Koju igru sviraš?

Rolling Stone je nedavno u tekstu How to Save Rock & Roll objavio imena ljudi s najunosnijim projektima proteklih godina u muzičkoj industriji. Na njih se najviše računa. I na njihovim primerima se vidi da profit ne leži samo u prelasku na nove formate i načine poslovanja. Neki su jednostavno prilagodili stare modele novom vremenu ili su se prilagodili posebnim delovima tržišta. U svakom slučaju, zanimljivo je videti kako su dolazili do ideja i kako razmišljaju o budućnosti muzičke industrije.

Kierszenbaum je predsednik Interscopeovog sektora za talente koji povezuje muzičare i ideje sa različitih podneblja, usmeravajući ih ka novim tržištima. Preko podetikete Cherrytree Records, Kirszenbaum je Americi predstavio Feist, Robyn, Tokio Hotel i t.A.T.u.

Iako mu svojevremeno nije pošlo za rukom da od italijanskog operskog pevača Alessandra Safina u SAD napravi zvezdu, album u Holandiji mu je prodao u 250.000 primeraka, što je zadivilo tadašnje šefove Interscopea.

Nagovorio je Nelly Furtado na saradnju s nemačkim pevačem Reamonnom, posle čega je album Loose kupilo više od milion Nemaca. „Znam puno muzičara širom sveta, trudim se i povezujem ih, i tako pravim neku vrstu kulturne razmene“, obajšnjava on.

Kierzenbaum je jedan od producenanta debi albuma The Fame nove američke dance atrakcije Lady GaGa. Kao autor potpisuje naslovnu pesmu, kao i Eh, Eh (Nothing Else I Can Say), koja je kao treći singl objavljena samo u ciljanim zemljama: u Australiji, Francuskoj, Švajcarskoj i na Novom Zelandu.

Eran Egozy i Alex Rigopulos su suosnivači firme za pravljenje muzičkih igrica Harmonic, a najpoznatiji su kao tvorci Guitar Heroa. Nije ih obeshrabrilo ni to što su 2006. ujedinjenjem sa gigantom Viacomom izgubili pravo na brend Guitar Hero. Već sledeće godine su izašli na tržište sa Guitar Bandom, koji je proširio granice žanra, uključivši u igricu bubnjeve, bas i pevanje.

Međutim, njihov proboj je počeo mnogo ranije. Sredinom 90-ih su napravili prvu muzičku igricu The Axe: Titans of Classic Rock. Nedugo zatim su pažnju usmerili na gladno japansko tržište. Ubrzo su razvili FreQuency, a kasnije su pod okriljem Konamia stvorili franšizu Karaoke Revolution.

Međutim, u ovom kontekstu je najvažnije to što su kreirali široko popularan i isplativ novi format igrice s poznatim pesmama. Nastavili su da unapređuju stvar, tako da igrači danas mogu da downloaduju još i još pesama i kupuju nove usavršene konzole za igranje.

Metallica je napravila posebnu verziju albuma Death Magnetic za Guitar Hero, dostupnu istovremeno kada i album. To je umnogome doprinelo odličnoj prodaji u prvoj nedelji (490.000). Iako je izdanje za Guitar Hero bilo skuplje, publika ga je proglasila boljim od CD formata.

„Želimo da motivišemo indie bendove da budu deo sadržaja Guitar Banda. Ukoliko nešto postane veliko i imate milion downloadova, bend može suštinski biti rođen preko noći. To je na igračima da odluče“, kaže Egozy.  

CD uskoro odlazi u istoriju, poput vinila i kasete. Ipak, kao i svaka umetnost, i muzika će u svakoj novoj generaciji pronaći one koji su joj posebno privrženi – kolekcionare. Luksuzna pakovanja su specijalnost kuće Artist in Residence, iza koje stoji bivši čelni čovek Interscopeovog odeljka za talente Jeff Anderson.

Na ideju je došao kada je objavio knjigu fotografija i intervjua sa Islanđanima Sigur Ros, pošto je shvatio da se izdanje po ceni od 150 dolara bolje prodaje od verzije koja košta 20. Artist in Residence proizvodi samo albume u formi kolekcionarskih predmeta. Celokupni tiraž (2.500 kopija) specijalne verzije albuma NIN-a Ghosts I-IV (sa knjigom fotografija u tvrdom povezu, blu-ray CD-om, DVD-jem i vinilom koji je potpisao sâm Reznor) rasprodat je za manje od dva dana po ceni od 300 dolara.

„Izgleda potpuno suludo iz poslovne perspektive, ali činjenica da smo ih odmah prodali potvrđuje pretpostavku da negde tamo postoje ljudi kojima je u ovo vreme iTunesa stalo do estetskih detalja“, kaže Anderson. Artist in Residence sada najavljuje luksuzna izdanja ranih albuma Death Cab For Cutie, posebno izdanje Wu Tang Clana i neobjavljenih studijskih snimaka Pixiesa.  

Jedan od najzanimljivijih žanrovskih fenomena na pop tržištu je emo. Kompaktnost, preciznost i stilska uniformnost žanra nije slučajna – iza svega stoji dvojac Bob McLynn i Jonathan Daniel, koji vode njujoršku menadžersku kompaniju Crush Management. Delatnost kompanije je mnogo šira od izdavačke, i obuhvata proizvodnju brenda: od albuma, preko imidža, do medijskog tretmana.

Zanimljive su dve stvari u vezi sa ljudima koji stoje iza Crusha. Prvo, Bob McLynn je u početku mrzeo emo, ali je promenio mišljenje nakon nastupa grupe Fall Out Boy u Viskonsinu. Bio je toliko oduševljen da je s njima potpisao ugovor: „Treba samo videti kako klinci reaguju. U Viskonsinu je bilo nešto poput: ’Ovde se nešto stvarno događa’“.

Kasnije je potpisao ugovor i sa Panic at the Disco, Gym Class Hero... Crush Management je tako postao prava radionica, o svemu se vodi računa. Kompanija nudi tretman punog pansiona: od kompozitora i muzičara do režisera i stručnjaka za marketing. I svi su pod istim krovom.

Jonathan Daniel i Bobby McLynn nisu samo poslovni ljudi. Jonathan je svirao u nekoliko manjih glam rock bendova, a McLynn je bio član The Step Kings, tako da imaju jasnu sliku o potrebama muzičara i realnim mogućnostima za njihovo ostvarivanje.

Tako dolazimo do druge zanimljivosti – novog pristupa kojim se obuhvata ceo jedan žanr. Crush u tom smislu predstavlja mešavinu pozitivnih iskustava legendarnog Motowna i načina na koji je Jay Z uređivao etiketu Rock-A-Fella.

Početak 21. veka obeležio je proboj kanadske scene. Uspeh sastava Arcade Fire bio je, međutim, samo potvrda činjenice koju je do tada znala samo indie publika: da je Kanada po broju kvalitetnih bendova preuzela primat od Amerike.

U centru ove priče je legendarna grupa iz Toronta Broken Social Scene. Duh zajedništva jakih pojedinaca karakterističan za ovaj bend odslikava se i na njihovoj kući Arts & Crafts Productions, koju vodi Jeffrey Remodios. Jeffrey je najpre radio u kanadskom ogranku Virgina, kada mu je prijatelj Kevin Drew (jedan od ključnih ljudi BSS-a) odsvirao demo verzije pesama koje će se kasnije naći na čuvenom albumu You Forgot It in People (2002) i pitao ga da li bi i kako mogao da učestvuje u tome.

„Moj cilj je bio da posvetim jednaku pažnju i brigu poslu oko muzike koliko je uloženo u njeno komponovanje“, seća se Remodios.

Arts & Crafts pod svojim okriljem ima izdavačku kuću i menadžersku kompaniju, a politika kuće je celovit i prijateljski pristup muzičarima kako bi karijere bile dugotrajne i uspešne. Kako to izgleda u praksi najbolje pokazuje primer najvećeg hita ove etikete – 1234 kantautorke Leslie Feist. Reč je o saradnji tri muzičara koji se nalaze pod okriljem A & C-a: New Buffalo, Gonzales i Feist.

Iza popularnog softvera za skidanje muzike i povezivanje ljudi iLike stoje blizanci poreklom iz Irana Ali i Hadi Partovi. Ovi diplomci sa Harvarda prvo su osnovali sajt Garageband.com, koji je bio sličan MySpaceu, ali je problem bio u tome što je delovao kao usamljeno ostrvo.

„Osetio sam da moramo da radimo s nekim drugim medijskim kanalom čiju publiku čine potencijalni kupci“, kaže Ali. Samo nedelju dana nakon što se pojavio na Facebooku u maju 2007. godine, iLike je imao milion korisnika. Softver je prošle godine zabeležio ekspanziju – prihod od downloada bio je 15 miliona dolara, a delatnost je proširena na marketing i prodaju karata za koncerte (Ticketmaster poseduje 25% kompanije).

Hadi kaže da je tajna uspeha u tome što softver prepoznaje ukus ne samo korisnika, već i njihovih prijatelja. Potencijal iLikea je i u tome što njegovi tvorci na njega ne gledaju kao na gotov proizvod. „Uzbuđen sam zbog ovog perioda i eksperimenta koji sada pravimo. Toliko modela je isprobano, i jednom je suđeno da bude bolji od starog, koji je, složićete se – slomljen“, optimista je Ali.