Beautiful Future

Iako su PR najave albuma u poređenjima pominjale grupe kao što je Suicide, deveti album Primal Scraema je zapravo zbir prosečnih mesta samog benda. Beautiful Future je krcat gostima, ali ne i energijom dostojnom grupe ovakvog kalibra

Goran Tarlać

Ocena:
5

Nakon što je ubio Lenona, ludi Dejvid Čepmen je govorio kako je „postao Lovac u žitu svoje generacije – skoro pa prorok“. Poslovođa Primal Screama Bobi Gilespi nikoga nije ubio, ali verovatno za sebe misli da je, ako ne Mojsije, a ono barem Tarabić. Gilespi mrtav-ozbiljan voli da citira vrača Vilijama Berouza kako je CIA izumela grandž da bi otupela snagu i revolucionarnost hip hopa, verovatno usput misleći da je Oasis i Suede finansirao MI6 kako bi mu prilepio flaster na usta.

Ali on je lajao i lajao: protiv hipika, CIA, Blera, Tačerke, pape, maharadža u izdavačkim kućama, vojnoindustrijske demokratije, povećanja heroinske zavisnosti na Ostrvu (iako je i sam narkofil), a u intervjuima je, pre nego o muzici, voleo da priča o ulozi Forin ofisa u akcijama Bader-Majnhofa, PLO, rušenju iranskog šaha, dolasku Rusa na Kosovo, ili u nekoliko navrata – što je kod nas gotovo opšte mesto – sećanju na mrtvog Arkana ili navodnoj podršci Miloševiću u vreme NATO napada.

Iskreno, ono što mi se kod Primal Screama uvek najviše dopadalo bila je Bobijeva pretencioznost, iako nikad ne bih znao da li neku kripto-fašističku zaveru upravo rešava dvorska budala, paranoidni ludak ili mudrac sa informacijom više, nešto slično Džoniju Štuliću kod nas. Što bi rekao Entoni Perkins u Psihu: „Svi ponekad malo poludimo“. Na svaki nestašluk čoveka koji je ’85. lupao bubanj u Just Like Honey The Jesus & Mary Chain gledao sam sa simpatijama i zabrinutošću kao na naduvanog pubertetliju.

Primal Scream je uvek bio i (gotovo) ostao veliki bend: samo Screamadelica je u sjedinjenju roka i elektronike (pucketanja i osciliranja, kako bi to rekao Ambrozić) verovatno najuticajnija britanska ploča ranih 90-ih. Ali, u procenama se gubilo iz vida da je PS, prateći i/ili namećući trendove, neretko menjao ličnu kartu: od neorollingstonizma, preko krautroka, bouvijevske dekadencije, retro-popa, do plesnih podžanrova. Tako je identitet Primal Screma na kraju postao zbir tuđih slika (što je obrnut proces od, recimo, Tarantinovog).

Za producentske vetrenjače koje je trebalo da produvaju stare Bobijeve kosti na novom albumu unajmljeni su Björn (bez Petera & Johna) i Paul Epworth (bio producent Bloc Partyju, Futureheadsima, Babyshamblesma, Maxïmo Parku…). Za istu priliku je pozvan i niz gostiju: brazilska disko-punkerka Lovefoxxx (24) iz grupe CSS u pesmi I Love To Hurt, engleska folk ikona Linda Thompson (61) u obradi Over And Over Fleetwood Maca, američki stoner-roker Josh Homme (35) u Necro Hex Blues….

Nakon prve tri – poletne Beautiful Summer, pržačke Can't Go Back ili hitično diskoidne Uptown – većina drugih pesama pokazuje manirizam i počesto pozivanje na uzore (Marc Bolan, Stonesi…). Uglavnom je reč o skiciranju tek na trenutke upečatljivih slika nihilizma i beznađa, bez pokušaja da se naznače koreni tog stanja.

Nezahvalnost pozicije Primel Screma leži u posebnoj odgovornosti koju položaj Velikog Benda nameće. Nije moguće zadovoljavati se samoreciklažom, nedovršenim i saradničkim varijantama, ne sme se zvučati u rangu sopstvenih imitatora (Kasabian, npr). Mada, ovaj bend je imao i veće promašaje. Kad tražite, javnosti vam je na kraju prizna i onda gordo igrate na ulogu kakvu je Primal Scream dobio pre epohe Britanije pod ekstazijem, zauvek gubite privilegiju hvatanja na jeftine fore. Nije udobno, možda posle svih godina dokazivanja nije ni pravedno, ali je tako: ne postoji teži zadatak od dostojanstvenog trajanja.

Mada je bivša pevačica benda Denis Džonson jednom rekla da je Gilespi pročitao svaku knjigu o muzici i sve biografije koje su izašle, kao i da on ne glumi već zna „šta treba a šta ne treba činiti“, pre bih rekao da su i na Beautiful Future zasijale vangoghovska prosečnost izrade i majstorstvo prodaje. Što reče Gazda u Bitangama i princezama na temu brendinga, ribrendinga i stajlinga: „Daš mi govno, ja ga upakiram i prodam ti ga ki čokoladu“. Nemojte ovo poređenje bukvalno shvatati, ali princip je isti.

PS: Zahvalnost svima koji su citirani

Povezani tekstovi:

Komentari

Ce-Ca (gost) | 08.08.2008. 21.59.22

Slažem se da BG frankenštajnovskim gostovanjima održava u životu bend. Na prošlom albumu to su bili Will Sergeant iz Echo &The Bunnymen-a, Warren Ellis iz Bad Seeds-a i Alison Mosshart iz Kills-a. Bobby, bre, daj neku novu diverziju! opet počni srpski… što reče Gazda da te ceo svet razume. Inače, vrlo zabavno napisano.
Duffy (gost) | 09.08.2008. 10.30.37

sto svima smetaju toliki gosti na albumima PS, kad je to uvek ultimativna ekipa? to je nekako zastitni znak PS-a... pa jedan Kevin Shields je postao ravnopravan clan PS-a kad im je svojevremeno gostovao na XTRMNTR-u. Kritika jeste zabavno napisana, ali PS su bili zesce kritikovani jos od njihovog prvog albuma! Prakticno jedini njihov album koji kritika nije sasekla je Screamadelica, a i za njega je trebalo vremena da prodje da bi se provalilo koliko je bitan.
bubi (gost) | 09.08.2008. 12.09.36

da li recenzent zna razliku izmedju heroina i narkofilije?
sergio (gost) | 09.08.2008. 13.21.24

Odlična recenzija! Jedina mana: (opet) previsoka ocena.
a-C-e p. (gost) | 09.08.2008. 17.55.56

kad smo kod brendinga, ribrendinga ... novi album Coldplay'a zvuči kao novi album U2'a ali to nije sprecilo recenzenta da mu da jaku ocenu. mozda novi album PS nije na visini benda ali oni uspevaju da odrzu jednu doslednost a to je da im je(skoro) svaki novi album raclični od prethodni. A to kako da smeta recenziji, jedan album je suvuše glasan, drugi više star nego rock treti ima suviše goste ... Možda PS treba da reizda na 2 godine Screamadellic-u da bi kritika bila sretna. nemojte da dozvolite da vas slaba ocena spreči da nabavite album, ja ga slušam od pre desetak dana i jos nisam oslobodio šaržer jer je ok.
u pravu je goran (gost) | 09.08.2008. 19.08.58

stara dobra vremena: underworld, primal scream, darkwood dub u srbiji... nema vise!
seksualno kompetentan (gost) | 11.08.2008. 09.55.43

chemu ovoliko samozaljubljenosti na...jednom mestu... + citat prepisanog citata tate ambrozica?

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike