Susret uigranog beogradskog electro-jazz dua i francuskog kolege Laurenta de Wildea bio je lišen najavljene pretencioznosti
Mesto: Bioskopska sala Doma omladine Beograda
Vreme: Petak, 3. april 2009.
Nastavak koncertnog serijala Border Line Sessions i druženja Dvojca bez Kormilara s vedetama evropske electro-jazz scene nakon dve godine pauze, doneo je ambiciozno zamišljen multimedijalni koncept – muzičku improvizaciju u kombinaciji s projekcijama kadrova iz kultnih francuskih filmova.
U propratnom materijalu, koji je dočekao posetioce na sedištima, najavljeno je i "proširivanje jezika jazza", kao i "transpozicija jednog načina komunikacije u potpuno novi medij", a usput smo pozvani i da "slušamo šta nam saopštavaju smene svetlosti i tame"!
Naposletku, za gostovanje francuskog klavijaturiste Laurenta de Wildea odabran je Malleov film Lift za gubilište, čiji je originalni soundtrack pre nešto više od 50 godina napisao ni manje ni više nego legendarni jazzer Miles Davis.
Ovaj performans je u praksi ipak delovao manje pretenciozno nego u najavi. Oko 250 ljudi u bioskopskoj sali Doma omladine prisustvovalo je manje-više standardnom setu Dvojca bez Kormilara, kome specijalni gost Laurent de Wilde i video projekcije nisu doneli neku naročito novu dimenziju.
Gitarista/producent Boris Mladenović i saksofonista Dušan Petrović su bezmalo veterani beogradske scene i muzičari koji učestvuju u radu nekolicine ovdašnjih rock bendova, ali klaberski jazz i fusion koju stvaraju u Dvojcu značajno odudara od većine njihovih drugih projekata.
Energični Jarbol Boris, koga najčešće gledamo iza mikrofona i s gitarom u rukama, ovde je ozbiljan, skoncentrisan lik za laptopom koji podiže pogled tek da bi se okušao i u ulozi dirigenta.
Ako je Boris mozak i drži sve konce svirke u svojim rukama, Dušan Petrović je duša ovog sastava. On svira saksofon i flautu veoma jednostavno, melodično i neposredno, s retkim izletima u sasvim slobodnu improvizaciju. Kao i na većini koncerata Dvojca bez Kormilara, i ovde je podrška na bubnjevima bio pouzdani Feđa Frenklin.
Gost iz Francuske Laurent de Wilde je klavijaturista koji se dobro oseća i u fusion pasažima i u klaberskim deonicama, ali koji ne oseća poriv za samodovoljnim dokazivanjem sviračkog umeća. Njegov svirački doprinos je ovde bio veoma diskretan, bez iskakanja iz prepoznatljive zvučne slike benda.
Za video projekcije su bili zaduženi Miloš Gojković i Nikola Majdak, a njihovi radovi najviše podsećaju na filmove Milana Kilibarde s koncerata Neočekivane Sile - kamera sumanuto juri kroz gradske ulice, ogoljene šume, prigradske predele, vrti se oko beogradskih zgrada....
A kadrovi iz kultnih filmova? Pa, bilo je i toga, mada u znatno manjoj meri nego što se dalo naslutiti iz najave koncerta. U ovom slučaju to i nije bila mana, jer su scene iz Lifta za gubilište umešno ukomponovane, kao niz kratkih repetitivnih semplova koji, umesto da diktiraju tempo i opterećuju "višim smislom", samo prate muzičare.
Pokušaj Dvojca bez Kormilara da se otisne u eksperimentalnije vode sinoć je ostao nedorečen. Ali, sudeći po dobroj atmosferi i srdačnim aplauzima, publika nije ostala uskraćena za očekivani užitak.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari