Kvartet iz Londona nastavlja da produbljuje granice rock izraza podređujući ovog puta prodorne gitare efektnoj elektronici
Kada je pre tri godine ekipa formirana na Univerzitetu Vestminster debitovala na muzičkoj mapi ostvarenjem The Dark Third, velike reči nisu štedeli ni kritika ni publika. U brojnim hvalospevima najviše se potencirao inovativan pristup komponovanju, koje se pod paravanom pop senzibiliteta temeljilo na briljantnim vokalnim harmonijama, teškim gitarama i electro beatovima.
Pure Reason Revolution su pokazali da su moderan progressive rock bend u pravom smislu te reči – ne pokušavaju samo nostalgično da rekreiraju atmosferu iz zlatnog perioda tog zvuka 70-ih, kao što to danas rade Spock’s Beard ili The Flower Kings, već poput sastava Porcupine Tree, The Mars Volta ili Oceansize to zaleđe koriste za dalje razvijanje izraza i kreiranje prepoznatljivog i originalnog stila.
Međutim, oni koji su PRR do juče potezali kao pozitivan argument u diskusijama o napredovanju današnje rock muzike, sada su izgleda potcenili njihovu suštinu – odbijanje da se ponavljaju i povinuju bilo kakvim žanrovskim granicama. Činjenica je da je prvi dodir s novom pločom za mnoge gotovo šokantan, jer Les Malheurs sa snažnim sintisajzerima i apsolutno bez gitara više asocira na mračni disco komad kakav nikad niste čuli nego na repertoar benda kome su se na prvencu kačile reference imena kao što su Pink Floyd ili The Beach Boys.
Ali, PRR su i ranije pokazivali afinitet prema prljavom plesnom zvuku u maniru Chemical Brothersa, Soulwaxa i Primal Screama iz XTRMNTR ere i odluka da se zamene uloge elektronike i gitara ne bi trebalo da predstavlja baš toliko iznenađenje, pogotovo uzimajući u obzir visok open-mind faktor populacije koja je prigrlila The Dark Third.
Monumentalna prva polovina albuma ispod naslaga mahom delotvornih klavijatura prikazuje suštinski PRR u punom sjaju i kreativnom zamahu za čiju bi kvantifikaciju mogla da dođe u obzir i mitska ocena 10.
Uz prisustvo vanserijskih višeglasja, kakvim su nekada carovali sastavi poput Yes, CSN ili Badfinger, Englezi u ovih nekoliko pesama emituju izuzetne melodije upakovane u nešto svedenije ali luckaste aranžmane, stvarajući neke od najatraktivnijih momenata ovogodišnje muzičke ponude. Zvuči paradokslano ali zaista je tako – povezivanje s londonskom četvorkom u ovoj, naizgled jednostavnijoj inkarnaciji, možda zbog drastične promene u formi, inicijalnog čuđenja i teško zamislivog spoja zvukova, iziskuje više predanosti.
Nažalost, nedovoljno razvijena koncepcija za čitav tok obija se o glavu u skoro potpuno elektronskom drugom delu, kada stvari od uzbudljivih polako postaju apsurdne, što kulminira bizarno infantilnom pesmom Disconnecti nepotrebno dugačkim eksperimentom The Gloaming.
Ovo se može objasnitiodlaskom tri bitna člana i činjenicom da je kreativna snaga trenutno raspoređena jedino između Jona Courtneyja i Chloë Alper, ali nakon tako ubedljive prve deonice frustrirajuće je i pomalo tužno što se uopšte mora govoriti o nedostacima.
Struktura albuma, zapravo, simbolično oslikava preovlađujući koncept o “ljubavi koja pobeđuje sve“, od euforije, preko melanholije i neminovnih posrtaja, do povratka nade u razrešenju koje nudi završna, naslovna numera.
Ipak, Amor Vincit Omnia nije samo dokaz da PRR mogu više, već i koliko stvarno vrede kada su fokusirani. Iako poseduju potencijal da svojom eklektikom i vizijom dopru do znatnog slušalačkog tela, oni su zasad i dalje jedna od najbolje čuvanih ostrvskih tajni, ali taj status ih zasigurno neće još dugo pratiti.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Sale Ugo (gost)
| 01.04.2009. 12.26.19
To ljudi, dajte vise ovakvih stvari umesto muzicara za koje su i vrapci culi! ;-)
Ova pesma ovde zvuci dobro, sad cu da vidim da li ih ima na Mininovi :0
-
Nikola (gost)
| 01.04.2009. 16.15.09
Ja sam bas voleo ovaj bend ali novi album je u najmanju ruku neukusan. Potpuna promena, ali nagore. Voleo bih da ljudi ne donose sud na osnovu ovog albuma, vec da poslusaju prvi koji je bio jedan od najboljih albuma godine!
-
Universali Unomini (gost)
| 01.04.2009. 16.44.28
Iako bi se uslovno novi album mogao uzeti kao produbljivanje izraza i razbijanje granica, to ipak nije dovoljno da opravda dilentatantski manir u kojem je album napravljen. Lično, posle preslušavanja ovog izdanja nisam mogao da se otmem utisku da mi je neko ukrao novac koji sam iskeširao za isti. Veći deo pesama bi se pre mogao nazvati predlošcima koje bi tek trebalo razvijati, a ne pravim pesmama kakve PRR inače pravi. Ne vidim nikakav osnov za ovolike hvalospeve i tako visoku ocenu za izdanje koje bi možda moglo da prođe kao promo izdanje koje još nije potpuno završeno, ali nikako kao kompletan album. Razočarenje dosadašnjeg dela godine.
-
Jova (gost)
| 01.04.2009. 17.41.45
Ovo je daleko od razocaranja i zao mi je sto neko tako gleda na to. Pesme su jako dobre, narocito Apogee/Requiem ili Deus Ex Machina. Recenzije po netu su oprecne, sto je za ovakav album i ocekivano, ali primetio sam da su uglavnom metalci ti koji su razocarani i oni koji su ocekivali muziku u istom fazonu kao na Dark Third. Sto se mene tice, sasvim utemeljena kritika za jedan od albuma koji ce sigurno biti medju najoriginalnijim i najzanimljivijim ove godine.
-
Dzizs! (gost)
| 01.04.2009. 20.38.42
ne dao Bog da je ovo "najbolje cuvana tajna rokenrola na ostrvu" :( ...necu da tvrdim nista na osnovu jedne pesme, ali ovaj klip je blago receno uzas za usi svakoga ko iole ima dugogodisnju "kilometrazu" slusanja muzike... vokal u rangu najljigavijih koje sam u zivotu cuo!!!.... ne znam zasto od ovoga praviti next big thing kada to nije, ali zaista.... zivi krsh! cak ne ni kao B-strana, vec DZ-strana pomenutih PRML SCRM....:(
-
bungleoid (gost)
| 02.04.2009. 00.33.00
Eh... metalci su opet pogresno shvatili :)
Ovaj bend je imao najviše kritika za svoje koncerte, uživo nisu oduševljavali do sada. Inače prvi je album odrađen odlično. Ko nije slušao nek pogleda/presluša prvo spot "The Bright Ambassadors of Morning" pa sve ostalo...
-
RRA (gost)
| 02.04.2009. 08.02.19
"She didn’t wanna know, she’ll fucking never know"
------------------------------
"She didnt wanna be, she didnt wanna know
She couldnt run away cause she was crazy
She gave it all away, she saw her baby break
And in the air it hung that she was dull razors"
:)
-
... (gost)
| 02.04.2009. 09.48.02
dobra muzika...
-
pesma godine! (gost)
| 02.04.2009. 09.57.59
http://www.myvideo.de/watch/5604393/Pure_Reason_Revolution_The_Bright_Ambassadors_Of_Morning
-
Universali Unomini (gost)
| 02.04.2009. 11.21.09
Ne znam kako percepcija metalaca može da utiče na kvalitet jednog izdanja :-) Čak i da su metalci "pogrešno shvatili", to ne menja činjenicu da je album katastrofalan po svim parametrima. Krajnje je pretenciozno i snobovski hvaliti ove patrljke od pesama, ali ok, to je stvar ukusa. Ako neko želi da hvali ovo izdanje iz kvazielitističkih pobuda, pritom naglašavajući kako ostali "ne razumeju" njegovu vrednost, to je njegovo neosporivo pravo.
-
Nikola (gost)
| 02.04.2009. 12.13.22
Album je užasan, The Dark Third je bio odličan, ali ovo... zvuči previše prazno.
-
Jova (gost)
| 02.04.2009. 13.00.12
@ Unirvezali aka N.M.
Nisam ja nikakav zakljucak izveo, osim sto sam naveo cinjenicno stanje, a to je da se album u metalskim medijima pljuje kao sto to vi radite ovde, dok je na drugim mestima sud uglavnom pozitivan. A ti si izveo to da smo ja, Nincic i svi ostali koji smatramo da ovo treba hvaliti (a znam dosta njih) pretenciozni snobovi, sto je veoma jadno, druze.
-
Universali Unomini (gost)
| 02.04.2009. 15.56.56
Takođe sam rekao i da je to neosporivo pravo svakoga ko tako misli. Iako Pure Reason Revolution obožavam i nalaze se na mojoj TOP 10 listi bendova, nemam nikakav oblik fetišističke naklonjenosti prema njima (kao ni prema bilo kojem drugom sastavu), koji bi značio da je svaki PRR album po difoltu dobar, bez obzira šta se na njemu nalazilo. Ovo je, prema mojim kriterijumima, loš album. Nikoga imenom nisam prozvao, a konstataciju o snobovštini treba shvatiti generalno. Kao što rekoh, stvar ukusa. Za mene je jednako neukusno praviti ovakve albume i hvaliti ih, jer to, po mom skromnom mišljenju-ne zaslužuju. No, to je lični stav. To što se on razlikuje od vaših, ne znači da ne uvažavam važe mišljenje. Naprotiv.
-
Sale Ugo (gost)
| 02.04.2009. 19.50.58
Iskreno, prvo mi se nije svidelo, previse mi je delovalo natrpano i konfuzno. Ali evo treci put preslusavam i polako mi ulazi u uvo. Apogee je kraj svemira!
-
marko (gost)
| 03.04.2009. 11.52.46
Izgleda da ima dosta ljudi koji su potpuno digli ruke od albuma nakon soka koji su doziveli posle prvog slusanja. Zamalo da napravim slicnu gresku :)
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.