Dark Was the Night

Ova serija je započeta obradama Colea Portera na albumu Red, Hot and Blue, koji je obeležio nekonvencionalan tretman standarda I Got You Under My Skin, kasnije veliki hit Neneh Cherry, i pojavljivanje Sinead O’Connor, U2 i Davida Byrna, između ostalih.

Neko će se setiti obrada Antonia Carlosa Jobima na albumu Red, Hot and Rio, a od poslednjeg albuma Red, Hot and Riot (pesme Fele Kutija) prošlo je sedam godina. Utisak je da su pored glavnog cilja, odnsosno podizanje svesti o AIDS-u, autori ovih kompilacija polagali dosta na kvalitet izvođača, kao i na koncept.

Čemu ovoliki uvod u album koji po broju izvođača ionako zahteva dosta priče? Daleko od toga da borba protiv side nije cilj koji treba poštovati (iako u poslednje vreme ne toliko medijski prisutan), ali postavlja se pitanje svrsishodnosti prikupljanja novca putem prodaje albuma. Istini za volju, na ovoj kompilaciji su prisutne sve same  zvezde Pitchfork ere: Arcade Fire, Sufjan Stevens, Feist i Antony Heggarty, ali ni njihovi albumi zajedno skupljeni ne daju nekakve impresivne cifre. Premalo za „najočekivaniju kompilaciju svih vremena“, kako je izdavač najavljivao.

Kad se kontekst ostavi po strani, treba se pozabaviti muzikom, koje ovde ima u izobilju. Braća Dessner kao konceptualni okvir navode folk, ali ne određenog perioda ili pojedinačnog izvođača već ostavljaju gostima da protumače ovu ideju po svom nahođenju. Tako numera koja daje naslov albumu predstavlja posvetu Blind Willie Johnsonu i njegovoj pesmi Dark Was the Night, Cold Was the Ground u izvođenju Kronos Quarteta, koje ne biste ni prepoznali jer potpuno podražavaju original.

Anthony bez Johnsonsa i braća Dressner van Nationala u istom ključu tumače Boba Dylana (I Was Young When I Left Home), i pri tome Anthony za korak istupa iz svog karakterističnog miljea, ali tematski ova pesma (odlazak od kuće, prekidanje svih veza, različitost u odnosu na okolinu) njemu potpuno pripada.

Da je folk, ovako zamišljen, široka kategorija, potrvrđuje Stuart Murdoch (Belle and Sebastian), koji se pozabavio irskim tradicionalom Another Saturday, dok Cat Power u Amazing Grace hoda na pola puta od Memfisa do Nešvila (zvuk koji dominira na njenom poslednjem albumu Juke Box). Jose Gonzales je obradio Nicka Drakea (Cello Song), a Feist i Ben Gibbard (Death Cab for a Cutie) pesmu Vashti Bunyan Train Song. I tu se manje-više iscrpljuje folk tema (na albumu ima 31. pesma).

So Far Around the Bend, koju izvode The National, potpuno pripada njihovom opusu, ali ne priziva folk ni kao asocijaciju. Kao ni Lenin, originalna pesma The Arcade Fire, koja deluje kao jedan od onih singlova koji završavaju kao B strane ili bivaju kasnije objavljeni jer su stekli status kurioziteta (u ovom slučaju koketiranje sa idejom revolucije).

Sebi verni ostaju Bon Iver (Bracket, WI), Beirut (Mimizan) i Yeasayer (Tightrope), koji dobijaju poen za trud, ali su omašili temu, ako je folk tema koja je nametnuta svima koji učestvuju. Sufjan Stevens je najviše eksperimentisao, više nego što bi se ikada usudio na svojim albumima. You Are the Blood je desetominutni elektro mišmaš, koji ima i remiks nastavak na albumu u izvođenju Buck 65.

Time što su ostavili autorima da sami tumače kako će pristupiti temi, braća Dessner su svoju ulogu sveli na domaćine čija je uloga da odaberu goste. Zbog toga najjači utisak ostavlja spisak izvođača, a ne njihov zajednički trud na istoj temi, što je bio slučaj na prethodnim Red, Hot kompilacijama. Ako volite neke od muzičara koji se pojavljuju na ovom albumu, velika je šansa da će vam se i pesme dopasti.

Ali to nas vraća na kritiku s početka teksta. U poplavi kompilacija sa obradama omiljenih izvođača iz prošlosti, ali i savremenika, singlova koji su sveprisutni posredstvom raznih audio-blogova, koja je svrha ovakvog albuma, ako ne da ponudi čvrst i inovativan koncept. Na žalost, Dark Was the Night je zapeo na tom prvom koraku. 

Audio:

• MySpace