Činjenica da je izdavačka kuća zavidnog budžeta i iskusnog personala (koja kao glavni razlog nastanka navodi promovisanje izuzetno talentovanih i inovativnih sastava) za svoju premijeru izabrala upravo Oceansize, bi mogla biti već dovoljna preporuka za ovaj bend. Produciran od strane Chrisa Sheldona (Foo Fighters, Therapy?...), Frames bi mogao da predstavlja prekretnicu za najbolje čuvanu mančestersku tajnu
Sonična trajektorija britanske petorke Oceansize je oduvek oslikavala njihov kreativno-svirački progres. Prvenac Effloresce je 2003. bio nemilosrdno bačen u kandže ostrvskog mainstreama, premda je bilo evidentno da mu tamo nije mesto: što zbog sveukupne složene aure mančesterske čete, što zbog artističkih tumaranja koja su prelazila granice postavljene od strane konzumenata lakih nota.
Frontmen Mike Vennart i ekipa tada odlučuju da se u potpunosti posvete ispitivanju svoje prog strane kroz heavy i ambijentalna sazvučja, što dovodi do stvaralačke bujice na Everyone Into Position (2005).
Nesvakidašnja širina u muzičkom izrazu i veština u njenom sprovođenju su ovu ploču pretvorile u svojevrsni moderni rock leksikon čijim su ingenioznim sklopovima prodefilovali Pink Floyd, Peter Gabriel, King Crimson, Tool, Radiohead ili Smashing Pumpkins.
Potpuno oslobođeni svih stega, Oceansize su pristupili kreiranju trećeg opusa još alternativnije, u nameri da, po priznanju samog Vennarta, naprave što konfuzniju ploču. Ali su, u pokušaju da se dodatno rastegnu na muzičkom planu, kreirali delo koje na ubedljiv način sumira sve što ih čini toliko primamljivim entitetom.
Središnja gitarska harmonija blago melanholične numere Savant je danas nezamisliva i za nekadašnje šampione te kategorije Explosions In The Sky, dok bi instrumentalna An Old Friend of Christies mogla da posluži kao priručnik kako se prave monstruozni distorzirani epovi, satkani od rifova čijom su snagom nekada mogli da se pohvale čikaški kolosi Pelican.
Iako se preovlađujući ton izdanja može smestiti daleko van bučnih okvira, Sleeping Dogs And Dead Lions u misiji sučeljavanja besnog Toola i prijemčivije verzije švedskog benda Meshuggah gradi najžešću numeru ikada proisteklu iz bogatog okeana sa Old Traforda.
Međutim, kao i prethodnog puta, glavni aduti se nalaze u gotovo irealnoj estetici pilot singla Unfamiliar i završne The Frame. To su trenuci koji jasnije od bilo koje reči kazuju da Oceansize, u stilu svog krajnje sugestivnog naziva, imaju tu mogućnost da probude bezbroj raznih misli i načina da se otvori srce.
Frames jeste u isto vreme i zahtevan i beskrajno intiman, moćan i veoma lomljiv, jednostavan u svojoj kompleksnosti i kompleksan u svojoj jednostavnosti, ali to ga ne čini antinomom. On je, jednostavno, vreme i mesto iz koga izniče jedinstvena forma prepoznavanja i razumevanja.
Audio:
Video:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari