Šta se desi kad članovi jednog od najpopularnijih teen bendova današnjice na tavanu svojih roditelja pronađu prašnjave ploče Beatlesa, Beach Boysa i Kinksa? Naziv drugog albuma lepo oslikava krajnji proizvod
“Oh, how it's been so long
We're so sorry we've been gone
We were busy writing songs for you!
You don't have to worry
'Coz we're still the same band!”
(We’re So Starving, pesma koja otvara album)
Posle ovakvih uvodnih stihova, uz to otpevanih u jako iritantnom maniru, mnogi će završiti slušanje dugo očekivanog povratka mladića iz Las Vegasa i disk upotrebiti kao frizbi ili za izbegavanje radara. Oni koji to ne budu učinili, sva je prilika, zažaliće barem deset puta do kraja albuma. Panic At The Disco su izbacili znak uzvika posle prve reči i sa njim kao da je nestalo sve što ih je činilo posebnim i interesantnim bendom.
Njihov istaknuti debi A Fever You Can’t Sweat Out (2005) bila je fina mainstreamovska rock, ili kako se to popularnije naziva, pop-punk ploča (iako punka ima više u delima Stefana Milenkovića). Dva megahita (I Write Sins Not Tragedies i But It’s Better If You Do) koja se nisu skidala sa MTV-a, nekoliko solidnih pesama i pokoji neizbežan filler bili su dovoljni da se na premijernoj turneji sa The Academy Is... pokaže kako im je uloga predgrupe bila pogrešno dodeljena, jer su i publika i tiraži pokazivali suprotno.
Panic su za kratko vreme postali prepoznatljivi po cirkuzantskim nastupima u kojima je najbitniju ulogu igrala pojava i, naročito, vokal harizmatičnog frontmena Brendona Uriea. Krajnji rezultat više nego uspešnog debitovanja bila su dva i po miliona prodatih nosača zvuka, gostovanja u svim mogućim TV emisijama zabavnog tipa i ime koje je postalo poznato na široj mapi moderne popularne muzike.
Tri godine kasnije, posle silnih i apsolutno neutemeljenih poređenja sa ultrapopularnim sastavom Fall Out Boy (sa kojim praktično jedino zajedničko imaju to što su ugovorom vezani za izdavačku kuću njihovog vođe Petea Wentza), PATD su rešili da potpuno izmene muzičku trajektoriju i raskinu sve veze s bendovima Paramore, My Chemical Romance ili The Used, koji danas drže monopol na komercijalni gitarski zvuk.
Tako su gitare podređene instrumentima čiji je cilj da dočaraju karnevalsku atmosferu, već najavljenu prvim singlom Nine In The Afternoon. I stil numere i spot su pokazali da će još jedna MTV-ovska grupa napraviti omaž nekom kultnom sastavu (My Chemical Romance su odali počast Queenu svojim poslednjim izdanjem The Black Parade).
Beatlesovski način pevanja i klavir, melotron iz Strawberry Fields Forever i trube iz Penny Lane, zajedno s kompletnom scenografijom i kostimima, sugerisali su da bi Odd. trebalo da postane The White Album za generacije koje su u poslednjih pet godina postajale punoletne.
Ruku na srce, pesma je zaista dobra i odiše mladalačkim entuzijazmom i iskrenom opčinjenošću muzikom njihovih roditelja. Međutim, ostatak albuma je neshvatljiv promašaj, sa tek ponekom svetlom tačkom. U pokušaju da pokažu veliki talenat, svestranost i zrelost, Panic su odbacili dance-pop udice i rockerske rifove, a prihvatili jako ozbiljne uzore koje nisu bili u stanju da isprate. Umesto toga, momci iz Nevade su proizveli predugačko delo koje se davi u moru prevelike ambicioznosti, monotonije i kiča.
Kako drugačije okarakterisati komičnu srednjovekovnu orkestraciju u She Had The World, country grotesku u Folkin’ Around ili akustičnu indie pesmaricu Northern Downpour, koja nije prihvatljiva ni kao filler na lošem izdanju nekog nižerazrednog benda? Čak su i bolji momenti, poput smithovske Do You Know What I’m Seeing? ili jedine izrazito gitarske stvari She’s A Handsome Woman, dovoljno dobri tek za B strane singlova s prethodnika.
Na kraju svega Nine In The Afternoon će ostati pomalo tužan zapis nečega u šta je Odd. trebalo da se pretvori da su Ryan Ross, Brendon Urie i kompanija imali više nadahnuća i umeća u sprovođenju svog ambicioznog plana. U ovom slučaju, bolje je bilo da su, kao i njihovi sugrađani The Killers, malo podbacili s naslednikom, ali barem ostali dosledni izvornom zvuku koji ih je i činio osobenim.
Ovako, ostaje nada da će ih surova realnost (u vidu debelog razočaranja fanova i javnosti uopšte) uskoro udariti po fensi frizuricama, staviti im do znanja da ovakvo eksperimentisanje nije nimalo dobro i vratiti ih na pravi put.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
if (gost)
| 01.04.2008. 13.18.05
Ja nisam mogla docekati drugi album, prvi je bio bas sjajan, i slazem se da je singl bio obecavajuci, ali album... Ogromno razocarenje!!! Bas neuspeli eksperiment, treba da se vrate na stari kolosek...Cekamo treci, sta sad...
-
Maca (gost)
| 01.04.2008. 13.21.44
Brendon je taaaaaaaaaako sexy ♥♥♥ Nisam slusala novi ali znam da nemogu da omanu!!!! ((((:
-
... (gost)
| 01.04.2008. 13.36.19
najdosadniji bend na svetu. uz boy kill boy naravno.
-
::: (gost)
| 01.04.2008. 14.38.47
Svaka čast kad možeš da recenziraš ovakve bljuzge i još se trudiš da budeš objektivan umesto da zavališ keca. A Boy Kill Boy jesu najgori kao što reče moj kolega tri tačke gore...
-
... (gost)
| 01.04.2008. 15.11.44
koleginica.
al vazno je da se razumemo
-
,,, (gost)
| 01.04.2008. 16.17.55
Koleginice, dodji na kafu da slusamo Panic, kladim se da ces ih zavoleti pored mene!
-
Disasterrr (gost)
| 01.04.2008. 22.01.11
Mislim da recenzentu treba stvarno chestitati shto je uopshte uspeo da odslusha ovu grupu od pochetka do kraja za to je stvarno trebalo imati zivaca ovo je jedan od onih bendova koje chim vidite sva vam je jasno a tek kad chujete nemate nameru ni spot da odgledate do kraja,jednostavno svaka chast onom ko woli taj nek i izvoli,ali smatram da owo mogu da slushaju samo oni od 7 do paaaa maximum 17)))))))
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.