoć muzičara uspela da napravi više nego prijatan ambijent. Sa druge strane, Handsome Furs su pokazali da za moćan zvuk nije neophodan bogat arsenal instrumenata na bini, a emocija je još jednom odnela pobedu nad hladnim tehničkim umećem.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari